НО МОРЕ ПАГЕ 3 Како су феминисткиње побиједиле једну од најмоћнијих медијских кућа

Кампања, која је помогла да се направи промјена у једној од најпопуларнијих и најмоћнијих медијских кућа, имала је широк подршку.

M.P. / 15. јун 2021


Свакодневну објаву фотографије жене у топлесу на 3. страници британског листа Тхе Сун неки су сматрали британском институцијом. Али такође, све више људи ју је почело доживљавати као заоставштину институционализованог сексизма у медијима и друштву.

Затим је 2015. године, готово 50 година након што је први пут објављена, ова рубрика нечујно уклоњена из публикације. Заслуге за ову одлуку приписују се дијелом онлине кампањи “Но Море Паге 3”, која је задобила подршку 140 чланова парламента и бројних организација. Такође, прикупљено је више од 240000 потписа.

Кампања, која је помогла да се направи промјена у једној од најпопуларнијих и најмоћнијих медијских кућа, имала је широк подршку, а један члан парламента ју је описао као сеизмичку побједу. Активисткиња Катхерине Сладден је написала, “Ниједна друга кампања није толико инспирисала нову генерацију младих феминисткиња”, додајући да је то “показало пут женама да пронађу храброст да проговоре о питањима која су им важна”.

Но Море Паге 3 (НМП3) је била кампања којом је требало убиједити власнике и уреднике листа Тхе Сун да добровољно престану објављивати фотографије жена у топлесу на 3. страници овог листа, које су објављивали од 1970. године. Кампању је започела Луцy-Анне Холмес 2012. године критикујући ову праксу као застарјелу, сексистичку И неприкладну коју би уредници морали прекинути. 

Тхе Сун је престао објављивати редовну топлес фотографију на страници 3 у ирском издању 2013. године, а у британском 2015. години. На својој web страници наставили су је објављивати до 2017. године,  а годишње календаре са дјевојкама са 3. странице до 2018. године.  


Кампања је почела у августу 2012. године када је Луцy-Анне Холмес примијетила да упркос успјесима британске женске атлетске екипе на Олимпијади у Лондону, најистакнутија слика жене у листу Тхе Сун била је она на трећој страници. Она је онда покренула онлине петицију тражећи од тадашњег уредника овог таблоида да уклони фотографије жена у топлесу са 3. стране. 

Када су питали тадашњег премијера Давида Цамерона да ли подржава  кампању, он је рекао “Мислим да је то боље то препустити читаоцима”.

Али иза ове приче о успјеху лежи комплексна приповијест о емоционалној енергији која је учесницама кампање помогла да истрају упркос нападима на њих.

Активисткиње су свакодневно биле изложене злостављању на интернету. Редовно су добијале пријетње силовањем и смрћу, које су биле упућене њима лично или њиховим породицама.

Покретачица кампање Луцy-Анне Холмес казала је да се носила са великим осјећањем беспомоћности и са сагоријевањем:

“Било је страшно. Била сам потрошена: финансијски, емоционално, креативно. Када бих отишла на Тwиттер, са свим тим гласовима који би ме напали, то би ме доводило до напада панике. Осјећала сам као да ме даве невидљиве руке.”

Њено искуство није било усамљено. Јер док се слави ослобађајући потенцијал друштвених медија да мобилишу колективну акцију, токсична клима коју многи дискусе на друштвеним мрежама исувише је честа и може довести до стреса, анксиозности и депресије.

Па ипак, непрестано онлине злостављање учесница Кампање –  које су намјерно покушавале да покрену дискусију са својим неистомишљеницима путем разумних и пристојних објава – ублажено је порукама охрабрења које су добијале једне од других или од присталица њиховог покрета.

Како су ове жене преживјеле и које технике су им помогле да се суоче са тако снажним противницима?

Један важан елемент био је осјећај солидарности који је помогао феминистицима да напуне батерије и очувају моментум кроз емоционалне успоне и падове. Суочене са троловањем и злостављањем, многе феминистице су добијале енергију једноставно из тога што су са другим женама онлине дијелиле исто искуство. Овај осјећај заједништва пружао им је драгоцјене залихе емоционалне енергије.

Као што је једна учесница кампање рекла: “То није била само кампања… то је био простор гдје смо се могле осјећати потпуно сигурно, могле смо дијелити све једне с другима и заузети став о одређеним питањима.”

Интересантно је да је ова солидарност довела до координисане и тактичке употребе система комуникације коју је тим усвојио. Исцрпљена учесница кампање која се борила са непријатељским коментарима на друштвеним мрежама “предала би палицу” колегиници путем онлине поруке или таговањем на различитим платформама.

Овај систем је постао главни елемент како би се одржао моментум кампање у вријеме када су неки чланови осјећали потребу да се повуку са прве линије фронта. Било је тренутака када су активистице могле да се одмакну од екрана, да се повуку пред нападима на друштвеним мрежама.

Обично привремени, ови тренуци одмора били су промишљени и оснажујући– нудили су заштиту. А поред очувања личног благостања, осигуравали су и наставак кампање.
Далеко од тога да се повлачење сматрало слабошћу или поразом. То је била стратегија која је омогућила опоравак емоционалне енергије и зацјељење, како би се активистице послије одмора вратиле кампањи.

Искрена повезаност са коријенима кампање такође је била нешто што је држало волонтерке. Црпиле су снагу из сличног, личног искуства, често се присјећајући вријеђања које су искусили везано за своје тијело или каснијих епизода сексуалног злостављања. Емоције везане за ова искуства значиле су да активстице нису само “мислиле” повријеђеност или љутњу, већ су их дубоко осјећале.

Једна је објаснила: “Феминистичка питања ме заиста запале. Осјећам то лично, али и као родитељ, јер имам кћерку и сина на којег утиче токсични маскулинитет. Имам искуство злостављања у вези. Љута сам због тога и страствена, јер је мени то лично и људима које волим.”

Друга је рекла: “Када се борите за оно што је исправно, то је довољно да вам клецају кољена, да промукнете и да вам се руке тресу од бијеса.”

Шест година након побједе ове Кампање, потребно је још акција како би се борило против неједнакости у онлине и оффлине свијету – још увијек има много ствари због којих је потребно водити кампање. Дигиталне платформе заисгурно треба боље да контролишу друштвене мреже које толеришу троловање и говор мржње, нарочито онај усмјерен против жена.

Али треба да нас охрабри прича о колективној снази покрета НМП3 и њиховом путу ка успјеху. Такође, треба да размислимо о лекцијама које нам даје о активизму и универзалном савјету за жене да увијек “гризу”. Понекад је, чини се , боље да се повучете, обновите енергију и вратите  снажнији.
 


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.