О свијету који нас окружује

Ако вам се да, узмите папир и оловку и одговорите на идућих тринаест питања:

Adnan Muminović / 10. јануар 2020

 

 

Прво неколико питања, потом идеја овог записа.

Ако вам се да, узмите папир и оловку и одговорите на идућих тринаест питања:

1.    У земљама ниског дохотка, колико дјевојака данас заврши основну школу?
А: 20 посто
Б: 40 посто
Ц: 60 посто

2.    Гдје већина свјетског становништва живи данас?
А: У земљама ниског дохотка
Б: У земљама средњег дохотка
Ц: У земљама високог дохотка

3.    У посљедњих 20 година, удио свјетске популације која живи у екстремном сиромаштву се:
А: Скоро удвостручио
Б: Остао мање-више исти
Ц: Скоро преполовио

4.    Колики је животни вијек људи у свијету данас?
А: 50 година
Б: 60 година
Ц: 70 година

5.    Данас у свијету има 2 милијарде дјеце у доби од 0 до 15 година. Колико ће дјеце бити 2100. према подацима УН-а?
А: 4 милијарде
Б: 3 милијарде  
Ц: 2 милијарде  

6.    УН предвиђа да ће се до 2100. свјетска популација повећати за још 4 милијарде људи. Који је главни разлог?
А: Биће више дјеце (испод 15 година)
Б: Биће више одраслих (15 до 74 године)
Ц: Биће више старих људи (75 година и старији)

7.    Како се током посљедњих сто година промијенио број смртних случајева од природних катастрофа?
А: Више се него удвостручио
Б: Остао отприлике исти
Ц: Смањио се за мање од пола

8.    Данас у свијету има отприлике 7 милијарди људи. Која слика најбоље оцртава гдје они живе? (један пијун представља једну милијарду становника)

 

 

9.    Колико је једногодишње дјеце у свијету данас вакцинисано против неке болести?
А: 20 посто
Б: 50 посто
Ц: 80 посто

10.    Тридесетогодишњи мушкарци у свијету су у просјеку провели 10 година у школи. Колико су година жене исте доби провеле?
А: 9 година  
Б: 6 година
Ц: 3 године

11.    1996. године, тигрови, велике панде и црни носорог су сви вођени као угрожене врсте. Које од ових врста су данас још угроженије?
А: Двије
Б: Једна од њих
Ц: Ниједна

12.    Колико људи данас у свијету има неки приступ електричној енергији?
А: 20 посто
Б: 50 посто
Ц: 80 посто

13.    Свјетски стручњаци за климатске промјене вјерују да ће у идућих сто година просјечна температура…
А: Бити топлија
Б: Остати иста
Ц: Бити хладнија

Питања су из књиге Фацтфулнесс Ханса Рослинга, а одговоре можете наћи на крају поста.*

Ако сте били изненађујуће лоши, нека вас не буде стид и знајте да сте у добром друштву. Прије двије године, Рослинг је иста ова питања поставио укупно 12.000 људи из 14 земаља — политичарима, новинарима, научницима, инвеститорима, професорима, студентима медицине, активистима, свима. Просјечан број тачних одговора на првих 12 питања је био… Два!

А једна ствар је овдје посебно фасцинантна. Да насумично погађамо резултате, људи би у просјеку имали трећину тачних одговора, дакле негдје између четири-пет, што надаље показује барем двије ствари.

Прво, да пуно мање знамо о свијету који нас окружује. Друго, и још важније ако погледате смјер ваших одговора, да мислимо да је свијет пуно гори, тужнији, насилнији и безнадежнији него што заправо јесте.

Еволуцијска психологија и медији су међу главним кривцима овдје. Ми једноставно пуно више пажње посвећујемо драматичним вијестима, јер су нам кроз хисторију управо те информације помогле да преживимо, а медији су ти који ово злоупотребљавају.

Како год, нећу да вам кварим књигу коју би свако требао да прочита, чак и они који су иначе сумњичави према свјетским бестселлерима. Тек бих желио да кажем двије ствари:  

Прво, Ханс Рослинг је био невјероватан човјек и најбољи доказ да су страст и преданост у стању чак и наизглед најдосадније ствари попут бројева и података претворити у нешто неизмјерно занимљиво и поучно.

Лоше и боље

Друга ствар се односи на једно правило из књиге које је тако релевантно за земљу у којој живимо, а каже да ствари могу истовремено бити и лоше и боље.

Дакле, то што су ствари лоше, не значи да нису постале мање лоше. И једнако, то што су многе ствари данас боље него што су биле не значи да и даље нису лоше.

Али баш зато што су ствари код нас углавном лоше, ми смо у многоме изгубили способност (и жељу) да видимо било какав напредак. Када људи погрешно вјерују да ништа не иде на боље, онда једноставно закључе да ништа од онога што раде не помаже и изгубе вјеру и у ствари које заправо функционишу.

То је опасно и доводи до онога што се зове самоиспуњавајуће пророчанство, или да искористим чувени Томасов теорем — оно што људи сматрају стварним, стварно је у својим посљедицама.
__________
[*] 1: Ц, 2:Б, 3:Ц, 4:Ц, 5:Ц, 6:Б, 7:Ц, 8:А, 9:Ц, 10:А, 11:Ц, 12:Ц, 13:А

Преузето са: www.инкрементално.блог

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.