Нисвет Абдуловић покренуо музички пројекат на Врандуку како би повратио сјај рокенрола

Нисвет Абдуловић је велики музички ентузијаста из Зенице који је готово сав свој животни вијек посветио музици и свирању бубњева.

Ernest Bučinski / 22. октобар 2021

 

”Логичан слијед моје музичке активности је био отварање Музичке радионице Врандук. Жеља ми је младе људе, поготово дјецу заинтересовати за свирање неких од инструмената. Наравно ја као бубњар највише мого допринијети на учењу свирања овог инструмента који је за дјецу некако најинтересантнији, а са аспекта медицине и веома користан у смислу стимулисања моторике. Настојимо комплетирати заокружене бендове од веома младих људи и обезбједити им јавно представљање и медијску репутацију у склопу догађаја као што је Ноћ Роцкен Ролл Врандук”, казао је Абдуловић у разговору са новинаром БУКА магазина.

Нисвет Абдуловић је велики музички ентузијаста из Зенице који је готово сав свој животни вијек посветио музици и свирању бубњева. Његови музички почеци датирају још из тинејджерских дана, када је и осјетио сву силину и моћ свирања удараљки. Временом је био све бољи инструменталиста, па је ушао и у професионалне воде, а свирао је са разним музичарима из бивше Југославије и бавио се и рокенролом, али и другим музичким жанровима. Касније је основао и своју музичку радионицу, а на тврђави Врандук

надомак Зенице покренуо је и музички догађај ”Ноћи роцкен рола” на којем је гостовало много популарних музичара, али и неафирмисаних младих бендова.  Са овим занимљивим музичаром разговарао је новинар БУКА магазина приликом посјете

тврђави Врандук, гдје је срео Низвета и сазнао много детаља из његовом музичког живота и дугогодишње каријере.

”Моја љубав према музици почиње у четрнаестој години. Пошто ми је старији брат ишао у музичку школу и свирао гитару при прављењу бенда спонтано сам се ухватио у кошта бубњевима. Први  бенд се звао ”1+1+1”, а затим слиједи  ВИС “Анкери”, а послије

познатији бенд “Спаце”. Са тим бендом сам 1973. године на Гитаријади, коју  организује радио Зеница, освојио награду као најбољи иструменталиста што је била велика ствар и подстрек за наставак моје каријере. Босанска сцена некад и сад је 

дијаметрално различита у свим сегментима свог дјеловања и постојања. Музика је некада мијењала свијет у позитивном смислу, поготово рокенрол, који је ослобађао људе од  свакојаких стега, пропагирајући једнакост без обзира на расу, вјеру, боју коже и богаство, ширећи само једно а то је љубав међу људима. Данас се музичка сцена, због брзине живљења и недостатка филинга и душе, свела на успутну дјелатност, која се продаје као зачин у склопу неких догађаја обично небитних за обичне људе. У једној реченици што реће један мој пријатељ “Некад су се музиком бавили музичари, а данас ко стигне”, рекао је Нисвет на почетку интервјуа.

Он је додао да је у златно доба босанске музичке сцене, свирао и долазио у контакт са познатим и мање познатим музичарима и бендовима.

”Најдуже сам остао са групом “Гас” коју је основао Сенад Галијашевић  алијас СЕННА М, гдје смо правили и прве демо снимке. Послије дужег периода, због познатих збивања, правим један употребљив естради бенд, који може одговорити свирању различитих жанрова музике, и тако настаје “РИМА БЕНД”. Постајемо пратећи бенд издавачке куће “Халиx” гдје се срећемо са највећим именима естраде. Два пута смо добитници бх. оскара популарности као најбољи БиХ бенд. Учествујемо на многим телевизиским емисијама а најдуже у врло гледаној емисији “Гљива схоw”. Из тог времена има једна анегдота са великим нажалост покојним Бокијем Милошевићем. На једној престижној манифестацији у Загребу пред великим именима као што је: Рајко Дујмић, Ханка Палдум, Енђи Маврић и још пуно музичара. У бек стејђу Боки се у свом стилу почео зезати на рачун бубњара. Зезао се да се бубњари друже са музичарима, да су као голмани, да лупају и слично. Саслушао сам га и рекао сад ћу ја нешто испричати. У Зеници има један наш колега веома квалитетан бубњар, али је у току свирке волио мало више да цугне. Тако је између двије пјесме знао мало и закуњати, а онда би колеге рекле - Куцај шта чекаш?! Он би тромо дигао главу и изговорио за мене легендарну реченицу - “Слушајте пионири, кад дајиђа крене почетак је пјесме, а кад дајиђа стане крај је пјесме”. Сви су се слатко смијали, а Боки је обећао да се неће више зезати на рачун бубњара”, испричао је музичар присјећајући се догодовштина из своје каријере.

Наш саговорник је до идеје о покретању “Ноћи Роцкен Ролла” на тврђави Врандук дошао сасвим спонтано, у кругу својих пријатеља.

”Засићеност естрадним блатом ме логично води на извор и вријеме дјечачког истинског осјећаја према музици. Велики изазов се пробудио у мени да се вратимо у оно вријеме шездесетих и седамдесетих када смо на  Врандуку свирали познате хитове страних бендова. Други разлог је био што се музички еснаф малтене свео на “Оне Ман Схоw” тако да су постали беспотребни бубњари, гитаристи. Ипак у рокенрол музици се мора свирати уживо што само по себи враћа музички еснаф тамо гдје му је мјесто. Показало се да је то изазвало веома позитивне реакције, тако да та прича траје већ  једанаест година. У почетку смо то радили волонтерски а задњих година се укљућила и друштвена заједница, али са врло скромним и недостатним срествима. На Врандуку су наступили бендови из различитих БиХ градова тако да то постаје регионална прича. Велика ствар је угостити и обезбједити услове за наступ рок бендова, који имају четири, пет и више чланова, што на крају изађе импозантна цифра од неколико десетина музичара. Међу најпознатијим који су били или наступили издвојио бих Младен Војичића Тифу са бендом, Сеид Мемић Вајту и у улози посматраћа мог пријатеља Драган Стојковић Босанца који је послије на једној од најгледанијих музичких дигађаја у цијелој регији веома афирмативно говорио о пројекту “Ноћ Роцкен Ролл Врандук. У задње вријеме наступају млађи ауторски бендови, а неки се по први пут представљају на Врандуку и послије већ полако праве каријеру, као што је млади двојац  Ема & Ирнес. То лично сматрам својим великим успјехом. Тако смо ове године имали готово све ауторске бендове, а издвојио бих наступ бањалучког бенда Катарза”, појаснио је Абдуловић причајући о свом афирмирајућем пројекту

Он каже да је отварање његове Музичке радионице Врандук био логичан слијед његове музичке активности.

”Жеља ми је младе људе, поготово дјецу, заинтересовати за свирање инструмената. Наравно, ја као бубњар највише могу доприњети на учењу свирања овог инструмента, који је за дјецу некако и најинтересантнији, а са аспекта медицине и веома користан у смислу стимулисања моторике. Настојимо комплетирати заокружене бендове од веома младих људи и обезбједити им јавно представљање и медијску репутацију у склопу догађаја као што је Ноћ Роцкен Ролл Врандук”, појаснио је саговорник

Он је додао да је домаћа сцена иначе одувијек оскудјевала добрим бубњарима из више разлога.

”Један од разлога је предрасуда да је бубањ веома лако свирати, а у ствари да би се ритам научио човјек у себи мора да има огроман таленат и ту никака литература не може да му помогне. Само таленат и огроман рад може од музичара направит одличног бубњара. Други разлог је да се послије почетног разочарења млади веома брзо опредјелјују за инструмент који је мање захтјеван, и у смислу габарита, а опет да је веома учинковит за привлаћење пажње, нарочито од стране супротног пола, па сезато одлучују за свирање гитаре”, објаснио је Нисвет на крају разговора.

На питање да ли ће икада престати да се бави музиком и да ли музичари икада и иду у пензију, саговорник је одговорио. 

”Ако и кад не будем могао свирати моја душа ће увијек пјевати, јер је то за мене безвременски недосањани сан.”

 

 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.