Организатор бриселских протеста Дино Салихагић за БУКУ: Чини се да ће случај БиХ окупити неку нову коалицију земаља која ће кренути од САД-а

У 35 градова у 14 држава у понедјељак су одржани протести грађана који траже заштиту цјеловитости БиХ и поштовање бх. институција. Дино Салихагић један од организатора протеста Бриселу на тргу испред зграде Европске комисије.

BUKA / 15. јануар 2022

 

 За БУКУ је говорио о ефектима протеста, улози међународне заједнице, одговорности религијских заједница.

БУКА: Један сте од организатора протеста грађана у Бриселу, јесте ли задовољни одзивом и имају ли протести ефекта?

Што се тиче протеста у Бриселу, ми смо очекивали много већи број људи с обзиром да смо имали такве најаве. Међутим, догодило се рецимо да су се групе најављене из Шведске ланчано заразиле коронавирусом па су отказали летове, док неки нису могли добити слободан понедјељак на послу иако живе у Белгији, за то вријеме су с друге стране аутобуси стизали из Њемачке, Низоземске и Француске. У сваком случају, протести су организирани у 35 градова у 14 земаља и најбитније је да су протекли без проблема. Већ послијеподне, ЕУ се огласила са конкретније заузетим ставом наспрам дешавања у БиХ, јасно истичући одговорну страну, с најавом да имају спреман пакет мјера и санкција и спремност да се повуку одобрене транше финансијске помоћи БиХ. Трећи дан већ имамо и групу од 30 еуропарламентараца који траже истрагу Комесара за проширење и његову наводну скривену подршку Милораду Додику. То још увијек није довољно, али стичем дојам да су дан раније обиљежавање неуставног Дана Републике Српске, те протести бх. грађана широм свијета, додатно алармирали на озбиљност ситуације и скренули пажњу.


БУКА: На протестима су се чуле неке поруке позива на самоорганизацију, неколико људи је имало мрзилачке коментаре према Србима. Чини се да је танка линија од тога да грађански протести, прерасту у бошњачке. Је ли циљ протеста борба за право на мир Бошњака или Босанаца и Херцеговаца?

 
Не знам какве су се тачно поруке појављивале у Сарајеву, Тузли и другим градовима по свијету, ако је то заиста било тако онда ми је жао. Морам рећи да ме то ипак и не изненађује с обзиром шта све стиже с друге стране. Тврдим да такве поруке нисмо имали у Бриселу за који смо једино одговорни. Имали смо од почетка договор да ће ово бити протести бх. грађана који желе ову земљу. Упутили смо јасне инструкције да се једино истакне застава БиХ и да се не доносе друга обиљежја која иначе знамо виђати на свим странама. Ипак, десетак људи је донијело заставе с љиљанима, која је била званична застава БиХ током рата, а данас је то званична застава бошњачког народа, и ми смо на неки начин очекивали да би се то могло догодити. Промишљали смо о тој потенцијалној ситуацији и схватили да на неке ствари не можемо утјецати јер бисмо могли изазвати непријатности на овако важном догађају, а с друге стране, ако то пустите, то иде у прилог онима који једва чекају да виде ту заставу како би тиме потврдили своју тезу да су протести „бошњачки“. Међутим, шта је у овоме свему на крају битно? Сигурно је то да није битно ко се како редом звао на тим протестима и којој културно-вјерској традицији припада, иако нам тај податак може послужити уколико бисмо поставили нека друга питања. У овом тренутку је сада важно детектовати које силе су деструктивне, а које конструктивне и зашто је важно да ова земља опстане. Аргумената за то има сасвим довољно, у прилог томе је и посљедње истраживање из 2019. године које је показало да укупан број од око 74% грађана ове земље не жели дисолуцију. Из Републике Српске око 66% то не жели.  

 
БУКА: Након срамних провокација и пријетећих порука према Бошњацима у неколико локалних заједница у Републици Српској стигле су недовољно гласне осуде Додика, Станивуковића, али и неких вјерских службеника. С обзиром на то да религијске заједнице уживају највеће повјерење грађана, а поглавари религијских заједница у БиХ ћуте, јесу ли И они кривци за тензије и мржњу у јавном простору?


Од силне демонстрације религијских симбола и обичаја у јавном простору, ми најмање видимо (и чујемо, оп.а.) вјерске поглаваре. Не бих рекао да су они кривци за мржњу у јавном простору, али сигурно јесу кориштени или се барем покушало да их се користи као инструмент за политичке циљеве, мобилизације маса, као неко ко ће потврдити морал и исправност политичара. Исто тако, не заборавимо да су и религијски дужносници само људи и бирачи на изборима и да су и сами наклоњени одређеним политичким идеологијама, обично онима које су блиске њиховој догми. Међутим, они морају комуницирати са свима и бити ту, с народом, шта год да се догађа. Њихова улога у јавном животу је таква да се свакодневно суочавају са великим изазовима у друштву као што је наше. Небројено пута сам чуо до сада да се у джамијама и црквама говори о томе за кога треба гласати. Ево дозволите ми да узмем за примјер један од посљедњих догађаја управо у Бриселу. Дан државности 25. новембар је наша амбасадорица у Белгији обиљежила у једном исламском културном центру у Бриселу заједно са Бакиром Изетбеговићем и Фадилом Новалићем, који су најављени по својим званичним, а не страначким функцијама. Програм је, наравно,  имао молитвене компоненте са религијским службеницима. Дакако да је овај важан датум, који управо симболизује заједништво свих народа Босне и Херцеговине, само употријебљен као прикладна завјеса да покрије организацију трибине СДА како би се лобирало за гласове Бошњака у дијаспори. И то је такођер акт растурања ове државе за личну и страначку корист у којем су учествовали религијски службеници.

 

БУКА: У друштву поларизације такође имамо и двије групе грађана: оних који мисле да рата неће бити и оних који су забринути за мир. Шта храни страх ове друге групе?


Како вријеме одмиче, чини ми се да се ове двије групе приближавају у идеји да тло постаје све несигурније. Па ево, и ако пратите наратив у медијима посљедњих мјесеци врло брзо смо из фазе „мирно спавајте, рата неће бити“ стигли до фазе „рат или сукоб је неизбјежан или извјестан“. Тако у посљедње вријеме говоре свјетски аналитичари, наслови свјетских медија па чак и неки политичари који су избјегавали тако тешке и узнемирујуће прогнозе. Можда је то све добро да је тако, јер је боље да се алармира свијет и превенирају могући инциденти и сукоби. Међутим, још увијек ми није јасно да ли се људи боје мирног отимања територије или заустављања тог чина војним путем? Мени болно звучи и једно и друго, па ако хоћете, и ово садашње стање. Људи који су забринути за мир прије свега се осјећају немоћно јер гледају у политичаре, у које су свакако изгубили повјерење, како се играју с ватром с којом ће нас сваког трена све запалити, а у овом тренутку се чини да ватрогасаца нема ни у близини.

 

БУКА: Грађани на протестима нису задовољни радом Длегације ЕУ, ОХР-а… за стање у БиХ криве Међународну заједницу. Какво је Ваше виђење са дистанце у Бриселу?


Међународна заједница у најмању руку врло нејасно се понаша кроз структуре које су врло јасно дефинисане попут ОХР-а. Зашто Високи представник није у сладу са својим овластима реагирао одмах након 10. децембра? До тада је говорио да чека да Додик пређе „црвену линију“ и да он може употријебити Бонске овласти. Зашто сада чекамо на изјашњавање сваке земље која је чланица ПИЦ-а и потенцијално појединачно увођење санкција властима РС-а ако је ту Високи представник међународне заједнице? Чини се да ће случај Босне и Херцеговине окупити неку нову коалицију земаља која ће кренути од САД-а. Уједно, наш случај треба посматрати у проширеном контексту односа на Западном Балкану с централном улогом актуелне србијанске политике, а затим даљег преламања односа на релацији САД и Русија, преко ЕУ и Украјине.

БУКА: На протестима се говорило и о деструктивним политикама Милорада Додика, антидејтонском дјеловању. Ко може зауставити Милорада Додика?


- Прво би се требали присјетити ко би требао зауставити Милорада Додика: Тужилаштво БиХ, Високи представник, опозиција и грађани у Републици Српској. А онај ко може да га заустави јасно је да не треба да заустави само њега.

 
БУКА: Послали сте писмо на више адреса, тражите заштиту уставног и правног поретка земље. Јесте ли добили иједан одговор?

 
Добијамо подршку свакодневно од 10. јануара, од чега издвајам око 30 заступника у Европском парламенту. Видјет ћемо у наредним данима хоће ли тај број бити већи и да ли ћемо бити тема на наредној сједници.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.