Ништа од Сарајева неће остати: Арапи покуповали 15,3 мил. м² земљишта, 20 фирми на једној адреси

Држављани арапских земаља су у Сарајеву и околини купили најмање 15,3 милиона квадратних метара некретнина. Осим земљишта на своја предузећа су укњижили и 524 стана

Становници држава Блиског истока и сјеверне Африке купили су у Кантону Сарајево (КС) и околини некретнине величине 2.150 фудбалских терена, показују подаци које је прикупио Центар за истраживачко новинарство (ЦИН).

 

Ријеч је о 15,3 милиона квадратних метара земљишних парцела док се мањи дио површине односи на 524 стана. Ова имовина је у протеклих седам година укњижена на 160 фирми. Њихови власници су држављани: Саудијске Арабије, Кувајта, Уједињених Арапских Емирата, Катара, Јордана, Сирије, Египта, Либије те других земаља.

 

С обзиром на то да им домаћи закони не дозвољавају лично посједовање некретнина, они су у Босни и Херцеговини (БиХ) оснивали фирме преко којих су их куповали.

 

Значајне површине које су биле намијењене за изградњу остале су пусте, а све више инвеститора одустаје од планираних пројеката, показују подаци из опћина.

 

Трговина некретнинама се смањује

 

Охрабрени позивима појединих бх. политичара да улажу у БиХ, арапски купци почињу од 2012. године масовно куповати некретнине у сарајевским градским опћинама те Хаджићима, Илиджи, Илијашу, Трнову, Вогошћи, Високом, Олову, Варешу и Брези. Отприлике у исто вријеме је почело и оснивање фирми. Овај тренд трајао је наредне четири године након чега је промет некретнинама почео значајно опадати.

 

Сарајевска нотарка Весна Софтић, која је овјерила дио купопродајних уговора између бх. грађана и предузећа у власништву Арапа, каже да се трговина некретнинама углавном одвијала преко домаћих посредника.

 

Подаци из појединих уговора показују да су неки посредници куповали некретнине од бх. држављана па их продавали купцима са Блиског истока, остварујући тако екстра профите. Један од њих је Јорданац Аwад Алхмоод Мохаммад који годинама живи у БиХ, говори босански језик па лакше комуницира са власницима некретнина. Он је само на препродаји двије мање земљишне парцеле у 2013. години зарадио око 113 хиљада КМ.

 

Алхмоод је у јулу 2013. године купио од мјештана двије парцеле на различитим дијеловима обале Јабланичког језера. У Ораховици код Коњица је купио нешто мање од дулума земљишта за 23 хиљаде КМ, а већ двадесет дана касније исту је парцелу продао за 110.000 КМ фирми „Миддле Еаст Травел“ из Сарајева која је у власништву Кувајћанина.

 

Истовремено је на другој страни језера у Лисичићима купио 330 квадратних метара за 22 хиљаде КМ да би наредног мјесеца ово земљиште препродао за 48.000 КМ предузећу „Ал-Инсхирах“ из Сарајева, такођер у власништву Кувајћанина. Цијена исте некретнине наставила је расти па је двије године касније „Ал-Инсхирах“ ово земљиште продао држављанки Кувајта за нешто више од 57.000 КМ.

 

Ресорти у магли

 

Арапски инвеститори најчешће су куповали земљишта у руралним дијеловима опћина и махом најављивали изградњу туристичких насеља од пет до 400 вила. У градским срединама су, углавном, куповали посједе за градњу стамбених зграда и хотела.

 

Новинари ЦИН-а су пронашли да је на подручју девет опћина које чине Кантон Сарајево те на подручју Високог, Брезе и Олова најављена изградња најмање 120 насеља и ресорта различитих величина. Међутим, до данас је у потпуности или дјелимично изграђено само десет посто планираног. На појединим локацијама инвеститори нису одмакли даље од уређења земљишта, покушавајући у међувремену прикупити потребне дозволе.

 

На неким локацијама градња није могућа без знатних улагања у инфраструктуру јер се земљишта налазе на узвисинама, далеко од постојеће водоводне мреже и саобраћајница, што значајно поскупљује инвестиције.

 

Велике површине купљеног земљишта нису искориштене за градњу, а све више инвеститора одустаје од планираних пројеката, тврде у опћинама.

 

Опћине, углавном, инсистирају да се прије почетка градње усвоје регулациони или урбанистички планови са дозволама за изградњу водоводне и канализационе мреже, путева и прикључака за струју па тек онда узимају у разматрање захтјеве за издавање дозвола за изградњу насеља. Ове процедуре понекад трају и по двије године због чега поједини инвеститори одустају од пројеката или градњу почињу без дозвола. Они касније своја насеља не успијевају легализирати јер закон у КС то не предвиђа.

 

Трећина купљених површина налази се на подручју Високог, Хаджића и Илијаша – опћина које су удаљене двадесетак километара од центра Сарајева. У овим опћинама инвеститори су најавили изградњу више од 70 ресорта, но према доступним информацијама, дјелимично или потпуно изграђено је њих шест.

 

Опћине Илијаш и Високо усвојиле су или покренуле процедуре за израду 35 планова за изградњу туристичких насеља за фирме које су у власништву арапских инвеститора. Опћинске власти у Хаджићима нису жељеле доставити информације о плановима градње на територији ове опћине. Према оном што се могло сазнати путем објава инвеститора на њиховим интернетским страницама или видјети на терену, у Хаджићима су од најављених 23 изграђена најмање три ресорта. Један од њих је „Сарајево Ресорт“ у Осенику, отворен 2016. године. Изградила га је фирма „Гулф Реал Естате“ у власништву Кувајћанина.

 

Атеф Хоснy Седик Мароуф, директор компаније, каже да је у овом ресорту изграђено 220 стамбених јединица, а продато их је око 70. Према документима у које су новинари ЦИН-а имали увид, некретнине су продавали по цијенама од 145 до 270 хиљада КМ. Они су склапали предуговоре према којима су купци били дужни платити десет посто уговорене цијене. Ови предуговори су наведени у земљишним књигама, али до почетка ове године нико од купаца није уписан као власник.

 

Унаточ томе, у фирми „Гулф Реал Естате“ наводе да купци користе некретнине. Нотарка Весна Софтић каже да то што су предуговори наведени у земљишним књигама није гаранција власништва и, у суштини, не штити купце све до коначне укњижбе.

 

“Увијек је та фирма, дакле, власник тога”, објашњава Софтић, упозоравајући на ризик да би такве некретнине на темељу судског рјешења због неплаћеног пореског дуга могле бити одузете фирми и продате како би дуг био намирен.

 

Седик каже да им проблеме у пословању ствара спорост домаће администрације, компликоване законске процедуре за добијање дозвола и забрана укњижавања некретнина на појединце.

 

Према првобитној замисли, на Осенику је требало бити изграђено укупно 400 стамбених јединица. Пројекат је требао бити завршен још прије двије године, “али на овакав начин, по мојим очекивањима, неће бити завршен ни за пет година”, каже директор „Гулф Реал Естате“.

 

Куповина преко фирми

 

Ова кувајтска фирма је једна од ријетких која је основана како би градила, док је већина регистрована само ради укњижавања имовине. Оне, углавном, немају пословних активности и често на адресама које су пријавили нема никога од запослених. Тако су на илиджанској адреси Блажујски друм на броју 2 на мјесту старе ћилимаре пријављени уреди 20 фирми, иако ту нема мјеста за њихов смјештај.

 

До почетка прошле године у Федерацији БиХ је било регистровано нешто више од 1.600 фирми у власништву држављана арапског поријекла. Највише њих се налази у Кантону Сарајево и углавном имају по једну запослену особу.

 

Више од 70 посто регистрованих фирми пријавило је минимални капитал до двије хиљаде КМ. Иако многе међу њима имају вриједне некретнине, истраживање ЦИН-а показује да они ту имовину не уписују у капитал. „Прва Звијезда“, једна од таквих фирми из Сарајева, располаже имовином вриједном око осам милиона марака. Ова фирма посједује 231.000 квадратних метара земљишта са стамбеним објектима.

 

Страни држављани на позицијама директора или друге овлаштене особе у фирми морају имати одобрење Службе за послове за странцима БиХ за привремени боравак у земљи. Оно се издаје на темељу радне дозволе. Иако је дио оснивача фирми овластио држављане БиХ да их заступају у пословима, већина њих ипак сама врши одговорне функције.

 

Директор Службе за послове са странцима Слободан Ујић каже да велики број страних држављана арапског поријекла борави у БиХ са туристичким визама, издатим на период од априла до октобра, те да се након тога враћају у своје државе.

 

Истраживање Службе из 2015. године је показало да од 691 испитане фирме које су, углавном, у власништву Арапа, 469 није било на пријављеним адресама. Истраживање је показало и да 158 власника фирми није имало регулисан боравишни статус, док њих 113 уопће нису били евидентирани да су улазили у БиХ.

 

“Имате власнике и инвеститоре који су се ту једном појавили или се уопште нису појавили”, каже Ујић, објашњавајући да према закону нису ни дужни боравити у БиХ уколико су овластили друге да их заступају.

 

У Служби тврде да се велики број страних држављана након контроле појавио у њиховим уредима и пријавио статус.

 

Међутим, истраживање ЦИН-а показује да инспекцијске службе у опћинама и локални судови и даље не успијевају пронаћи власнике појединих фирми на пријављеним адресама како би им уручили рјешења или позиве.

 

arapi-naselje

 

Цин.ба,

 

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.