Педијатрица Зденка Шкорић Ковачић о дјеци у изолацији: Имунитет дјеце озбиљно је угрожен!

У овим тешким временима за одрастање дјеце, педијатрица Зденка Шкорић-Ковачић доноси савјете за родитеље.

Maja Isović Dobrijević / 11. мај 2020

Foto: Privatna arhiva

 

Примаријус доктор Зденка Шкорић-Ковачић, педијатар-кардиолог, цијели свој радни вијек провела је у Бањалуци, радећи у различитим здравственим установама. У разговору за портал БУКА, докторица Шкорић Ковачић говори о томе како изолација утиче на дјецу, колико им је у овом времену пандемије важно разумијевање родитеља, а даје и савјете родитељима шта могу да ураде да побољшају ментално, физичко и психолошко здравље дјеце.

„Педијатри су увијек били адвокати дјеце који су их штитили и говорили у њихово име о свим аспектима живота, од медицинског, психолошког, емоционалног, социјалног, економског до правног. Тако је и у ово вријеме“.

Докторица Шкорић Ковачић каже да, као педијатар, осјећа обавезу и потребу да говори о дјеци и овом времену ванредне ситуације, изолације и времену које чека родитеље дјеце и друштво у цјелини, након ове епидемије. Додаје да је, током дугогодишњег искуства, преживјела са дјецом много друштвених и природних непогода, али ова ситуација са пандемијом коронавируса и изолацијом као епидемиолошком мјером је веома тешка, слојевита и специфична, те захтијева минуциозан приступ свих слојева друштва.

„Дјеца су најосјетљивија скупина популације и најдуже у својим душама носе трауматичне ситуације. Желим да вас подсјетим да је изолација због корона вируса услиједила у рано прољеће, након дуге зиме. Зиме коју ћемо памтити по екстремној загађености ваздуха, јер наши поједини градови били су најзагађенији у Европи, али и другим неповољним климатским условима. Период касне јесени и зиме је иначе неповољан за здравље дјеце, јер се борави у затвореним, а често и загушљивим просторима, и у колективу, у вртићу или школи. Такви услови су погодни  за развој инфекција дисајних путева узрокованих  бактеријама и вирусима. Додатно оптерећење за здравље најмлађих јесу алергије на кућну прашину и гриње, које су у то доба године најагресивније. Све ове околности говоре да су нам дјеца у изолацију због короне ушла веома исцрпљена и са сниженим имунолошким капацитетима“, каже за БУКУ докторица Шкорић Ковачић.

Она истиче да је изолација онемогућила физичке активности, прекинула социјалне комуникације са вршњацима, ускратила емоционални контакт са старијим члановима породице, бакама и дедама, а дјеца су дуже боравила испред екрана. Због свега тога, те због прекинутих вртићких и школских активности, дошло је до озбиљног угрожавања имунитета дјеце.

„Морам вас подсјетити да су бројна истраживања потврдила присутност великог броја фактора ризика за хроничне болести код наше дјеце, као што су: физичка неактивност, неправилна прехрана у квалитативном и квантитативном смислу, гојазност, дијабетес тип 2, пушење било активно код тинејджера, или пасивно код мале дјеце. Све ово што сам навела је важно да би се схватила сложеност и тежина изолације у којој су се нашла наша дјеца“, појашњава наша саговорница.

Докторица каже да педијатре посебно брине изложеност дјеце јаком стресу, који нарушава психо-физичко стање дјеце, што нарочито утиче на и функционисање имуног система.

„Дјеца су лишена управо оног типа физичке активности која је најзначајнија за јачање имунитета. То је она активност која се одвија на свјежем зраку, као што су трчање, вожња бициклом, скакање, колективне игре са лоптом, дакле, аеробна физичка активност, која јача психофизичке способости“, истиче докторица Зденка Шкорић Ковачић.

Она истиче и да је родитељство непресушни извор среће и животног надахнућа, али да је истовремено бременито многим дилемама и страховима које је ова стресна ситуација наметнула.

„Изузетно је тешко родитељима који су се нашли у ситуацији да брину за егзистенцију, за посао, образовање и здравље дјеце. Нашли су се у ситуацији која је апсолутно нова, стресна и са недокучивим посљедицама.

Савремене технологије придонијеле су бржој размјени информација, али, нажалост, и дезинформација. Све то изазива страх и панична стања код родитеља. Дјеца осјећају страх дупло интензивније, мада га не манифестују на видљив начин. Било би пожељно да се родитељи опусте и да се нипошто не свађају пред дјецом“, истиче докторица, додајући да не смијемо занемарити ни чињеницу да је већи број данашњих родитеља током свог одрастања прошао кроз трауме у ратном и поратном периоду, које још увијек нису залијечене.

„Те трауме нису излијечене, већ су само потиснуте дубоко. Овако стресне ситуације код већине родитеља могу довести до ретрауматизације, која враћа потиснуте страхове и води до паничних стања. Родитељима није лако одагнати страх ако имају дијете које болује од неке хроничне болести као што су астма, бронхитис, епилепсија, дијабетес, која може да се погорша, а  контакт са педијатром је у овим ситуацијама отежан. Научно је доказано да стања стрепње, страха, панике и љутње блокира рад имуног система и код дјеце и код родитеља и ствара подлогу за појаву и развој великог броја болести, а посебно аутоимуних болести. Само шест минута стреса блокира рад имуног система 21 сат“, истиче наша саговорница.

АНГАЖОВАЊЕ СВИХ СЛОЈЕВА ДРУШТВА ДА БИ СЕ ПОМОГЛО ДЈЕЦИ

Докторица каже да вријеме изолације која је узрокована пандемијом корона вируса, као и вријеме попуштања епидемиолошких мјера, захтијева ангажовање сви слојева друштва да би се помогло дјеци да превазиђу тешкоће.

„Ова брига не смије и не може пасти само на леђа родитеља. Као педијатар, сматрам да је очување и јачање менталног, као и физичког здравља дјеце, наш педијатријски императив у овој ситуацији, а моји савјети ће и ићи у том правцу. Епидемиолошка ситуација је у својој силазној путањи, а то значи да се и даље морамо придржавати препоручених мјера заштите од болести ЦОВИД -а. Опуштено понашање родитеља према тим мјерама није допуштено, јер се мјере заштите базирају на основу специфичности средине у којој живимо. Знам да је за лаике збуњујуће кад чују да се у некој другој земљи пропагирају другачије мјере заштите, али морамо поштовати специфичности нашег локалитета“, појашњава др Шкорић Ковачић.

Она овом приликом скреће пажњу на чињеницу да о коронавирусу не знају све појединости, мада искуства говоре да су код дјеце лакше клиничке слике, али да су, са друге стране, дјеца преносиоци вируса.

„Ипак, мислим да треба бити опрезан, јер је веома кратак период посматрања понашања вируса и не знамо шта  ће се дешавати. Од вирусних болести може се одбранити само здрав имуни систем. Мјере јачања имунитета морају бити квалитетне и треба их проводити досљедно. Морам вас подсјетити на оно што сам већ напоменула, да су нам дјеца у изолацију ушла са исцрпљеним имуним статусом. Било би добро да родитељи ураде лабораторијску анализу крвне слике код дјеце, да обаве контролне прегледе вида, јер су дјеца дуже боравила испред екрана, као и контролне прегледе дјеце која болују од хроничних болести. Посебно наглашавам потребу давања препарата Д витамина до почетка мјесеца јула, а у јесен да се уради лабораторијска контрола нивоа витамина Д у крви и да се надокнади евентуални  дефицит, као и да се настави са давањем превентивних доза у току јесени и зиме. Витамини и минерали су значајни за очување имунитета код дјеце, а посебно значење има Д витамин. Он се ствара преко коже, под утицајем сунчаних зрака, у јетри и бубрезима се претвара у метаболички активан хормон Д3. Његове функције у организму су бројне, а одвијају се преко рецептора који се налазе на мембранама свих ћелија у ткиву. Он јача имуни систем, раст и развој и спречава развој многих болести, посебно аутоимуних“, истиче докторица и додаје да боравак дјеце на сунцу, у природи, уз физичку активност, има своје мјесто у заштити здравља наших малишана.

Да би дјеци ојачао имунитет, докторица каже да правилна прехрана, у смислу квалитета и количине хране, мора бити заступљена.

„То подразумијева конзумирање поврћа лиснатог и коријенастог, воћа, као и коштуњавог воћа, житарица, рибе, јаја, млијечних производа и меса. Избјегавајте велике количине меса и индустријских сухомеснатих производа. Такођер, треба избјегавати пекарске производе од бијелог брашна, слаткише, газирана пића, слане грицкалице. Не заборавите на течност воду, сок, и чај“, препоручује наша саговорница.

ОДЛАЗАК ДЈЕЦЕ У ВРТИЋ

Једна од дилема јесте да ли дјеца треба да иду у вртић, а докторица каже да би било добро да ни здрава дјеца не похађају вртић, а да игру са дјецом задовоље у природи, на отвореном простору и на сунцу.

„Та физичка активност је благодат за здравље дјеце. Наравно, ако родитељи немају другог избора за дијете и одлазак у вртић је добра опција за ресоцијализацију дјеце након изолације. Иначе, ако дијете има здравствене проблеме и не смије ићи у вртић, неопходно је да што дуже борави у природи, сунцу и игри. То је најбољи начин за поврат добре кондиције дјетета. Дјеца не смију боравити у задимљеним просторима, што је у овом тренутку, не препорука, већ наредба. Пасивно пушење дјеце је опасно за здравље цијелог организма, а посебо плућа. Пушење родитеља у близини дјетета излаже дијете опасности од лакшег оболијевања плућа, а знамо да је корона вирус баш пријемчив за плућа“, истиче др Шкорић Ковачић.

„За очување имунитета код дјеце најважнија је ментална храна коју родитељи треба да дају дјеци да би се ублажио осјећај  стреса код дјеце и оснажила психичка стабилност. Страх и стрепња су емоције које су биле присутне код многих родитеља. Код дјеце се јавља страх у дуплој мјери када осјете страх код родитеља, мада га не показују на видљив начин. Емоције страха и негативних мисли, стријепња, бијес и фрустрације коче функционисање имуног система. Старијој дјеци треба узрок стресне ситуације објаснити на прихватљив и разумљив начин, укључити се у њихове обавезе и играти се са њима. Треба поштовати игру дјетета“, истиче докторица.

Додаје да предшколска, млађа дјеца траже више мажења и размјене емоција.

„Нека вам дјеца сједе у крилу,  читајте им сликовнице и активно се укључите у садржај, а понекад и креирајте садржај у складу са дјететовим осјећањима. Доказано је да позитивни сигнали шале, смијеха, љубави и додира подстичу најинтензивније лучење хормона среће, ендорфин, серотонин, окситоцин, допамин и Д витамин. Ти хормони среће стимулишу имуне ћелије на појачан рад, преко рецептора који се налазе на мембрани имуних станица. Молим вас, пронађите снагу у себи и смијте се са дјецом. Чувени дјечији онколог Печ Адамс увео је смијех као терапијску методу у лијечењу дјеце обољеле од леукемије. Глумио је кловна са црвеним носем и насмијавао дјецу и та дјеца су показивала боље резултате у лијечњу. Одавно се зна да је мозак диригент нашег физичког, а нарочито емоционалног и умног здравља“, каже др Шкорић Ковачић и додаје да „из главе све долази“, као и да ум и емоцију треба његовати.

„Сјетимо се изреке 'у здравом тијелу, здрав дух', а данас се каже 'у здравом духу, здраво тијело'. Као што сам рекла, родитељство је непресушни извор среће. Вјерујем да ћете скупити снагу и подарити својим малишанима лијепо и сретно дјетињство и у овим тешким околностима“, каже у разговору за БУКУ др Зденка Шкорић-Ковачић.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.