Пази шта пијеш! Зашто се на Јахорини точи Сарајевско, а не бањалучко пиво? Зашто 'Јана', а не 'Вивија'? А чија је ракија?!

У цијелој тој гунгули испод радара је прошла једна изјава, која промовише патриотизам новог економско – планинског типа

Milkica Milojević / 15. јануар 2020

Ево се већ данима васколика Република Српска љуљушка у патриотском заносу: заставе, пјесме, покличи, параде, ордење… Па колоне окићених аутомобила, које возе младићи са цирка два промила алкохола у крви. Чак су и навијачи, делије из сусједне нам братске Србије, приредиле бакљаду на старој ћуприји, са које су, колико јуче, бацани лешеви убијених комшија. Све у славу Републике Српске!


У цијелој тој гунгули испод радара је прошла једна изјава, која промовише патриотизам новог економско – планинског типа.


Негдје између “Христос се роди” и “срећан ти рођендан, Републико”, Недељко Елек, предсједник Надзорног одбора Олимпијског центра “Јахорина “ посла поруку: пази шта пијеш на Јахорини, то је ствар патротизма! Да не би било збуњозе неке, неког “ извлачења из контекста”, проносимо изјаву у цјелини:


-Ненормално је и неприродно је да се у хотелима на Јахорини продаје “Јана” вода, ја ћу да се извиним свакоме, ваљда је нормално да се пије “Вивија”. Ненормално је да се продаје сарајевско пиво, а не продаје бањалучко. Кад питам људе зашто је то тако, кажу дали су нам сунцобране. И нама је Влада РС дала 9 милиона гаранције за изградњу гондоле, колико је сунцобрана могло да се купи за то – рече Елек.


Е сад, какве везе имају пиво, сунцобрани, патриотизам и милиони које ће, ако је судити по досадашњем искуству, вјероватно враћати грађани Републике Српске, чак и они који се гондолом никад провозати неће, права је мистерија. Истина, Елек је раније, подсјећамо, поручио да је “Јахорина државни пројекат, па се према њему тако треба и опходити.” Кад се ове двије изјаве укрсте, остаје само један закључак: Република Српска је држава, и то феудална, што ће рећи да је “државно”, односно феудалчево, све - и планина и земља и све што је на земљи, укључујући стоку, људе, хотеле и сунцобране.


Али, биће да у тој државно - патриотској формули нешто не штима. Прво, хотели нису државни и неће “држава” ни прстом мрднути ако неки од њих остане без гостију и прихода. Ту патриоски покличи не помажу. А хотели, ко хотели: хоће да купе јефтиније, и то оно што гости траже, па да то продају скупље, како би конобари, кувари, собарице… себи зарадили плате. Ако од добављача пића добију сунцобран, фрижидер и попуст, зграбиће то објеручке, издајници сорошевски!


А шта ћемо с пивом? Па пиво је, веле познаваоци овог пића, између осталог, ствар локалног укуса. Колико Бањалучана долази на Јахорину? Не баш много. А Сарајлије, ето, воле викендом скокнути на Јахорину, и драго им је да између два спуста попију једно сарајевско. А што се тиче гостију из Словеније, Србије, Хрватске…они ће вјероватно између сарајевског и бањалучког пива изабрати – кувано вино.


Али, “природно је и нормално” да се на Јахорини, у Републици Српској, пије бањалучко пиво јер је оно – наше, републичкосрпско, поручују пивски патриоти! Али су у патриотском заносу заборавили једну ситницу: “Бањалучка пивара” није наша, него – британска. Већ 14 година је већински власник Бањалучке пиваре британска “Алтима”! Дакле, ако у патриотском заносу отјерамо сарајевску пиву, а уведемо бањалучки “Нектар” то значи да ћемо умјесто Хилми Селимовићу, набацити посао Нику Пенију, Кевину Смиту и њиховим компанјонима.


Кад је у питању вода, ствар је много бистрија. Оно, ако ћемо право, једино би “нормално и природно” било да се на Јахорни пије локална изворска вода или чесмовача, која је боља од већине флашираних вода, биле оне “наше” или “њихове”. Али чесмовача има једну велику ману – бесплатна је, а није патриотски пити джабну воду. Од тога нико нема користи.


Зато је, поручује Елек, “природно и нормално” да се на Јахорини пије “Вивија” вода. А “Вивију” производи “Витинка” из Козлука. А већински власник “Витинке” је тајанствена фирма “Синови и оци” д.о.о. Бањалука, коју медији везују за Зорана Стевановића, градоначелника Зворника и високог функционера СНСД.

 

Биће, дакле, да је пиво само димна бомба и да је ствар у води. Или можда у ракији? Јер, државни министар спољње трговине и економских односа Сташа Кошарац, иначе високи функционер СНСД, се у “слободно вријеме” бави бизнисом – производњом ракије у приличним количинама. И он се здушно залаже за републичкосрпски економски патриотизам. А његова “Моја ракија” се већ точи у једном хотелу на Јахорини.


Биће, стварно, да је Република Српска држава, и то феудална. И да је Јахорина стварно “државни пројекат”.

 

 

Преузето са Импулспортал.нет

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.