Ноам Чомски: Обесмишљена демократија

Владе настављају да смањују трошкове и подижу порезе, без обзира шта народ о томе мисли. Прате се директиве Европске комисије, а избори су скоро бесмислени, рекао је чувени филозоф Ноам Чомски у свом предавању у Бону.

Noam Čomski / 27. јун 2013

ЕКОНОМСКИ ДИКТАТ: Највеће унутрашње питање које занима америчку јавност свакако су радна места. Са друге стране, пребогате и моћне финансијске институције занима само дефицит. А шта ради политика? Она налаже штедњу – одлучује да не отвара радна места, него да санира дефицит.

У Европи је још много горе. Чак је и Вол стрит џрнал у једном чланку подвукао одсуство демократије у Европи. Французи, Шпанци, Ирци, Холанђани, Португалци, Грци, Словенци, Словаци и Кипрани су од почетка кризе пре три године убедљиво гласали против модела које нуди еврозона. У поменутим земљама, власти су трпеле изборне поразе, левичари су смењивали десничаре, и обратно – али економска политика остала је иста.

Владе настављају да смањују трошкове и подижу порезе, без обзира шта народ о томе мисли. Националне власти прате макроекономске директиве које поставља Европска комисија, а избори су скоро бесмислени. То све личи на земље трећег света којима управљају међународне финансијске институције. Европа је одабрала тај пут, а није морала.

„НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ“: Хладни рат је претња која постоји 70 година, а данас је у неким аспектима још и већа. У постојећој капиталистичкој демократији права и потребе људи су споредна брига. Владе говоре о националној безбедности, али то је углавном мит. Оне заправо желе да повећају моћ и профитирају, а безбедност није главна брига. (…)

Застрашујући пример је инвазија на Ирак. Америчке и британске тајне службе информисале су власт да би мисија у Ираку вероватно ојачала међународни тероризам. Али то никога није интересовало. И заиста, број терористичких аката се уседмостручио годину дана након инвазије.

Ових дана америчка влада оправдава масовну шпијунажу коју изводе тајне службе уз тврдњу да се тако обрачунавају са тероризмом. Да постоји заиста слободна штампа, она би исмејала оправдања америчких званичника јер је доказано да њихова политика заправо подстиче тероризам. Али тога нема, што нас упозорава колико смо удаљени и од идеала слободе штампе.
ДЕЗИНФОРМАЦИЈЕ: Улога ПР служби данас је поткопавање демократије. Само информисани бирачи доносе добре одлуке. Погледајте изборне кампање – циљ ПР машинерије је да створи дезинформисане бираче који доносе ирационалне одлуке.

ПР индустрија стигла је до политике простом трансформацијом из своје примарне функције – комерцијалног маркетинга, а комерцијално оглашавање је створено да би подривало тржиште. Свако ко је учио економију зна да је слободно тржиште засновано на информисаним потрошачима који доносе рационалне одлуке. Када укључите телевизор, видите да су рекламе створене да дезинформишу потрошаче и наведу их на ирационалне куповине.

ПРОМЕНЕ КЛИМЕ: САД и Канада са ентузијазмом покушавају да што пре и што потпуније искористе сваку кап фосилних горива, укључујући ту и она опасна. У овом екстравагантном самоуништењу нимало се не оклева. Сваки чланак у дневним новинама може послужити као илустрација за ово лудило. Лудило је управо погодна реч, јер представља супротност рационалности.

Истовремено одвијају се масовне корпорацијске кампање које треба да оправдају лудило. Упркос томе, америчка јавност и даље верује науци и веома је близу глобалног нивоа бриге за животну средину. Многи људи упозоравају на катастрофу и позивају на разне акције.

Али ту се показује разлика између мишљења људи и ставова политике и партија. Срећом, корпоративни сектор попут коњице стиже да се обрачуна са проблемом. Постоји корпорацијска творевина звана Амерички законодавни савет која пише законе за потребе федералних држава – нема потребе да Вам прецизирам какве законе пишу (на званичној презентацији Савета пише да се залажу за конзервативне законе који бране слободно тржиште – опомена Н.Р.). Иза њих је много новца.

Управо раде на новом програму како би доскочили рационалности коју показује јавност. Тај програм ће се спроводити од обданишта до 12. разреда школе, а идеја је наводно унапређење критичког размишљања деце кроз балансирано учење – ко не би подржао такву идеју! Али балансирано учење за њих подразумева да, када дете у школи учи о променама и угрожавању климе, наставници такође морају предавати и теорије које поричу промене климе.



Текст преузет са Б92

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.