Имамо веома мало зелених површина у граду. То нам одузима право да Бањалуку називамо "зеленим градом"

Стручна јавност имала је прилику да изрази свој став по питању градње највећег парка у Бањалуци.

Maja Isović Dobrijević / 14. октобар 2021

 

На састанку који је уприличен у Градској управи, поручено је да су истог мишљења, те да стопирањем градње највећег парка, са свим пратећим садржајима, Бања Лука губи епитет „зеленог града“.

Огњен Шукало, доцент на Архитектнско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци наводи да је граду овакаво мјесто потребно из више разлога.

-Приликом израде урбанистичког плана, анализе су утврдиле да у Бањој Луци располажемо са 6 метара квадратних уређених зелених површина – на једног становника. План је да се иде ка 15 метара квадратних. Са друге стране, европски стандард којем тежимо је да на једног становника буде између од 22 до 25 метара квадратних уређених зелених површина. Објективно гледано, ми имамо веома мало зелених површина у граду. Такви параметри нам одузимају право да себе називамо „зеленим градом“ – истиче доцент Шукало.

 

Додаје како нису само паркови ти који су неопходни нашем граду – потребно је и много мањих, зелених површина и то на различитим локацијама.

-Оно мало имовине што Град има мора искључиво да користи за јавну добробит у јавном простору – поручује Огњен Шукало.

Тихомир Дакић из Центра за животну средину каже како би се у Бањој Луци требало причати више о неким другим развојним моментима, а не оспоравати градњу парка.

-Разочаран сам што је једна оваква тема постала тако огромна. Жао ми је што Регулациони план није усвојен, па да се започне са изградњом парка. Према зеленим површинама, према простору који треба да остане грађанима, треба да се понашамо на домаћински начин – поручује Дакић.

Додаје какво се квалитет зеленог простора, гдје је план да се изгради највећи парк у Бањој Луци, не може да се сагледава само са аспекта како да се прода неком грађевинцу, него колико без те зелене површине ће квалитет живота на овим просторима бити лошији.

-Не треба свугдје да градимо зграде. Подржавамо одбрану ове зелене површине од инвеститора, који све површине у граду гледјау као профит – закључује Дакић.

 

Град Бања Лука већ мјесецима трпи различите политичке блокаде, наводи савјетница градоначелника за друштвене дјелатности Милада Шукало. Ипак, како каже, посебно је срамотна чињеница да је блокирана и градња највећег градског парка у Бањој Луци.

-Ово је један од пројеката који је од стране јавности изузетно прихваћен, могу рећи боље од многих активности које је Град у протеклом периоду најавио и кренуо у реализацију истих. Неколико хиљада наших суграђана учествовало јеу анкети коју смо спровели, а све како би жељели да чујемо њихове ставове, да чујемо шта треба да се налази у парку и како он треба да изгледа – казала је савјетница градоначелника.

Милада Шукало додаје како аргументи против изградње новог градског парка нису нимало снажни. Ниједан од њих не објашњава зашто градња мора бити обустављена.

-Неки од аргумената, које смо имали прилику да чујемо су: „Имаћемо више комараца“, „Шта ће нам парк кад имамо већ један?“, „Шта ће нам најдужа клупа за Гиниса, како ћемо прескакти преко ње?“ и слично. Тиме нас нису увјерили да једна овакав парк не треба да градимо“, наводи она.

Поручује како је Стратегијом развоја Града Бање Луке до 2027. године јасно дефинисан терћи стратешки циљ, а то је онај који се залаже за тзв. „Греен цитy“.

-Дакле, Стратегија развоја Града јасно наводи да је ово једно од опредјелјенја. То је нешто што треба да познају сви одборници у Скупштини града – казала ја Шукало.

Жеља градских власти је да Бања Лука, баш као и многобројни велики Европски градови, има своју зелену оазу која ће да пружи многобројне садржаје потребне нашим сугрђанима.

Подсјетимо да је Комисија за просторно уређење, заштиту околине, културног и природног насљеђа Скупштине Града Бањалука оборила приједлог измјена регулационог плана којим се предвиђала изградња новог парка у Бањалуци.

Таква одлука је онемогућила да се тај регулациони план нађе на скупштинском засједању заказаном за 21. септембар и да почну конкретни радови на изградњи највећег градског парка са језером у Бањалуци.

Драган Кабић, координатор програма Транспорт Центара за животну средину рекао је да је политички дискурс генерално, па самим тиме и у Бањалуци, одвојен и одрођен од грађанског.

“Никада није постојала традиција грађанске партиципације, поготово у доношењу просторно-планске документације, али је постојала нека навика из пријератног система да струка неће погријешити превише, а да ће се питати много више. Тренутна ситуација јесте таква да је струка ућуткана, грађани незаинтересовани и не знају шта се збива до тренутка ницања нечега што блокира сунце, а политичке структуре тргују простором са инвеститорским структурама у добро уиграној схеми. Све то још бива по потреби подржано додатним грађевинским дозволама Министарства за просторно планирање, грађевинарство и екологију Републике Српске, јер,зграде су од националног интереса, те аминовано сагласностима Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске”, рекао је Кабић за БУКУ и додаје да то није крај апсурда, већ поједини неимари бивају чак називани задужбинарима од стране представника Српске православне цркве.

У Бањалуци имамо многа нова насеља у којима скоро да нема ни мало зеленила, игралишта за дјецу су изграђена на бетону. Свједочимо изградњи великих зграда у самом центру града, али и у околним насељима које нико од скупштинске већина не одбија, међутим скупштинској већини у бетонизацији града смета један нови парк.

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.