Од гледања у мобител и таблете људима је почео израстати рог

Људима који проводе пуно времена загледани према доље у екране мобилних телефона или таблета дословце у глави расте 'рог'.

BUKA portal / 22. јун 2019

 

Знанственици са Свеучилишта у Аустралији тврде да се код нових генерација већ може примијетити да им на затиљку, у подножју лубања, значајно јачају кошчате избочине, које наликују на рог.

Кад је први пута откривена око 1800. године, вањска затиљна избочина ријетко је била повећана, но данас се оне често могу осјетити као кошчате квржице под прстима, док се код ћелавих људи често и виде.

Најбрже се развијају код младих, односно истраживање је показало да се најчешће може примијетити међу младима у доби између 18 и 30 година. Истраживачи су увјерени да се то може повезати с гледањем у таблете и паметне телефоне, јер је вратним мишићима потребна јача потпора да би држали врат у том положају, преноси 24сата.

"Клиничар сам већ 20 година, а у посљедњих десет година све чешће откривам да моји пацијенти имају ту избочину на лубањи", каже главни истраживач др. Давид Схахар из Свеучилишне болнице на Сунчаној обали у аустралском Qуеенсланду, чији је тим истраживањем обухватио више од 1000 лубања људи у доби између 18 и 86 година. Показало се да вријеме које проводимо с паметним телефонима и пријеносним рачуналима у рукама оптерећује дијелове тијела које иначе мање користимо и они се прилагођавају.

Тако се и мишићи који повезују врат са стражњим дијелом главе прекомјерно користе док држе лубању у нагнутом положају, па све више јачају, једнако као што јачају одређени дијелови костура. Мјерења су показала да је промјер те 'кврге' код људи који су били обухваћени истраживањем око 2,6 центиметра, за што знанственици тврде да је знатно већи од просјека измјереног 1996. године.

"Тај израст заправо је дио затиљног коштаног ткива којег имају сви људи, само што је код неких кост изражена више, а код других мање. То је нормална конфигурација лубање. У дјечјој доби израженију кост виђамо чешће јер су мишићи који спајају врат и лубању снажнији, посебно код дјеце која се баве спортом. Због дјеловања мишића врата кост дјелује избоченије, но одрастањем та ткива задебљају и послије се кост више не истиче толико", рекао је неурокирург Мирослав Гјурашин, водитељ Референтног центра за дјечју трауматологију. Додао је како изглед кости ни њезин раст немају везе са вањским чимбеницима нити се могу повезати са кориштењем паметних уређаја.

Неурокирург проф.др.сц. Крешимир Ротим, професор анатомије на Здравственом велеучилишту у Загребу, такођер је рекао како се већ десетљећима бави медицином, али до сад није примијетио да се људска лубања промијенила на било који начин.

Водећи аустралски киропрактичар лани је упозорио да се већ може примијетити епидемија промјене коју стручњаци већ називају 'теxт нецк', и то код тинејджера и дјеце млађе од седам година. Тако др. Јамес Цартер, који има ординацију на обали Новог јужног Wалеса, каже да се код дјеце данас често може примијетити промјена на костуру због паметних телефона. Та промјена може бити дегенеративна, те често узрокује болове у глави, врату, раменима и леђима.

"Многи пацијенти долазе жалећи се на главобољу, а онда утврдимо да је нагињање према мобителу заправо узрок томе", каже др. Цартер.

Британско истраживање објављено лани, на темељу праћења испитаника тијеком 2017. године, показало је да просјечни Британац на паметном мобителу или таблету проведе око 24 сата тједно, или око три и пол сата на дан. Људи у просјеку провјеравају поруке или читају вијести на мобителу сваких 12 минута, с тим да је свака пета одрасла особа и до 40 сати тједно он-лине.

"Мишићно-коштани поремећаји које примјећујемо повезани с с лошим држањем тијела тијеком кориштења рачунала и таблета и опсежно су истражени и идентифицирани као чимбеник ризика за развој повезаних симптома на врату, раменима и подлактицама", каже др. Схахар.

Донекле је утјешна процјена да кошчате квржице које нам због мобитела и таблета 'расту' на врату вјеројатно саме по себи неће довести до неких штетних посљедица по здравље човјека.

"Можемо их замислити као сталактите или сталагмите, који ће, ако не промијенимо положај тијела, само наставити расти", рекао је Схахар.

"Један од типичних нових симптома који се могу повезати с употребом мобитела, а посебно се може примијетити код младих, је јако развијен и све флексибилнији палац", истиче физијатрица прим. др. Блаженка Некић из Поликлинике за физикалну медицину и рехабилитацију у Загребу.Додаје како већина младих поруке на мобителима типка само уз помоћ палчева, па они значајно јачају и постају покретни као палчеви које је човјек имао још у својој четвероножној фази.

Но паралелно с тим, додаје, код дјеце се све чешће биљежи бол у палчевима и шакама, због дуготрајног држања мобитела у руци у истом положају, што с временом може довести и до слабије покретљивости. Због тога је након рада на рачуналу, или типкања на мобителу, важно 'одморити' руке, односно бавити се неком активношћу која ће омогућити да мијењамо положај прстију и радимо на томе да буду покретљивији. Притом је добра било која активност која ће омогућити покретање свих зглобова и мишића.


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.