ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ 7 НАГРАДА: Фотографије стварног живота, без уљепшавања, из перспективе Милене Ерцег

Милени награде стижу из цијелога свијета, а све је почело због изгорјелих албума

Tatjana Čalić / 19. мај 2020

 

Награде за фотографију настављају и ове године пристизати на адресу Милене Ерцег из Градишке. Од почетка године учествовала је на осам конкурса, а награђена је са седам награда, међу њима и златном медаљом највишег ранга ФИАП ГОЛД која је ових дана пристигла из Холандије.

Једна од четири фотографије награђене златном медаљом највишег ранга ФИАП ГОЛД

За пристигле награде, којих до сада има близу 60, скромно каже да јој је драго што се “носање апарата около” на неки начин оправдало, али да јој је примарно било и остало то што ужива фотографисати и што је упјела створити неки свој лични свијет и простор: “Трудим се 'ухватити' чисту емоцију и осјећај, без режирања и намјештања сцене. И на крају се надам да то донекле и успијевам”.

Иако кроз своје фотографије Милена тежи приказати нашу реалност, па су често њени “главни ликови” обични људи који се крајњим напором супротстављају тешким временима и изазовима и опстају на ногама, у периоду ванредног стања и ограниченог кретања, невољко је носила апарат по граду и фотографисала људе.

Није то пријало ни њима, ни њој: “Снажно ме се дојмио страх код људи, то убрзано кретање, наспрам очигледне летаргије у коју смо сви упали, маске испод којих су једва дисали. Увијек сам имала добар однос са људима, а сада су протестовали, бунили се. Сјећам се да сам наишла на огроман ред испред банке и да су ми људи довикивали “који враг фоткаш”. Стога сам се повукла из града и посветила природи, пејзажима, ноћној фотографији."

Огромне љубави према фотографији Милена је постала свјесна тек након пожара у породичној кући, када су заувијек изгубљени сви албуми са драгим успоменама, па и читава колекција старих фотографија, које је годинама  брижљиво скупљала и чувала њена бака.

Након тога почиње њена фотографска обука - углавном се сама едуковала, највише путем интернета и биљежењем тренутака који поред већине нас пролазе непримијећено. 

Њен избор је аналогна фотографија. Има Никон 3100 и сва подешавања ради ручно, а неке филмове је и сама развијала.

Ова талентована жена, супруга и мајка два сина, успјешна је у још једном послу - сточарству. Има фарму музних крава недалеко од Градишке, а њена тајна је у доброј организацији и чињеници да фото-апарат увијек носи са собом, чак и у ауту. А када види неки мотив док вози, једноставно се заустави и фотографише. 

“Село је мјесто гдје се мој живот одвија и село ми је увијек било непресушан извор инспирације. И ово прољеће овдје је било пуно лакше, јер моје кретање није било ограничено као што је било људима у граду, била сам често у природи недалеко од куће и фарме гдје увијек има мотива за добру фотографију. Мада морам признати да је прољеће иначе вријеме када имам појачан интензитет активност око фарме, тако да фотографија у том периоду мало трпи”, прича нам Милена, која се у скорије вријеме нада и својој првој самосталној изложби.

“За сваки свој напредак захвална сам прије свега породици. Иако нису много заинтересовани, барем ме не ометају”, кроз смијех говори Милена, додајући да су увијек за њу пуно чиниле колеге из Универзитетског фото кино клуба Бањалука, чији је члан, неко савјетима, неко критикама, усмјеравањима или подршком, а посебно Драган Проле. 

Док чекамо Миленину прву самосталну изложбу, погледајте неке од њених радова:

 

 

 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.