Оливер Нектаријевић за БУКУ: Слава је за мене нешто бесмислено, када бих мислио да сам славан посетио бих психијатра

Слободно се крећемо у оквирима које волимо и који нам леже. Експериментишемо и уносимо се у форме и садржаје којима смо одувек хтели да се бавимо. Вероватно је на тај начин дошло на ред све што се досад десило.

Ernest Bučinski / 13. јануар 2020

 

Деведесете године, крајем прошлога вијека, у економском и политичком смислу, биле су јако неугодне и застрашујуће године за народе и народности региона, али у исто вријеме и плодоносне када је у питању алтернативна и рокенрол култура. Тада су се на овим просторима појавили многи култни бендови, а један од њих је и београдски састав "Канда, Коджа и Небојша" (ККН) с харизматичним фронтменом Оливером Нектаријевићем.

Негов специфични вокал дао је упечатљивост звуку бенда који је кокетирао са разним музичким жанровима. Уз мале паузе, бенд је успио да се одржи и иза себе има сијасет успјешних албума, соло и фестивалских концерата, а чини се да је данас ангажованији него икад. Бањалучка публика имаће прилику уживо да чује бенд "Канда, Коджа и Небојша" у суботу, 18. јануара, у клубу студената Бања Лука (КСБ), а поводом тог наступа Оливер Нектаријевић дао је интервју за БУКА магазин.  

 

БУКА: Да ли ћете репертоар прилагодити млађој публици и свирати релативно новије ствари или ће ту бити и пјесама из ранијег периода?

Оливер: Свирамо све што волимо. Често се испоставља да млађа публика воли ствари из ранијих периода. Концентришемо се на друге ствари. На форму и слично. Ја, рецимо, највише морам да пазим на здравље, јер једна прехлада или мало већи умор може да ми поремети планове на дуже.

БУКА: Музички, да не кажем жанровски, ККН се јако промијенио у односу на ранији период вашег стваралаштва. Шта је утицало на то?

Оливер: Слободно се крећемо у оквирима које волимо и који нам леже. Екпериментишемо и уносимо се у форме и садржаје којима смо одувек хтели да се бавимо. Вероватно је на тај начин дошло на ред све што се досад десило.

БУКА: ККН је данас окренут, па могло би се рећи када послушамо вашу новију пјесму "Тако волим да живим", и жешћем рокенрол изражају. Да ли ћете и даље ићи тим музичким смјером?

Оливер: С обзиром на то како се тренутно осећам, а знам да се тако осећа још људи у бенду, сигурно ћемо ићи и на ту страну, да.

БУКА: Твој садашњи "стајлинг" подсјећа, помало, на Джима Морисона. Колико је он утицао на тебе као музичара и да ли је уопште утицао?

Оливер: Утицао је колико и Джими Хендрикс или Електрични оргазам или Цане. Као сви из бенда, уз изузетке који потврђују правило, одувек сам слушао много музике.

БУКА: Како и када си ти почео да се бавиш музиком? Да ли је то кренуло из основне школе или из средње из жеље да се допаднеш дјевојкама?

Оливер: Из обданишта, искрено. Тада сам почео да слушам Битлсе. То је прва музика на коју сам откинуо. На Пакет аранжман непосредно после тога. Од малена сам једино у рокенролу могао да се пронађем и да се осећам добро, као да се налазим тамо где ми је место. То је као нека исконска потреба, важнија од свега.  А девојке су прича за себе.

БУКА: Ваш бенд је стартовао у она, како кажу, најтежа времена. Међутим, показало се да су данашња, по рокенрол, можда и гора времена него она деведесетих. Како објашњаваш да су се можда и најбољи србијански рок бендови основали управо у тим злим временима?

Оливер: За мене су, још увек, најбољи настали осамдесетих. А те тешке деведесете су имале и пројектовале неки свој, специфичан сензибилитет. У свему лошем мора да постоји бар мало доброг и обратно. Испоставило се да та, као, рок сцена, која је настала тих година, спада у то мало доброг.

БУКА: Каква је по теби данашња београдска и србијанска рок сцена? Има ли рок имена вриједних помена и да ли се рокенролом данашња младеж бави из љубави или због пара?

Оливер: Због пара, тешко. Највероватније из љубави, са надом да ће једног дана некако од љубави моћи да се живи. Мада, не мислим да су једини мотиви љубав и паре. Ко зна чега све ту има. И да, има младих рок бендова који су одлични, а још више оних са потенцијалом.

БУКА: Колико је теби био битан новац, па и слава, у одлуци да се бавиш музиком?

Оливер: У почетку су ми лова и музика ишле као два потпуно одвојена појма, а временом ми је постало нормално и важно да живим од онога што радим, а да радим оно што волим. Слава ми је одувек била нешто потпуно бесмислено и мислим да бих отишао код психијатра чим бих установио да имам жељу да будем славан или да ми је то мотив да се бавим нечим.

 

 

БУКА: Да ли је по теби бити музичар човјек који се усмјерио на пут трња или пут којим се лакше крочи кроз живот?

Оливер: Како кад. Некад ми се чини да радим најлакшу и најзахвалнију ствар на свету, а некад да једем хлеб од седам кора. Никад не идем дотле да ми се чини како радим најтежи посао, али дефинитивно уме да буде веома тешко.

БУКА: Има ли изазова у бављењу рокенролом? Појединци тврде да рокенрола нема без опијата, па макар се радило и о оним лакшим?

Оливер: Има појединаца који исту ствар тврде за живот.

БУКА: Некада су познате бендове попут вашег пратиле те неке "гроупие гирлс". Колико тога има данас?

Оливер: Таман.

БУКА: Да ли су те некадашње "гроупие гирлс" илити групике замијениле данашње старлете?

Оливер: Немам појма.

БУКА: Какво је твоје мишљење о тој модерној кич култури?

Оливер: Немам неко мишљење о томе. Више органски реагујем на те појаве. Углавном имам нагон да повратим, као да ме је окружио неки ужасан смрад.

БУКА: У ери смо интернета. Да ли вам је он више помогао или одмогао у каријери, с обзиром да данас свако може да сними и објави шта год и гдје год жели? Да ли је дошло до засићења конзумената који су бомбардирани свакаквим шундом и да ли многи више не желе да слушају музику због неке поруке коју им бенд шаље, него искључиво из забаве?

Оливер: Ок је слушати музику из забаве. Мислим, порука је увек у првом плану, али и и забава је оке. Многе универзалне поруке круже светом откад он постоји и кружиће вероватно док он буде постојао. Поруке типа слобода, мир, љубав, као и мржња, глупост, бахатост, одувек се шаљу. Мењају се времена, форме. Данас је, као и нпр. деведесетих, сваком ко има више од два грама мозга јасно од кога стижу поруке типа слобода, мир, љубав, размишљање,  а ко потхрањује глупост, приземност, мржњу и шаље неки импулс типа хајде да сви будемо стока, јер јесмо стока и слично.

БУКА: Планови ККН? Да ли ваши фанови могу очекивати неки будући албум?

Оливер: Снимамо албум који ће бити нека компилација наших омиљених ствари, као неки бест оф или слично.

БУКА: На крају, можете ли поручити нешто нашим читаоцима?

Оливер: Да им слобода, љубав и размишљање увек буду ближи од глупости, мржње и приземности.


 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.