Ово је животна прича Амела Туке: Трчао за возом, стигао до славе

Као спортиста из мале БиХ један је од најизложенијих допинг-контролама, али ни то га никада није поколебало

BUKA portal / 30. септембар 2019

Као и већина његових вршњака, Амел Тука је кренуо с фудбалом. Рудар из Какња био је клуб за који је наступао у млађим категоријама. Потом је више пута био првак Босне и Херцеговине и стигао до црног појаса у каратеу. Као по оној старој „док некоме не смркне, некоме не сване“, касније ће се испоставити да је бх. карате изгубио. Амел је као средњошколац представљао своју школу на једном атлетском такмичењу и побиједио је на утрци на 400 метара.

Ко ће брже и боље

Очигледно се родила љубав између њега и овог спорта. Мало ко је то тада могао претпоставити, али прије десетак година на добитку је била атлетика. „Краљица спортова“ добила је тада средњошколца који ће касније израсти у најбољег бх. атлетичара и име које ће бити познато широм свијета. 

- Трчао сам у стандардним патикама, нису биле атлетске и имао сам мајицу. Мало прије тога сам играо кошарку, али сам истрчао веома добро. Мој наставник је био задивљен и рекао је да имам талента као тркач. Почео сам након тога озбиљније тренирати, само неколико дана прије 18. рођендана - објаснио је свој улазак у атлетику Тука.

Ту је кренуо његов пут кроз спортски живот који неописиво подсјећа на данашње његове утрке. Његових 800 метара су мирни, пуни рада и препуни жеље да се остане на земљи, без обзира шта се око њега догађало.

Мало је познато да је становао у близини жељезничке станице, а често је игра међу дјецом била трачање за возом. Ко ће брже и боље, а тезу да има урођену брзину данас ће потврдити свједоци тих тада популарних „утрка“ међу дјецом.

Касније су ти возови добили нову улогу. Путовао је возом из Модриње код Какња, како би тренирао у Атлетском клубу Зеница и није никада рекао да мисли одустати. Та путовања је претворио у данашњих 800 метара и стално у глави имао циљ - бити међу најбољима.

А како то обично код нас бива, за већи корак мора се у свијет. Попут атлетског гастарбајтера отиснуо се у Италију код тренера Ђанија Гидинија (Гианни Гхидини). Тада је готово све стављено на вагу, могао је постати „Италијан“ или, како је то веома популарно у атлетици, натурализирани спортиста неке од богатих држава.

Остао огрнут заставом БиХ

Многи ће рећи да то није био посебно паметан избор ако жели напредовати у атлетици, али он је остао огрнут заставом БиХ, без давања повода за било какву дилему. Поносно, као можда мало који бх. спортиста. Можда је као атлетичар из мале Босне и Херцеговине један од најизложенијих допинг-контролама, али ни то га никада није поколебало. 

У овој причи није најбитнија информација да има изврсних 1.42,51 на 800 метара, јер не постоји разлика у његовом понашању прије и послије тог резултата. Исто као што се ништа није промијенило након што је у Пекингу постао трећи у свијету. Опет ће радо бити у својој БиХ, радити за дјецу, помоћи онима којима је потребно. 

Амел Тука ће ових дана поново бити међу најбољим атлетичарима свијета и имати шта рећи на предстојећем Свјетском првенству, а онда је пред њим нови корак. Слиједи улазак у брачне воде с дугогодишњом дјевојком Амином до краја ове године.

Аваз.ба


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.