Пандемија није утицала да грађани у БиХ чешће користе е-услуге

Релевантност е-услуга, односно, њихов квалитет и доступност грађанима је нарочито добило на значају у периоду када је пандемија била на врхунцу, јер је физички контакт с управом и одлазак на шалтере сведен на минимум.

FENA / 29. јануар 2021

Резултати истраживања ставова грађана у склопу пројекта „Оснаживање цивилног друштва западног Балкана за реформисану јавну управу (WеБЕР 2.0)" показали су да пандемија ЦОВИД-19 није значајно измијенила навике грађана Босне и Херцеговине и замаља региона западног Балкана када је у питању употреба електронских услуга.

Релевантност е-услуга, односно, њихов квалитет и доступност грађанима је нарочито добило на значају у периоду када је пандемија била на врхунцу, јер је физички контакт с управом и одлазак на шалтере сведен на минимум.

Међутим, резултати истраживања које је заједно с партнерима провела Вањскополитичка иницијатива БХ показали су да пандемија није утицала на то да грађани у БиХ и нашој регији чешће почињу да користе е-услуге.

Истраживање које је проведено од 1. до 15. маја 2020. на узорку од 6085 грађана показују да је само 18 посто грађана више него иначе користило е-услуге током пандемије, а да чак 50 посто испитаника није уопште користило овај тип услуга у том периоду.

- У просјеку, двије трећине грађана региона кажу да њихов интерес за е-услуге није порастао од почетка пандемије - казала је директорица Вањскополитичке иницијативе БХ Анида Шабановић.

Пораст кориштења електронских услуга током пандемије на регионалном нивоу износио је 38 посто, а пораст у БиХ је нешто нижи од регионалног просјека и износио је 31 посто. Највећи пораст је забиљежен у Албанији и Црној Гори са 45 посто, док је најнижи (24 посто) на Косову. 

Грађани који су информисани о начину употребе е-услуга кажу да је овај тип услуга лак за кориштење, и били су више заинтересовани за њихову употребу, док грађани који не знају пуно о њима нису били склони да их користе током пандемије, показују резултати истраживања.

- Резултати се могу објаснити на сљедећи начин, грађанима недостају информације о овим услугама, а и ако их имају, немају адекватне информационо – техничке  вјештине за њихово кориштење, или је потребно више времена за навикавање на интеракцију грађана с јавном управом на овај начин – истакла је Шабановић.

Око 40 посто грађана регије, кажу у Вањскополитичкој иницијативи БХ, преферира лични контакт, и ти грађани у великој мјери, упркос пандемији, нису били заинтересованији за кориштење е-услуга.

Резултати истраживања показују и да међу најмлађом групом испитаника, узраста од 18 до 24 година, постоји највећа заинтересованост за кориштење е-услуга.

Међутим, та заинтересованост се смањује са старошћу, а потом креће да расте, па је друга категорија која је највише заинтересована за е-услуге група грађана који су старијих од 60 година.

- Заинтересованост групе грађана старијих од 60 година можемо објаснити препрекама које са којима су се они суочили током пандемије, те им је кретање било ограничено у појединим периодима пандемије ЦОВИД -19 - коментарише Шабановић.

Додала је да грађани у свим земљама региона генерално приступају е-услугама са резервом, па се то није мијењало ни током пандемије.

- Владе би требале покренути проактивне информативне кампање како би се повећала свијест грађана о њиховом постојању, а исто тако да су ове услуге пуно брже, једноставније и јефтиније него кориштење шалтера и шалтерских услуга. Поред кампања, потребно је да се ради на квалитети ових услуга. Све ово би довело сигурно до већег повјерења грађана у интеракцију електронским путем с управом - додаје Шабановић.

Истраживање је проведено у оквиру пројекта Оснаживање цивилног друштва западног Балкана за реформисану јавну управу (WеБЕР 2.0), које Вањскополитичка иницијатива БХ проводи с партнерима у оквиру Тхинк фор Еуропе мреже и у сарадњи са бриселским Центром за европску јавну политику (ЕПЦ).

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.