ОXФОРД Мајмуне вакцинисали, остали здрави након 28 дана, открили и када би вакцина могла бити доступна за широку употребу

На Оxфорду корак до цјепива

BUKA portal / 28. април 2020

Унаточ медијски јако публицираним истраживањима америчке твртке Модерна везанима за цјепиво против САРС-ЦоВ-2, сада се потврђује да су можда ипак најближе цјепиву знанственици с института Јеннер на Оxфорду. За то постоји разлог јер другдје у свијету истраживачи морају почети с малим клиничким испитивањима, док оxфордски институт већ има искуства са сличним цјепивом против ранијих коронавируса за које се доказало како нема нуспојава за људе. Из тог су разлога могли прескочити раније фазе испитивања које морају проћи други истраживачи те одмах кренути у организирање широког клиничког испитивања на 6.000 кандидата које би онда почело до краја сљедећег мјесеца, надајући се како ће се модифицирано цјепиво поново показати да је сигурно али и учинковито. И сада се надају да ће, ако тако буде, након убрзаног поступка одобрења регулатора, први милијуни доза цјепива бити расположиви већ у рујну, што је очито знатно раније од било којег досадашњег предвиђања које је говорило о најмање 12 до 18 мјесеци.

Најновија сазнања која је објавио Тхе Неw Yорк Тимес упућују да би могло бити тако. Јер, прикључили су се и знанственици с Натионал Институтес оф Хеалтх, најснажније здравствене институције у Америци, који су оxфордским кандидатом за цјепиво цијепили шест макаки мајмуна након чега су их изложили јаким дозама вируса САРС-ЦоВ-2, оноликој колика је била довољна да би се заразили други мајмуни у лабораторију. Но, и 28 дана након цијепљења, макакији су и даље били здрави, дакле, након крајњег периода инкубације. Ипак, иако позитиван исход код макакија буди оптимизам, истиче се како то још није гаранција да ће цјепиво бити дјелотворно и на човјеку. Матт Ханцоцк, британски министар здравља изјавио је прошли тједан како се одобрава додатних 20 милијуна фунти институту за наставак истраживања.

Проф.др. сц. Кристијан Рамадан који ради на Оxфорду појаснио нам је у нашем ранијем тексту што раде његове колеге, односно на чему се темељи ново цјепиво. - Основа за цјепиво је инактивни аденовирус из чимпанзе у који ће убацити генетски материјал ЦОВИДа-19, односно само један дио секвенцу генома, који је одговорна за синтезу ЦОВИД-19 шиљастих протеина (спикес) на површини вируса. С тим шиљцима који су састављени од гликопротеина, ЦОВИД-19 напада наше станице и везе се за рецепторе на нашим станицама који се зову "хуман ангиотенсин цонвертинг ензyме 2 (хАЦЕ2)”. Шиљци су уједно и јако имуногени (потичу имуни одговор у организму људи или животиња), па се очекује да ће дати добар имунолошки одговор у нашем организму, рекао нам је проф.

Рамадан настављајући како је Израда цјепива за САРС-ЦоВ-2 врло слична технологији која се користила за вакцину против САРС-а и МЕРС-а. Важно је споменути да је аденовирус чимпанзе који се користи као вектор за експресију ЦОВИД-19 гликопротеина модифициран и због тога се не може умнажати када се убризга у организам човјека или животиње, тако да је потпуно безопасан за људе. - Исто тако аденовирус чимпанзе у испитивању имат ће само секвенцу за експресију једног специфичног дијела вируса, точно гликопротеина који формира шиљке од ЦОВИД-19, тако да је исто ово цјепиво потпуно безопасно што се тиче ЦОВИД-19 виремије, јер ЦОВИД-19 да би се развио треба барем 29 различитих протеина, рекао је др. Рамадан који сматра да цјепиво има јако добар темељ да од потенцијалног стигне до статуса употребљивог, испричао нам је наш знанственик тумачећи и зашто се сматра да би цјепиво могло бити без нуспојава за људе.

- Аденовирус чимпанзе који је основа за цјепиво које раде у Оxфорду против ЦОВИД-19 је већ прије био тестиран у тисућама људи. Била су тестирана дјеца у старости од једног тједна до 90-годисњака, за израду вакцина против десет различитих болести и показао се потпуно безопасан за људе. Тако да се очекују врло слични резултати са цјепивом за ЦОВИД-19. Бит ће потпуно безопасно и проћи ће клиничка испитивања без проблема. Питање које још нитко не може одговорити је, да ли ће бити довољно имуногена да развије добар имунолошки одговор код људи и тако нас заштитити од ове пандемије, сматра наш знанственик на Оxфорду. Равнатељ института Јеннер је проф. др. сц. Адриан Хилл који је заједно с још четири знанственика најзаслужнији за развој могућег спасоносног цјепива.

– Ми смо вјеројатно једини људи у земљи који желе да се број нових инфекција не смањује сљедећих неколико тједана како бисмо могли испитати наше цјепиво, рекао је за Тхе Неw Yорк Тимес. Како стоји, необична упорност проф. Хилла у тражењу цјепива против маларије заслужна је за могућност брзог напретка. Досадашњи је проблем с цјепивима био да су фармацеутске компаније у њима видјели мале могућности за зараду јер би вирус прошао прије него је цјепиво било готово, а редовито би се вируси појављивали у сиромашним земљама, као што је случај с еболом. И зато је проф. Хилл кренуо с остварењем животне амбиције, а то је подизање непрофитног центра за истраживање цјепива што је данас институт Јеннер. Како дознајемо од нашег дописника у Италији, иако институт има капацитет за производњу тисућу доза цјепива, цјепиво за тестирање производи се у Италији, у Помезији покрај Рима. Дозе се шаљу у Оxфорд.


Преузето са www.вецерњи.ба


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.