Нјемачки предсједник на суду због 800 евра

Бивши немачки председник Кристијан Вулф појавиће се 1. новембра ове године, као први послератни председник те државе, на оптуженичкој клупи једног суда, известили су немачки медији. Пред Земаљским судом Доње Саксоније суочиће се са оптужбама да је злоупотребио своје политичке функције да би, како се у актима наводи, извукао личну корист из интервенција у корист личних пријатеља.

bn / 30. август 2013

 Вулф је био десети њемачки предсједник од краја Другог свјетског рата. Провео је на челу државе укупно 598 дана, од 30. јуна 2010. до оставке коју је поднио 17. фебруара 2012, када је јавно тужилаштво поднијело захтјев за укидање његовог имунитета – због сумње да је био умијешан у корупцију у најмање десет конкретних случајева.

 

Упркос обимној истрази – четири јавна тужиоца су водила истрагу, саслушано је више од стотину свједока, а истражни акт садржи 20.000 страница – надлежни суд је одлучио да води процес на основу само једне тачке оптужнице. Вулф је оптужен да је за вријеме приватне посјете „Октоберфесту” у Минхену, септембра 2008. године, „подмићен” са двије вечере у једном луксузном ресторану, да му је стављена на располагање дадиља за његовог маљолетног сина и доплаћена разлика између цијене двокреветне собе и апартмана у коме је био смјештен са супругом и дјететом.

 

Вулф је тада био покрајински премијер Доње Саксоније. Заузврат је, према слову оптужнице, требало да лобира у управном одбору „Сименса” како би тај концерн субвенционисао филмски подухват Вулфовог пријатеља и ТВ продуцента Давида Греневолда.

 

С обзиром на то да је вриједност наводног мита износила мање од 800 евра, коментатори водећих њемачких медија упустили су се у расправе о сврсисходности судског процеса у најављеним размјерама. Према планираном току расправа пред Другом казненом комором тог суда, требало би очекивати „маратонско” суђење. Надлежни судија Франк Розенов саопштио је да су за расправе о „предмету Вулф” резервисани понедјељак и четвртак сваке недјеље до краја 2013. године. Уколико суђење до тада не буде окончано, у план суђења би требало да буде уврштен и трећи дан у недељи.

 

Недељници „Шпигл” и „Цајт” коментаришу да би у дугом судском процесу, отвореном за јавност, требало би да буду изнесене појединости због којих је Вулф позван на одговорност.

 

„Показало се да је Вулф, од доласка на положај премијера Доње Саксоније до оставке на функцију предсједника државе, користио политичке функције како би уживао у личним повластицама”, тврди „Шпигл”.

 

Све је почело објелодањивањем податка да је финансијски магнат Егон Геркенс дао Вулфу позајмицу од пола милиона евра да би купио приватну вилу. Вулф је најприје демантовао ове наводе, али се по откривању детаљних података присјетио да је ипак било тако. Да би отклонио сумње да је овдје ипак ријеч о „поклону”, Вулф је узео кредит и вратио дуг „старом пријатељу”, тако да овај случај неће постати предмет судске расправе.

 

Дјело бившег предсједника, које има већу тежину од стицања личних повластица, такође неће постати предмет судске расправе. Предсједнику је, по откривању афере, поткрај 2011. године, стављено на терет да је користио службени ауторитет не би ли спријечио негативне извјештаје медија о његовој грамзивости.

 

Најтиражнији њемачки дневник „Билд” доказао је на основу снимљених разговора да је Вулф као предсједник државе упутио пријетње главном уреднику Кају Дикману. „Ставићу тачку на вашу новинарску каријеру”, запријетио је предсједник новинару, за случај да не обустави извјештавање о њему. Објелодањени су и детаљи недозвољених интервенција од дневника „Велт” до недјељника „Шпигл”.

 

У саопштењу издавачког концерна „Шпрингер”, коме ови медији припадају, речено је: „Председник (Вулф) се обратио и председнику нашег управног одбора Матијасу Депфнеру са захтевом за ’сарадњу’… Депфнер је то одбио позивајући се на уставом загарантовану слободу штампе.”

 

 

 


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.