Објављени застрашујући транскрипти из авиона отетог 11. септембра

ГОТОВО сваки Американац изнад одређене доби точно се сјећа гдје је био 11. септембра 2001.

BUKA portal / 11. септембар 2019

Малом броју Американаца, већином вишим дужносницима америчке владе, тај дан буди сјећања на бункер испод Бијеле куће изграђен за хладног рата, али никад кориштен до тог уторка ујутро прије 18 година, за политицо.цом пише Гарретт М. Графф, новинар и аутор књиге "Тхе Онлy ин тхе Скy: Ан Орал Хисторy оф 9/11" (Једини авион у зраку: Усмена предаја о 9/11).

Оно што је започело као необичан инцидент, ударом Америцан Аирлинесова лета 11 у Сјеверни торањ Wорлд Траде Центра у 8:46 по локалном времену, брзо је ескалирало 17 минута касније кад је Унитед Аирлинесов лет 175 ударио у Јужни торањ. Док је јавност схваћала да је земља нападнута, потпредсједник Дицк Цхенеy и виши савјетници Бијеле куће пожурили су у тај бункер, познат као Пресидентиал Емергенцy Оператионс Центер (ПЕОЦ). Ондје, испод сјеверног травњака Бијеле куће, покушавали су сазнати колико је још отетих авиона у зраку. Знали су за најмање један – Унитед Аирлинесов лет 93.

Одломак из споменуте књиге, која ће ускоро бити објављена, темељи се на транскриптима позива на број 911 и снимању звука из пилотске кабине од 11. рујна, као и на архивским разговорима с кључним судионицима, вођеним након 2002. године, те додатним оригиналним интервјуима које је све до прошлог прољећа водио аутор књиге. Међу осталим, ту је и први интервју с морнаричким часником који је од Цхенеyја напосљетку затражио овласти да сруши отети зракоплов.

Интервјуи су сажети ради јасноће, преносимо их с Политица.

Гарy Wалтерс, шеф особља Бијеле куће: Било је нешто прије 9 сати кад је госпођа Бусх сишла, дочекао сам је уз лифт. Док смо излазили, сјећам се да смо разговарали о божићним украсима.
Лаура Бусх, прва дама: Мој агент тајне службе, шеф агената задужених за моју сигурност Рон Спринкле нагнуо се према мени кад сам ушла у аутомобил и рекао: "Авион је ударио у Wорлд Траде Центер."
Цондолеезза Рице, савјетница за националну сигурност, Бијела кућа: Помислила сам да је ријеч о необичној несрећи. Назвала сам предсједника. Разговарали смо о томе како се ради о чудном догађају. Онда сам сишла на састанак с особљем.
Маттхеw Wаxман, Вијеће за националну сигурност, Бијела кућа: Почео сам радити отприлике шест тједана прије као извршни помоћник Цонди Рице. Око 9 сати имали смо дневни састанак са савјетницом за националну сигурност и осталим вишим дужносницима у Ситуацијској соби. Тијеком тог састанка ударио је и други авион.
Марy Маталин, помоћница потпредсједника Дицка Цхенеyја: Била сам с потпредсједником кад је ударио и други авион, знали смо одмах да се не ради о несрећи.
Цондолеезза Рице: У том се тренутку све промијенило.
Маттхеw Wаxман: Прешли смо на план за реакције у кризним ситуацијама.
Марy Маталин: Одмах смо почели радити. Док смо у уреду називали Неw Yорк, предсједника и све остале које је требало назвати, у просторије су ушли агенти Тајне службе.
Дицк Цхенеy, потпредсједник: Радар је опазио авион који се креће према Бијелој кући брзином од 500 миља на сат.
Леwис Сцоотер Либбy, шеф особља потпредсједника Дицка Цхенеyја: Сазнали смо да је авион удаљен пет миља, да се спустио испод 500 стопа висине и да га не можемо пронаћи, нестао је. Погледајте на свој сат и размислите, удаљен је пет миља и креће се брзином 500 миља на сат. Тик, так, тик, так.
Дицк Цхенеy: Мој агент Тајне службе је рекао: "Господине, морамо одмах отићи." Зграбио ме и избацио из уреда те низ ходник повео до подземног склоништа Бијеле куће.
Марy Маталин: Моји колеге и ја били смо шокирани јер никад нисмо видјели нешто такво.

"Сви који преживе удар, нека крену у алтернативни центар како бисмо наставили"

Цондолеезза Рице: Дошла су агенти Тајне службе и рекли: "Морате поћи у бункер." Сјећам се да су ме водили, готово носили успут. Нисмо знали гдје смо сигурни, а гдје нисмо. У том тренутку нисмо мислили да је бункер Бијеле куће сигуран.
Дицк Цхенеy: Они то тако раде, хтио или не, мораш ићи.
Гарy Wалтерс: Часници Тајне службе су почели викати: "Ван, излазите, сви ван из Бијеле куће." Сјећам се да је у почетку био каос. Људи су трчали и вриштали. Обузео ме страх.
Цхристине Лимерицк, домаћица, Бијела кућа: Лица агената Тајне службе којима је речено да морају остати нећу никад заборавити јер ми остали барем смо имали прилику побјећи.
Иан Рифиелд, специјални агент америчке Тајне службе: Били смо прилично сигурни да ће авион ударити и у нас. Надзорник Центра за заједничке операције Тајне службе је рекао: "Сви који преживе удар, нека крену у алтернативни центар како бисмо наставили." То није била шала.
Дицк Цхенеy: Неколико тренутака касније, нашао сам се у утврђеном заповједном мјесту негдје испод Бијеле куће.
Комодор (потпуковник) Антхонy Барнес, замјеник равнатеља Предсједничког програма за изванредне ситуације, Бијела кућа: Потпредсједник Цхенеy дошао је у бункер са супругом. ПЕОЦ није само једна просторија, постоје три или четири собе. У оперативној просторији моја је надзорна екипа обављала телефонске позиве. Ту је и конференцијска соба, у којој су били Цхенеy и Цонди Рице, ту су телевизори, телефони и све остало.

Марy Маталин: Требало је неко вријеме да сви дођу у тај простор. Откако је уређен, тај се простор није користио према првотној намјени, као склониште од бомби.
Комодор Антхонy Барнес: Убрзо сам се осврнуо око себе и видио Цонди Рице, Карен Хугхес, Марy Маталин и министра промета Норма Минету. Он је на један од монитора поставио мапу која је показивала гдје се налази сваки авион изнад земље. Гледали смо у то, мора да је било тисуће малих симбола зракоплова на екрану.
Марy Маталин: Потпредсједник је био смјештен у средини. Било је доста емоција, али много се радило. Покушавали смо лоцирати прије свега све зракоплове и потом их идентифицирати и приземљити.
Комодор Антхонy Барнес: Првих неколико сати било је јако конфузно јер је било много погрешних информација. Било је тешко рећи што је чињеница, а што није. Нисмо могли добити потврду за много тога па смо морали узети ствари здраво за готово док се не докаже супротно.

У 9:59, назочни у бункеру, као и милијуни људи испред телевизијских екрана широм земље, у ужасу су гледали како Јужни торањ пада.

Марy Маталин: Видјели смо како се зграда урушава.
Комодор Антхонy Барнес: Тишина је била заглушујућа, а онда се са свих страна зачуло: "О мој Боже."
Марy Маталин: Невјерица.
Комодор Антхонy Барнес: У ПЕОЦ-у смо имали четири или пет огромних телевизијских екрана од 55 инча. На њима смо пратили различите програме, АБЦ, ЦБС, Фоx и НБЦ. Сјећам се да је Цхенеy, као и сви ми остали, био запањен оним што је гледао. У то вријеме телевизијски заслони од 55 инча били су заиста велики. Било је невјеројатно гледати како се торњеви руше.
Дицк Цхенеy: Већ годинама слушам нагађања како сам од тада друкчији човјек. Ја то не бих рекао, али спремно признајем да гледање координираног и разорног напада на моју земљу у подземном бункеру у Бијелој кући може утјецати на моје поимање одговорности.
Марy Маталин: Морамо се одмах вратити послу.

Рицхард Цларке, савјетник за борбу против тероризма, Бијела кућа: Многи од нас мислили су да Бијелу кућу нећемо напустити живи.
Маттхеw Wаxман: Једна од ствари које смо сви ми у ПЕОЦ-у били свјесни је да су у Ситуацијској соби Бијеле куће остали наши колеге и пријатељи који унаточ опасности нису напустили своја мјеста. У Ситуацијској соби, која је само пола ката испод земље, била је изнимно активно због људи који у нормалним ситуацијама нису били тамо, али су осјећали да им је дужност остати и помоћи у кризној ситуацији. Посебно почетком тог дана кад се могло осјетити да су наши блиски пријатељи и колеге у опасности.
Иан Рифиелд: Било је и фрустрација јер смо само сједили. Сви су жељели узвратити. Ми смо обучени да се носимо с проблемом, а могли смо само сједити. У том смислу било је доста тензија. Жељели смо што боље заштитити цијели комплекс и уред предсједника, али радили смо што се могло с оним што смо имали.
Цондолеезза Рице: Министар промета Норм Минета пратио је што се догађа с разним бројевима зракоплова. Називао је и испитивао: "Што се догодило са 671? Што се догодило с 123?" Покушавао је схватити што се догађа.

Ниц Цалио, равнатељ законодавних послова, Бијела кућа: Норм Минета сједио је испред тих екрана са зракопловима. Било је импресивно видјети све те бројне авионе у зраку.
Цондолеезза Рице: Моја је прва помисао била послати поруку свијету да Сједињене Америчке Државе нису обезглављене. Те слике мора да су биле застрашујуће. Сигурно се чинило као да се САД распада. Мој је задатак био задржати присебност и побринути се да људи широм свијета не паничаре.
Ниц Цалио: Активности је било много и ствари су се брзо догађале, барем мени, па није било времена за страх.
Маттхеw Wаxман: Постојао је оштар контраст између каотичног бомбардирања информацијама око тога што се догађало у Wасхингтону и широм земље - неке су биле точне, а неке нису - те мирне и опрезне расправе високих дужносника.
Ниц Цалио: Живо сјећање које имам односи се на чахуру у којој смо се налазили. Слали смо и примали све те информације, али истодобно нисмо знали гдје су наше обитељи. Тек смо тијеком поподнева успјели ступити у контакт са својим обитељима. То ме бринуло. Нисам знао гдје су моја дјеца. Постојала је снажна неизвјесност око тога што се заправо догађа, што ће се догодити и што ће услиједити.

Комодор Антхонy Барнес: Предсједник је био сигурнији у зракоплову Аир Форце Оне него да се покушао вратити кући и потпредсједник Цхенеy је без икакве сумње био главни. Он је био шеф у том простору и њему смо доносили информације.
Како би обранили нацију од изненадног напада, владини дужносници у ПЕОЦ-у позвали су војску и мали број борбених зракоплова у базама на сјевероистоку земље ставили у стање приправности те их координирали преко стожера Нортхеаст Аир Дефенсе Сецтора (НЕАДС) у граду Ромеу у савезној држави Неw Yорк.
Пуковник Боб Марр, заповједник НЕАДС-а: Нисмо знали како се носити са ситуацијом. Навикли смо штитити своје границе далеко преко мора. Наше процедуре нису биле прилагођене овоме.
Генерал-мајор Ларрy Арнолд, заповједник 1. зрачне армије у Цонтинентал Унитед Статес Нортх Америцан Аероспаце Дефенсе Цомманду у зрачној бази Тyндалл на Флориди: Не можемо видјети зракоплов. Не знамо гдје је зато што немамо радаре усмјерене према САД-у. Све што је летјело изнад САД-а по дефиницији се сматрало пријатељским.
Поручница Хеатхер Луцкy Пеннеy, пилоткиња Ф-16, зрачне снаге Националне гарде у Wасхингтону, смјештена у зрачној бази Андреwс у Марyланду: Наш заповједни ланац није ишао све до НОРАД-а (Нортх Америцан Аероспаце Дефенсе Цомманд) ни до Прве зрачне армије које је надзирала операција изнад САД-а. Они нису имали начина да нас контактирају, нису чак ни знали да је Национална гарда Wасхингтона спремна и доступна. Није било упута за дјеловање. Нисам могла ни замислити каква би то мисија била изнад америчког тла.

Комодор Антхонy Барнес: Био сам веза између наших оперативаца, који су били на телефону с дужносницима у Пентагону, и конференцијске собе у ПЕОЦ-у у којој су били наши надређени. Пентагон је сматрао да постоји још један отети зракоплов и тражио је допуштење за рушење идентифицираног отетог комерцијалног зракоплова. Питао сам потпредсједника и он је одговорио потврдно. Питао сам га поновно да будем сигуран: "Господине, могу ли потврдити да сте дали допуштење?" За мене као војника и авијатичара, разумијевање апсолутне дубине питања и одговора било је пресудно. Желио сам бити сигуран да нема никаквих неспоразума око тога што питам. Он је без оклијевања одговорио да сваки потврђено отети зракоплов треба пресрести и срушити.
Пуковник Маттхеw Климоw, извршни помоћник допредсједника Здруженог стожера оружаних снага, генерала Рицхарда Мyерса, Пентагон: Нитко никад није размишљао о потреби рушења цивилног авиона.
Генерал-мајор Ларрy Арнолд: Рекао сам Рицку Финдлеyју, који је био у стожеру НОРАД-а у Цолорадо Спрингсу: "Рицк, морамо добити допуштење. Можда ћемо морати срушити авион који лети према Wасхингтону. Треба нам предсједничка овласт."
Мајор Дан Цаине, пилот Ф-16, зрачне снаге Националне гарде у Wасхингтону, зрачна база Андреwс, Марyланд: Дао сам телефон нашем заповједнику ескадриле како би од виших владиних дужносника добио упуте о дјеловању.

Дицк Цхенеy: То се морало учинити. Једном кад је авион отет, унаточ томе што је био пун путника који у томе нису судјеловали, а након што смо видјели што се догодило у Неw Yорку и Пентагону, заиста нисмо имали избора. Нисмо морали ни размишљати.
Маттхеw Wаxман: То заиста чини да вас стегне у грлу, кад чујете потпредсједника како даје заповијед да се сруши неидентифицирани зракоплов који лети према главном граду. То је био један од најстрашнијих тренутака тог дана, дијелом и због наглашеног осјећаја сталне опасности. Постојала је и спознаја о енормној дилеми у којој су се нашли они који одлучују, и то у тренутку кад није било времена и уз непотпуне информације.
Комодор Антхонy Барнес: Знао сам без икакве сумње да је то био повијесни преседан, да никад прије нисмо дали допуштење за рушење комерцијалног авиона. Вратио сам се до телефона, на вези је био неки генерал у Пентагону, те наставио разговарати са сигурне линије. Побринуо сам се да мој суговорник схвати да сам питао потпредсједника и да је одговор потврдан. Нисмо смјели застајкивати и замуцкивати јер емоције су у том тренутку биле заиста врло јаке. Срећом, нисмо морали искористити ту овласт.
Јосх Болтен, замјеник шефа особља Бијеле куће: Потпредсједник Цхенеy био је врло чврст и смирен. Очито је већ прије пролазио кроз кризе и није био у шоку као већина нас.
Дицк Цхенеy: Колико год су догађаји 9/11 били лоши, неки од нас су вјежбали за кудикамо опасније и теже околности, рецимо свеопћи совјетски нуклеарни напад на САД. То је помогло и те вјежбе су нам добро дошле тог јутра.

Ериц Еделман, главни замјеник помоћника потпредсједника за послове националне сигурности, Бијела кућа: Имао је умирујући учинак на људе зато што би било срамотно допустити да нас наши осјећаји издају пред њим.
Цондолеезза Рице: Било је тренутака тог дана који су се доимали као бестјелесно искуство. Али наставили смо функционирати иако заправо нисмо могли вјеровати што се догађа. Након заповиједи потпредсједника Цхенеyја, војска је успјела пронаћи ловце спремне за борбу, чак и ако је то значило полијетање ненаоружаних авиона, који би попут камиказа усмјерили властити зракоплов на отети авион. Ловци никад нису ступили у контакт с летом 93, а путници и посада тог Унитедова лета истодобно су планирали сами спустити зракоплов.
Пуковник Маттхеw Климоw: Била је то врло болна расправа за све нас. Нисмо жељели да тај терет рушења зракоплова буде на једном пилоту ловца, али исто тако нисмо жељели ни да тај пилот тражи допуштење за рушење дуж заповједног ланца. Одлучено је да пилоти дају све до себе да одврате зракоплов, а ако постане јасно да он креће према густо насељеним подручјима, овлаштење за рушење може се препустити регионалном заповједнику.

Намјеравали су се сударити са зракопловом

Поручница Хеатхер Луцкy Пеннеy, пилоткиња Ф-16, зрачне снаге Националне гарде у Wасхингтону: Ово звучи контраинтуитивно, али кад ме важност ситуације погодила, остала сам без емоција. Морала сам се фокусирати на оно што морам учинити да бисмо заштитили свој главни град и полетјели.
Бригадир Давид Wхерлеy, заповједник зрачних снага Националне гарде у Wасхингтону, смјештене у зрачној бази Андреw у Марyланду: Моје тумачење упута Сассевилеу било је: "Полазите на лет без наоружања. Разумијете ли што тражим од вас?" Сассевилле и Пеннеy су одговорили потврдно. Рекао сам им да буду пажљиви.
Потпуковник Марц Сассевилле, пилот Ф16, ратно зракопловство САД-а: Док смо ходали према авионима, Луцкy и ја смо на брзину разговарали о томе што требамо учинити и како ћемо учинити оно што је било незамисливо ако будемо морали.

Поручница Хеатхер Луцкy Пеннеy: Намјеравали смо се сударити са зракопловом. Нисмо имали никакве пројектиле којима бисмо могли срушити зракоплов. Док смо узимали летачку опрему, Сасс ме погледао и рекао: "Залетјет ћу се у пилотску кабину." Ја сам одлучила да ћу кренути према репу зракоплова.
Потпуковник Марц Сассевилле: Нисмо баш имали пуно опција.
Поручница Хеатхер Луцкy Пеннеy: Никад нисмо увјежбавали овакво мобилизацијско полијетање. Обично би требало 20 минута да стартамо авионе, да покренемо све авионске суставе, прођемо кроз све провјере и установимо функционира ли све како треба те програмирамо рачунала. То не укључује вријеме за прегледавање формулара, обилазак авиона и слично. Обично нам је потребно пола сата до 40 минута од изласка кроз врата до полијетања.

Пуковник Георге Дегнон, замјеник заповједника 113. ескадриле, зрачна база Андреwс: Учинили смо све што је било могуће да би авион полетио.
Поручница Хеатхер Луцкy Пеннеy: Упалила сам радио и викала своме шефу посаде: "Повуци ручни гас!" Он је то учинио, а ја сам повукла своју ручицу. Шеф посаде трчао је испод репа и притискао сигурносне прекидаче како би све било спремно за полијетање, а ја сам већ возила пистом. Нисам уопће имала инерцијски навигацијски сустав. Имала сам среће што је небо било ведро јер нисмо имали све потребне авионске суставе. Нису били укључени кад смо полијетали.
Потпуковник Марц Сассевилле: Помислио сам како имамо понешто проблема.
Поручница Хеатхер Луцкy Пеннеy: Сасс и ја смо били увјерени да ћемо пресрести Унитедов лет 93 и срушити га.

Потпуковник Марц Сассевилле: Размишљао сам о моралном и етичком оправдању потребе многих насупрот потребама неколицине.
Поручница Хеатхер Луцкy Пеннеy: Искрено сам вјеровала да је то моје посљедње полијетање. Ако учинимо оно што треба, то је било то.
Генерал-мајор Ларрy Арнолд, заповједник 1. зрачне армије у Цонтинентал Унитед Статес Нортх Америцан Аероспаце Дефенсе Цомманду у зрачној бази Тyндалл на Флориди: Боб Марр каже како сам му рекао да ћемо "одузети животе у зраку како бисмо спасили животе на земљи".
Поручница Хеатхер Луцкy Пеннеy: Поглед на Пентагон је био надреалан. Гледала сам у велики црни ступ дима. Нисмо били високо, око 3000 стопа. Нисмо се пењали изнад 3000 стопа, барем у том првом налету.
Потпуковник Марц Сассевилле: Моја кабина била је пуна дима. Да будем искрен, било ми је мучно, али не од смрада, него помисли да смо били нападнути на нашем тлу. Нисам могао вјеровати да су се пробили и извели овакав напад.
Поручница Хеатхер Луцкy Пеннеy: Прави јунаци су путници на лету 93 који су се били спремни жртвовати.
Потпуковник Марц Сассевилле: Донијели су одлуку, коју онда ми нисмо морали донијети.

На лету 93

У посљедњим минутама Унитед Аирлинесова лета 93 путници и посада користили су телефоне на својим сједиштима како би назвали пријатеље, обитељи и операторе Унитед Аирлинеса и обавијестили их о отмици. Неколико минута прије 10 сати путник на Унитедову лету 93 Едwард Фелт, ожењени 41-годишњак с двоје дјеце који је путовао пословно као рачунални инжењер БЕА Сyстемса, назвао је 911 из авиона и добио службеника Јохна Схаwа из округа Wестмореланда у Пеннсyлванији. Био је то први сигнал властима у Пеннсyлванији да на небу изнад њих има проблема. Ово је скраћени транскрипт тог позива.

Ед Фелт: Отмица у тиј...
Јохн Схаw: Опростите? Хеј, нетко пријављује...
Фелт: Отмица у тијеку.
Схаw: Господине, губим Вас, гдје се налазите?
Фелт: Унитедов лет 93.
Схаw: Чекајте мало, чекајте Унитедов лет. Унитедов лет 93.
Фелт: Отмица у тијеку!
Схаw: ОК, гдје сте сад? Гдје се налазите?
Фелт: Ја сам у тоалету на Унитедову лету 93.
Схаw: ОК, гдје се налазите?
Фелт: Не знам.
Схаw: Гдје сте?
Фелт: Не знам гдје се авион налази.
Схаw: Одакле сте полетјели?
Фелт: Из Неwарка за Сан Францисцо.
Схаw: Схватио сам. ОК, останите на вези.
Фелт: Покушавам... (неразумљиво) у тоалету. Не знам што се догађа.
Схаw: Хеј, нека нетко назове ФАА у Неwарку и Сан Францисцу и каже им да имају отмицу у тијеку. ОК. назовите некога на аеродрому. Имамо отмицу у тијеку.

****

Алице Анн Хоглан, мајка Марка Бингхама, путника на Унитедову лету 93: Посебност лета 93 је у томе да је био у зраку дуље него остали летови. Људи у авиону сазнали су судбину остала три лета и покушали спријечити отмичаре знајући да неће успјети спасити властите животе.

Деена Бурнетт, супруга Тома Бурнетта, путника на Унитедову лету 93: Било је тихо и могла сам осјетити како ми срце лупа. Том ми је преко телефона рекао: "Чекамо да дођемо изнад руралног подручја. Онда ћемо опет преузети авион." Била сам уплашена и преклињала сам га: "Не, Том. Само сједни, буди миран, буди тихо и не привлачи пажњу на себе." А он је одговорио: "Не, Деена. Ако намјеравају срушити авион, ми морамо нешто учинити." Онда сам га питала: "А што је с властима?" На то је рекао: "Не можемо чекати на власти. Нисам сигуран да они могу ишта учинити. Све је на нама. Мислим да можемо успјети." Шутјели смо неколико секунди, а потом сам рекла: "Што желиш да направим? Што могу учинити?" Рекао ми је да се молим и додао: "Не брини се. Нешто ћемо направити." Потом је прекинуо везу. Више никад није назвао.

Један од путника, Тодд Беамер, добио је операторицу Веризон Аирфонеа Лису Јефферсон.

Лиса Јефферсон: Док је авион понирао, у позадини се чуло комешање. Чула сам како стјуардеса вришти. Људи су викали: "О Боже! Исусе, помози нам!" Он ме питао могу ли назвати његову жену у случају да он не преживи. Рекла сам му да хоћу, али сам га питала жели ли да га одмах спојим с њом. Рекао да је не жели узнемирити. У сијечњу су требали добити треће дијете, а знао је да је сама код куће. Дао ми је број телефона свога дома.

Лyзбетх Глицк, супруга Јеремyја Глицка, путника Унитедова лета 93: Јеремy је рекао да ће заједно с тројицом путника, који су његове грађе, скочити на отмичара с бомбом и покушати преотети авион. Питао ме сматрам ли да је то добра идеја. Кратко смо расправљали. Рекао је да ће они гласати и питао што мислим да требају учинити. Рекла сам: "Учините то." Он је био јак човјек, око 185 цм и 100 кг. Био је амерички првак у джуду па се знао обранити. Шалио се и рекао како је узео нож за маслац с доручка. Унаточ свему, успио се и нашалити. А онда је рекао: "Сад ћу прекинути везу. Одмах се враћам. Волим те."

Пхилип Брадсхаw, супруг Сандре Брадсхаw, стјуардесе Унитедова лета 93: Разговарали смо о томе колико се волимо и колико волимо своју дјецу. Потом је рекла: "Сви трче према првој класи, морам ићи. Бок." То су биле њене посљедње ријечи које сам чуо.

Лиса Јефферсон: Тодд се окренуо према некоме и рекао: "Јесте ли спремни?" Чула сам како одговарају потврдно. Онда је рекао: "ОК. Идемо." То је било задње што сам чула.

Транскрипт снимача звука у пилотској кабини Унитед Аирлинесова лета 93.

9:57
Глас на арапском: Што је то?
Глас на арапском: Тучњава?
Глас на арапском: Да?
Глас на арапском: Идемо, момци. Алах је велик. Алах је велик. Ох, момци. Алах је велик.
Глас на арапском: О Алаху. О Алаху. Ох, ти најмилостивији.

(Звуци борбе и стењања)
Глас на енглеском: Останите иза.
Глас на енглеском: У пилотску кабину! У кабину!
Глас на арапском: Желе ући унутра. Држите, држите изнутра. Држите изнутра.
Глас на енглеском: Држите врата.
Глас на енглеском: Зауставите га.
Глас на енглеском: Сједни. Сједни. Сједни.
Глас на арапском: Има неких људи. Сви ти момци.
Глас на енглеском: Зграбимо их.
Глас на енглеском: Сједни.
Глас на арапском: Вјерујте у Алаха и у њега.
10:00
Глас на арапском: Нема ничега.
Глас на арапском: Је ли то све? Хоћемо ли завршити?
Глас на арапском: Не, не још.
Глас на арапском: Кад сви дођу, онда ћемо довршити.
Глас на арапском: Нема ничега.
Глас на енглеском: Озлијеђен сам.
Глас на арапском: О Алаху. о Алаху. О милостиви.
Глас на енглеском: Морамо у пилотску кабину. Ако не успијемо, сви ћемо умријети.
Глас на арапском: Горе, доље. Горе, доље, у кабини. Горе, доље. Саеед, горе, доље.
Глас на енглеском: Кренимо.
Глас на арапском: Алах је велик. Алах је велик.
Глас на арапском: Је ли то крај? Мислим, да га повучемо доље?
Глас на арапском: Да, стави то унутра и повуци доље.
Глас на арапском: Искључи кисик. Искључи кисик. Искључи кисик. Искључи кисик.
Глас на арапском: Горе, доље. Горе, доље.
Глас на арапском: Што?
Глас на арапском: Горе, доље.
Глас на енглеском: Искључите их. Искључите их.
Глас на енглеском: Идемо, идемо, крени, крени.
Глас на енглеском: Појачај.
Глас на арапском: Доље, доље.
Глас на арапском: Повуци доље. Повуци доље.
Глас на енглеском: Доље. Гурни, гурни, гурни, гурни, гурни.
Глас на арапском: Хеј. Хеј. Дај ми то. Дај ми то.
Глас на арапском: Дај ми то. Дај ми то. Дај ми то.
Глас на арапском: Дај ми то. Дај ми то. Дај ми то.
10:03
Глас на арапском: Алах је велик.
Глас на арапском: Алах је велик.
Глас на арапском: Алах је велик.
Глас на арапском: Алах је велик.
Глас на арапском: Алах је велик.
Глас на енглеском: Не!
Глас на арапском: Алах је велик. Алах је велик.
Глас на арапском: Алах је велик. Алах је велик.

У 10:03, Унитед Аирлинесов лет 93 срушио се на напуштени рудник угљена у округу Сомерсет у Пеннсyлванији. Свих 40 путника и чланова посаде је погинуло, као и четири отмичара.

Индеx.хр


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.