Овдје је трудница права атракција

Људи из Хрватске масовно исељавају, но у неким крајевима остају унаточ животу на рубу цивилизације: ‘У Цетинграду је вријеме стало, бројимо тек умрле, новорођених је мало, а без дјечјих корака и цике нема радости’, каже Тајана Катић

Paulina Arbutina / 12. јун 2019

 

Што је слично а што различито у двјема малим хрватским опћинама – горскотарским Фужинама и кордунском Цетинграду – можда понајбоље зна тридесетичетверогодишња Тајана Катић, која се родила у првој средини а након удаје живи у другој, точније у цетинградском заселку Подцетину. И једна и друга опћина смјештене су у тзв. зеленим оазама, па се обје диче шумским богатствима, природним љепотама и, посљедично, туристичким потенцијалима. Но посљедњих десетљећа, и исељавањем људи у потрази за бољим животом. Док у девет насеља фужинске опћине према посљедњем попису обитава 1.500 становника, у 36 мјеста цетинградске живи их 2.746.

- Фужине и Цетинград, иако опћине сличне површином, смјештајем и, релативно, бројем становника, два су различита свијета. Фужине су много живље, отвореније и развијеније: активност и живахност се осјећају, премда се и из Горског котара масовно одлази. Овдје пак у Цетинграду као да је сам руб цивилизације, испод граница достојанственог људског живота. Кад овдје састављам неке своје листе егзистенцијалних предности и мана, претеже она с минусима: иако је мјесто у којем живим Загребу ближе од Фужина, штошта ми у њему недостаје и не видим да ће се стање ускоро промијенити набоље. Овдје је вријеме стало, бројимо тек умрле, новорођених је мало, а без ситних дјечјих корака и цике нема радости, полета и потребе да се живот окрене у позитивнијем смјеру. Будућност овдје једноставно не постоји - описује млада мајка живот у неразвијеном крају Хрватске. Њезин супруг Жељко рођен је у Подцетину, гдје сада одраста и њихов једногодишњи синчић Емануел.

- Први су ми дојмови овдје били чак и добри: мало, изолирано мјесто у природи, свагдје мир и тишина. Али кад се зажелиш мало животног жара, буде ти као у заборављеном закутку свијета. Први педијатар и најближа љекарна су у Слуњу, баш као сви други животно потребни садржаји; ако родитељи желе да им се дијете социјализира с вршњацима уз тобоган и љуљачке морају га возити до тог 19 километара удаљеног мјеста. А тој суровој реалности морају се онда придодати трошкови горива и вријеме потребно за вожњу, унаточ тому што данас сви знају колико су игра с другом дјецом и дружење с вршњацима пресудни за квалитетан развој човјека. Уосталом, играонице и паркови требали би у 21. стољећу бити нешто посве уобичајено, а не луксуз - говори Тајана.

- У Цетинграду уопће нема вртића, а у Фужинама се гради већ други. Кад бих свог Емануела пожељела уписати у вртић, морала бих га свакодневно возити у Слуњ. С обзиром на то да у селу нема вршњака, он овдје неће имати прилику дружити се и играти по двориштима, ливадама и улицама, као што смо то могли ми који смо одрастали у другачијим временима. Стога су многе младе обитељи отишле одавде у Карловац, Слуњ или изван Хрватске. Емануел је једина беба у Подцетину. Ни ми немамо друштва, да бар с неким прошећемо по природи. Видјети трудницу или младу жену с дјететом овдје је чисто чудо и права атракција – каже мама једногодишњака који уз помоћ њезине брижне руке управо вјежба своје прве кораке.

- Цетинград не пружа никакве могућности запошљавања и активности, никакву мотивацију и разлоге за останак. Плаћеног посла уопће нема и тренутачно смо обоје на бироу: ако се случајно што и понуди, то буде свега на пар мјесеци. По оближњим се пиланама не исплати радити за три тисуће куна мјесечно, јер послодавци не плаћају ни гориво ни путне трошкове. Понекад опћина распише јавне радове, али Жељка нису примили ни ове ни прошле године - набраја нам рођена Горанка сву силу немогућности на Кордуну.

- Иако живимо на селу, мало везе имамо с уобичајеним предностима сеоског живота: за почетак, све морамо куповати, јер се овдје ништа не исплати узгајати и производити. Ето, ми имамо шест одраслих оваца и дванаест јањаца, али ријетко које успијемо продати. Понеко грло пребацимо до мојих у Фужине или до Ријеке, да ондје нађе новог власника, јер овдје га немамо коме дати. Живимо од моје породиљне накнаде која износи 2.230 куна те 1.400 куна свекрвине мировине, а сваког мјесеца најмање тисућу потрошимо на пелене и дјечју храну. Ту су још и наше потребе, крумпир, кукуруз, дрва, бензин, режије… требало би платити и некога да нам оре. Ипак, с обзиром на брзину модерног живота и све оне социјалне и материјалне разлике које се намећу, вјерујем да ту и тамо ухватимо какав сретан тренутак заједништва и сигурности који ће наше дијете упамтити – преноси нам Тајана.

- Појавили су ми се, ево, и срчани проблеми. Није ни чудо: посвуда зидови, баријере, а младост тражи излаз, енергију, покрет, промјену, задовољство… све чега овдје нема. На таквим животним раскрсницама човјек вјеројатно негдје пукне. Тако ми у три године заједничког живота нисмо попили ниједну каву у кафићу којег у Цетинграду, наравно, нема. Само су нам до првог дућанчића четири километра. Како се из Карловца приближавате нашем селу, тако и телекомуникацијски сигнали нестају, па ми се на мобителу свако мало појављују оне иритантне поруке о преласку на босанскохерцеговачке мреже и цијене у роамингу, а да хрватску границу ни у мислима нисам прешла. И сигнал фиксног интернета је слаб, баш као што се и телевизијски програми све лошије виде. Загушени смо тако са свих страна и све мање назирем излаз – каже нам жена која још увијек бар понекад успијева гајити наду да ће заједно са супругом осигурати бољи живот свом дјетету.

- Жељела бих да Емануел једног дана у сјећању носи неке приче које је чуо у дјечјим играоницама и парковима, да памти догодовштине са својим вршњацима, па макар биле ситне дјечје неподопштине. Да може бирати креативне, спортске и забавне активности, који ће страни језик учити и какав глазбени течај уписати, а не да одраста у овој пустињи, без људи и без садржаја. Нажалост, чини се да шансе за достојанствен живот, сретно и разиграно дјетињство и једнаке могућности у Цетинграду не станују – закључила је Тајана Катић наш сусрет у не баш оптимистичном тону.

Портал Новости

 


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.