“Овде и вакцинација зависи од тога ко је на власти”: Велика прича о грипи кроз разговор са доктором Предрагом Коном

Грипа је у принципу блага болест, али је понекад екстремно подмукла.

BUKA portal / 11. новембар 2019

Foto Igor Pavićević

Грип је у принципу блага болест, али је понекад екстремно подмукао. Вакцинација није свуда обавезна у свету, али је потпуно јасан научни став да је тренутно најбоља заштита која постоји. Јасно се показало да Србија не може да нема обавезну имунизацију јер врло брзо пада обухват. Код нас постоји опште неповерење према било чему што се системски спроводи. То ко је на власти морало би бити потпуно свеједно, а то се у току пандемије није тако показало, каже епидемиолог др Предраг Кон

У овим месецима сваке године вирус грипа је једна од главних тема, не само у медијима и код лекара, већ и у свакодневним разговорима. „Грипозан сам“, „Можда је грип“, „Само да не закачим грип“ неке су од познатих фраза. И то је повод за интервју са др Предрагом Коном, једним од наших најистакнутијих епидемиолога и стручњака за грип из Градског завода за јавно здравље. Али осим грипа, још су два повода: десет година од велике пандемије из 2009. године и књига „Грип“ коју је је Кон, руководилац групе за сузбијање последње пандемије грипа, написао са епидемиологом професором др Зораном Радовановићем.

Књига је намењена широј читалачкој публици и у њој су исцрпни подаци о вирусима грипа, његовим епидемијским потенцијалима у овом веку, епидемиолошком надзору, дијагнози, клиничкој слици, као и о лечењу (и у сиромашним срединама) и лековима против грипа, вакцинисању и другим мерама за његово сузбијање. О свему томе је др Кон причао за Недељник.

Зашто се од грипа и даље умире у 21. веку и поред вакцине против грипа?

Основни разлог је што се вакцина против грипа недовољно користи, а и ефективност, односно ефикасност вакцине није једнака код здравих и хронично оболелих људи. Вакцина која се данас користи је са два соја вируса грипа типа А и два типа Б. Заштита хроничних болесника и старијих од 65 година је око 30%, али је заштита од смрти и компликација неупоредиво већа.

Кад говоримо о вирусу грипа, може да се каже да је то највише испитиван вирус, али начин испољавања болести након инфекције крије још много тајни. Иако је откривен још тридесетих година прошлог века, још увек многе ствари нису довољно познате.

Данас је познато да постоје типови А, Б и Ц вируса грипа, и да су типови А присутни и код животиња и код људи. У време велике пандемије грипа 1918, вирус још није био откривен и мислило се да болест изазива бактерија хемофилус инфлуенце. Данас више нема дилеме да је пандемију 1918. изазвао вирус грипа АХ1Н1 пореклом од птица јер су на лешевима преминулих и покопаних у лименим сандуцима откривени остаци тог вируса. Вирус типа А, којем су резервоар птице, има огроман број комбинација, више од 150. Код људи, тренутно циркулише АХ1Н1 и АХ3Н2. Вируси типа Б изазивају мање епидемије, а тип Ц се јавља само спорадично.

Вирус грипа АХ1Н1 се непрекидно мењао још од 1918, али је велику промену доживео 2009. Тада се појавио потпуно нови вирус АХ1Н1 Цалифорниа 2009, назван по месту и години када је први пут откривен. Данас се обележава као АХ1Н1пдм. Настао је рекомбинацијом хуманог, свињског и птичјег вируса грипа и тако измењен се врло лако преноси кроз популацију.

Које су највеће заблуде о грипу, осим те да се од грипа не умире?

Грип је у принципу блага болест, али је понекад екстремно подмукао и вирус се неочекивано понаша у организму. Причала ми је колегиница, професор, инфектолог, која је присуствовала када је трудница, потпуно млада жена, одмах после порођаја преминула од пандемијског грипа, плућа су јој се потпуно распала.

Гинеколози, међутим, и данас масовно забрањују вакцинацију против грипа у току трудноће иако постоји општа научна сагласност да је то једна од најважнијих заштита против грипа, не само мајке него и нерођеног детета. У пандемији је десет трудница преминуло. То потпуно занемарити и рећи да се није десило, није нормално. А зашто гинеколог не предлаже вакцинацију против грипа у трудноћи? Зато што не верује. Грип почиње убрзано да се преноси кроз дечје колективе. Одатле се преноси на породице. Сасвим мала деца до две године су најосетљивија и када би се труднице вакцинисале, оне би пренеле заштиту на дете.

Заблуда је да вакцина против грипа изазива било какво обољење јер у њој нема ничег живог, нема вируса.

Шта је превенција против грипа и колико „ради“ бели лук, „попијем ујутру једну ракијицу“, „цитрусно воће“ и слични савети и народна веровања?

То не може да заустави грип. Не могу да кажем да је та једна ракија лоша, али штити локално, у том тренутку, и ако тада има вируса заиста ће да спречи умножавање. Ако неко пије цео дан, вероватно ће га заштитити (смех). Чајеви, топли напици, вођење рачуна о проходности дисајних путева и хигијена, коришћење папирних марамица, вођење рачуна о преношењу у чему су руке веома битне, као и кашљање и кијање јер вирус иде до метар и по… Све то стоји. Може и стављање маски и видим да се то пробија полако код нас, само се сад дешава обрнуто – да носе ови што су здрави, а треба обрнуто. Али све то су мере које иду након вакцинације.

Какве последице може оставити грип по здравље, поготово ако се одлежи „на ногама“, односно не прележи?

Имате некога ко ће тај Х1Н1 да прележи чак ни као кијавицу, само као неки осећај да му није добро, а пренео је тај вирус другоме, а један дугогодишњи дијабетичар са компликацијама, ако га тресне грип, може и да умре од тога. Било тако што ће да умре од пнеумоније, а може да уђе у нерегулисани дијабетес да му се погорша стање са периферном циркулацијом… Такви случајеви никада се статистички неће ни видети. Тешко ћете наћи лекара који ће потписати да је неко умро од грипа.

Код клиничке слике грипа постоје три ствари које се увек понављају – јавља се нагло, температура је преко 38 степени и обавезно има респираторних симптома (кијавица, кашаљ…). Око 7% има компликације, зато је добро грип схватити озбиљно.

 

Како објаснити људима, посебно угроженим групама, зашто је важно да приме вакцину против грипа поред антиваксерског лобија?

Оно што је парадокс, то је да ти људи који су најугроженији, чак и кад приме вакцину су најмање заштићени и могу да добију грип. Оно што је, међутим, кроз истраживање утврђено, јесте да их та вакцина штити од смрти. У трогодишњем периоду су праћени они који су вакцинисани и они који нису у домовима за негу старих. Они који су вакцинисани практично дуже живе и избегавају смрт. Они који се вакцинишу, а то су хроничари, имају слабу заштиту, свега 30 одсто.

Американци имају препоручену, необавезну вакцинацију и дошли су до тога да им је пола становништва вакцинисано јер се вакцинишу где год је могуће, на бензинској пумпи, у апотекама, самоуслугама. Холанђани вакцинишу своје старе преко 85%… Далеко смо ми од такве свести.

Када смо све радили што смо умели у припреми за пандемију, а дошли до тога да нам је двоструко пала вакцинација против грипа после пандемије, па онда још пала и вакцинација против дечјих болести, онда смо негде озбиљно погрешили.

Шта ви мислите, у чему?

Скандинавске земље ништа нису морале да раде у пандемијској ситуацији, само су позвале на вакцинацију и имале обухват од 70 одсто. Да бисте дошли до тога, морате да стекнете поверење становништва… А нама се десило усред кампање вакцинације против пандемијског грипа да су се масовно по локалним радио-телевизијским станицама појављивали појединци са њиховим „рецептима“ како се треба штитити, дигла се продаја лимуна који никад није био скупљи… и покренута је кампања против вакцинације. Едукација је решење, али прво треба кренути од лекара.

Зашто јача антиваксерски лоби, а истовремено се бележи пад поверења у лекаре и стручњаке и поред тога што имамо смртне случајеве због невакцинисања и током епидемије грипа, и током епидемије малих богиња?

Најискренији мој одговор је – не знам. Претпостављам да је сумња код лекара значајна. Та подложност амбијенту који се створио и сумњичавост лекара који нису тврдо едуковани је нешто што се преноси и на пацијента. Лекари нису потпуно схватили епидемијски процес грипа и да се у пандемијској ситуацији не сме говорити против вакцине јер је то равно дезертерству… Имате и научне студије, али и државу која стоји иза тога. У тим ситуацијама је антивакцинално мишљење врхунских стручњака направило читаву пометњу код лекара. Зато је најбоље да се о тој одговорности прича на судовима части. Овде је до те мере доказано присуство пандемије да свако ко каже да није било тако, могу отворено и без икаквих проблема да кажем да лаже, измишља и прави деструктивну атмосферу по питању имунизације.

Да ли то исто можете да кажете за противнике вакцина?

Вакцинација није свуда обавезна у свету, али је потпуно јасан научни став да је тренутно најбоља заштита која постоји. Легитимно је обнављати та питања. Јасно се показало да Србија не може да нема обавезну имунизацију јер врло брзо пада обухват. То се сад показало и у Италији и Француској. То је питање свести и поверења. Код нас постоји опште неповерење према било чему што се системски спроводи. То ко је на власти морало би бити потпуно свеједно… А то се у току пандемије није тако показало.

Како се показало?

Био је различит одзив у Скупштини при вакцинацији против пандемијског грипа, зависи од посланика, ко је у којој групи. Ако је његов лидер био против вакцинације, већина је невакцинисана. И то је био показатељ несхватања, друштвена свест није допрла до сваког. Они јавно никад нису позвали своје истомишљенике против вакцинације, али било је изјава „Нећу да примим Мишковићеве вакцине“. Таква врста прозивке је нешто што је са моје стране запамћено као најгоре што је могло да се деси у Скупштини по питању здравља.

Шта сте научили о грипу након велике епидемије „свињског“ грипа од пре 10 година и по чему ћете памтити тај период о којем пишете у књизи коју сте објавили са професором Зораном Радовановићем?

Најупечатљивије, бар мени лично, јесте да смо највише енергије потрошили на медије а да нам је ту најгори резултат. Ми смо добили историјско памћење да „то није било ништа страшно“, „да је то било пренадувано“, да није било ни потребно толико причати о томе, и што је најгори резултат, да та вакцина заиста није ни потребна и да може да буде чак и штетна. А све је обрнуто.

Искуства су да су се усред кампањске вакцинације, пробудили антивакциналисти и афера вакцине који су ишле паралелно, комплементарно се допуњавали и потпуно потиснули бригу о томе шта се стварно дешава у области имунизације. Ми смо заиста једини у свету који смо имали такву аферу. И ту постоји окидач… За нагли скок неповерења и потпуну оријентацију медија на страну антиваксера била је емисија Инсајдера „Купопродаја здравља“. Пре тога до наглог пада имунизације против пандемијског грипа је дошло током саме кампање у току пандемије јер су се појавили професори Медицинског факултета који су говорили против вакцинације. Првенствено мислим на трибину на Машинском факултету у организацији „Двери“. Ти људи су причали онако како су веровали, али без научног покрића. Ствар је у томе што су официјелни канали заћутали и нико није хтео да брани вакцинацију. Био сам испред радне групе прилично усамљен у одбрани вакцинације против пандемијског грипа у том периоду.

 

Зашто је грип онда потцењен и поред свих тих чињеница и тога да у свету годишње убије до пола милиона људи (процена СЗО је између 250.000 и 500.000)?

Ми сад говоримо о грипу, али у Србији нико не зна када су биле велике епидемије вариоле, али сви знају када су били ратови. Од вариоле је 1909. било више од 5.700 умрлих. Кад смо пре две године имали епидемију малих богиња, умрло је 15 људи па смо се око тога озбиљно забринули, с правом. Те 2009. имали смо 137 умрлих од пандемијског грипа које је систем регистровао. Стварни број умрлих је око два до три пута већи. У односу на тај број ми немамо у неком претходном периоду ништа што би се упоредило са тим, а историјски гледано је остало као да се ништа није догодило. Зашто ово треба говорити? Једноставно треба да буде јасно Србији – да се против пандемије грипа бори вакцинацијом. Искуства су занимљива и зато је било важно записати, јер нису допрла ни до јавности ни до струке.

Шта је епилог „афере“ о набавци вакцина преко РЗЗО за коју кажете да је пољулала поверење у вакцинацију?

Колико знам, тужилаштво је повукло пријаву јер нема никаквог кривичног дела. Ја разумем, и у књизи то кажем, потребу преиспитивања. И сви ми који смо радили и обезбедили начин функционисања здравственог система у току пандемије 2009. исто смо страдали на неки индиректан начин. Оно што је јако битно јесте да је разоткривено да нема никаквог кривичног дела. То је трајало пет година и за све то време смо ми који смо имали обавезу ћутали, јер смо тако потписали, а за то време се у пуном капацитету развио антивакцинални покрет. Настао је антивакцинални амбијент, а све то скупа је важно да се не би поновило… Поново нас 2018. године Светска здравствена организација упозорава да морамо да се припремамо за нови пандемијски грип. Прошле године смо пребројали око 60 смрти у Србији, у Београду 25, и опет је био АХ1Н1. У сезонама грипа има од 5 до 15 посто заражавања становништва. Када је до 5 одсто – то се и не примети. Кад је 15 посто, то је три пута више и то је милион заражених људи, а то су велики бројеви.

 

Текст преузет из Недељника


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.