Откривена потенцијално најбоља стратегија за борбу против пандемије коронавируса, а позната је још од доба Римљана

Њихови модели предвиђају да би се предности локалне контроле епидемије могле показати након неколико мјесеци, али сугерирају и да би стратегија подјеле дугорочно могла спасити и јако пуно живота.

BUKA portal / 13. новембар 2020

Нова студија њемачких и британских математичара примијенила је алате теорије каоса како би показала да конструктивне подјеле заправо могу довести пандемију новог коронавируса под контролу на много учинковитији начин.

 

Истраживање је проведено на свеучилиштима Оxфорд и Гöттинген те на Институту Маx Планцк преноси Зимо.хр чланак објављен на Сциентифиц Америцан. Знанственици су направили математички модел трансмисије новог коронавируса, који одговара насумичном начину на који се број инфекција мијења тијеком времена. Примијетили су да се број инфекција у мањим заједницама понекад смањи и на нулу, све док се људи придржавају мјера ношења заштитних маски, социјалне дистанце те других стандардних епидемиолошких мјера.

 

То спонтано нестајање болести натјерало их је на размишљање о томе би ли већа изолација мањих градова или опћина од сусједних средина довела до нестанка коронавируса до те мјере да се живот поновно може вратити у нормалу на дуже вријеме, односно до евентуалне нове појаве болести у већем обиму?

 

Ригорозна математичка анализа показала је да би та такозвана стратегија "подијели па владај" (дивиде ет импера, изрека која се приписује римском цару Јулију Цезару) била учинковита. Барем у теорији јест. Резултате својег истраживања објавили су у знанственом часопису Цхаос.

 

Након тога су у најновијој везаној студији, која је објављена прије службених рецензија на платформи медРxив, направили симулације података на разини опћина (округа) из Њемачке, Енглеске, Италије те америчких савезних држава Неw Yорк и Флориде. За сваку од тих средина успоредили су два сценарија.

 

Први је сценариј свима познат и већина га је земаља прошла или га поновно пролази, а подразумијева строго затварање на националној разини, које многе еуропске земље опет уводе.

 

У другом сценарију уводе се ограничења кретања сваки пут кад се разина инфекција дигне изнад одређеног прага, али се ограничења примјењују од округа до округа или чак квартова унутар већих градова и на начин да се становништво заправо дијели на популације које не броје више од 200.000 људи.

 

Примјерице, кад би се у Загребу рецимо појавило велико жариште на Трешњевци, онда би се тамо могле увести строге мјере ограничавања кретања на минимално два тједна, док би друге загребачке четврти биле под стандардним епидемиолошким мјерама, ако у њима одређени праг инфекција није пријеђен.

 

Знанственици су открили да тај приступ локалној контроли епидемије може срезати број дана проведених под строгим епидемиолошким мјерама за око 80 посто. Њихови модели предвиђају да би се предности локалне контроле епидемије могле показати након неколико мјесеци, али сугерирају и да би стратегија подјеле дугорочно могла спасити и јако пуно живота.

 

Извор: Сциентифиц Америцан

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.