Откривамо што је права истина иза драматичних наслова о пропасти хрватског туризма и празним креветима: Ево шта о овогодишњим бројкама кажу стручњаци

Туристичка 2019., већ сада је више него јасно, памтиће се по разочарењу оних који су се полакомили желећи од туризма само брзу зараду, па су у овогодишњи посао ушли потпуно неспремни

BUKA portal / 13. август 2019

 

Најлакше се поквари желудац који се пуни лакомошћу, говорили су стари и не знајући колико ће се та народна мудрост потврдити и показати точном на туристичком љету 2019. године.

Ако се по нечему ова година за све оне који се баве туристичким услугама буде памтила, онда то неће бити њезин успјех или неуспјех, јер он је увијек врло релативан и овисан о томе тко га представља и с којим намјерама. Туристичка 2019., већ сада је више него јасно, памтит ће се по разочарењу оних који су се полакомили желећи од туризма само брзу зараду, па су у овогодишњи посао ушли потпуно неспремни, с чудноватим калкулацијама о профиту, а без основних предзнанја о томе што их чека на осјетљивом и хировитом међународном и домаћем тржишту.

А чекала их је несмиљена конкуренција понуде у којој се нису успјели наметнути ни квалитетом ни цијеном. И зато су остали без очекиваног промета и зараде. И требамо ли зато сви у Хрватској бити несретни?!

Наравно да не требамо, иако нам се стално намеће тај осјећај. Јер да је било обрнуто и да су наши домишљати и подузетни инвеститори зарадили онолико колико су планирали и колико су неколико посљедњих година доиста и спремали у своје джепове, нитко се не би похвалио зарадом и плаћеним порезом, пише Слободна Даламција.

А сезона 2019. у Хрватској, унаточ свим зачуђенима и изненађенима, једноставно иде својим тијеком и за никога тко се озбиљно бави тим послом у њој нема баш никаквих изненађења.

Минуси

Јер, за сада се њезини „минуси“ у доласцима и ноћењима изражавају у мање од један или два посто за првих седам мјесеци, па је смијешно говорити о подбачају. Но, унаточ томе, од галаме, жалопојки, кукања над лошом потрошњом и још горим гостима, празним креветима и подбачајима у плановима, већ се свима диже коса на глави.

Логично је што се стално понавља исто питање: па каква је стварно ова туристичка година? Јер, може се чути како обитељски изнајмљивачи тврде да им ни у рату није било горе(?!), а угоститељи да им је промет пао за „најмање 30 посто“.

С друге стране, сви подаци говоре друкчије. У првих седам овогодишњих мјесеци Хрватску је посјетило укупно 11,5 милијуна туриста, што је за 3,7 посто више него лани, који су остварили 56,87 милијуна ноћења или 0,8 посто више. Српањ је ове године остао на лањским бројкама или у готово незнатном минусу.

Наравно да би било боље да ни њега нема, али ако смо лани говорили како је 2018. година била најбоља, невиђена и рекордна, зашто нам понављање таквог успјеха сад одједном није довољно добро?!

Зато што је од лањске године до ове број постеља које у Хрватској имају комерцијални и некомерцијални карактер за туризам поновно растао експоненцијално.

Лани смо у сезону ушли са 1.553.502 кревета, док је ове године тај број 1.662.841 или око 110 тисућа кревета више у свим врстама смјештаја.

Обитељски смјештај предњачи у расту са 47 тисућа нових постеља само у 2019. години, док је у посљедње три године смјештајни капацитет приватних изнајмљивача порастао за чак 127.609 лежајева па сада на тржиште стављају чак 620 тисућа постеља.

Посебно је знаковито како су невјеројатно брзо расли капацитети у некомерцијалном смјештају, односно викендицама и кућама за одмор. Кревета у њима је у Хрватској у овој години 40 тисућа више него лани и досегнули су 480 тисућа постеља.

Колико је у њима гостију који се третирају као „родбина и пријатељи“, а заправо плаћају цијену као и сви други, може се само нагађати.

А гостију једноставно нема сваке године толико више да би намирили нереално нарасле амбиције оних који желе у Хрватској на брзину зарадити од туризма.

И колико год се са свих стручних скупова поручивало како нам је понуда у дијелу смјештајних капацитета значајно надрасла потражњу, нитко не жели прихватити да баш његов апартман мора због тога испаштати. И таквима је, наравно, сезона лоша.

- Данас гост на интернету све види, и колика је цијена и колико је слободних апартмана, како су уређени, гдје су и према томе калкулирају.

А многи домаћини се нису снашли и пратили трендове, распоред благдана и школских празника по Еуропи, и остали су празни. То је гостима из Италије испало добро јер сада и на почетку коловоза свуда могу наћи мјеста у посљедњи тренутак, што ранијих година није било могуће.

Број кревета

Али, гостима није проблем цијена, него квалитета. Неки наши апартмани имају намјештај још од покојне баке, а данашњи гости не желе у такве апартмане и они ће губити корак на тржишту. Пролази само квалитета па чак и ако је цијена виша – каже Реа Карнинчић, власница агенције „Соло Цроазиа“ из Милана.

И док хотели са четири и пет звјездица биљеже одличну попуњеност, упућени кажу да је у хотелима са три звјездице посљедњих дана она спашавана „ласт минуте“ понудом са снижењима и до 30 посто за коловоз(!!!).

Наиме, раније пренапухане цијене у неким хотелима у којима ништа није инвестирано, а поскупјели су, тек су са тим снижењима доведени у какве-такве нормалне цјеновне оквире и пронашли су пут до гостију. И ту се ради прије свега о амбицијама власника да у што краћем времену зараде што више, па се опет враћамо на ону лакомост с почетка текста.

- Досадашњи резултати су у распону очекивања и прогнозе. Прошле смо године нагласили да ће ово бити изазовна сезона, јер је раздобље високог раста туристичког промета као посљедица тржишне ситуације иза нас. Уз то, морамо бити свјесни чињенице да смо у посљедњих неколико година на тржиште пласирали изузетно велик број нових кревета, посебно у обитељском смјештају и викендицама (некомерцијални смјештај), па попуњеност постаје све већи изазов. Зато понављање прошлогодишњих резултата не треба сматрати неуспјехом - каже Вељко Остојић, директор Хрватске удруге туризма.

Какав је то туристички српањ био ове године говоре и подаци Порезне управе Министарства финанција који кажу како је број изданих рачуна и њихов укупни износ већи него лани у исто вријеме.

Само у српњу у Хрватској је кроз рачуне потрошено 1,75 милијарди куна више него лани! А што је тек с онима нефискализираним...

Директорица Сектора за трговину ХГК Томислава Равлић каже да је потрошња у српњу 2019. расла у односу на исто раздобље лани. Од 1. српња до 5. коловоза издано је 0,8 посто рачуна више него лани, а износ рачуна био је 7,28 посто већи у овој години када је потрошено 25,85 милијарди куна у односу на 24,1 милијарду у 2018.

Због свега тога било би лијепо да престане кукњава и плач над лошом сезоном која то по нити једном показатељу није.

То што нетко није дошао до госта јер се том послу није довољно посветио и у њега уложио, па зато није зарадио колико је планирао, није разлог да нација не спава.

Пуно важније од тога јест одредити смјер којим у туризму Хрватска жели ићи, али га онда досљедно и проводити. Јер, стихија и раст који је постао сам себи сврхом, прави је и сигуран пут у - туристичку пропаст.


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.