Писац Нинослав Митровић за Буку: Сујевјерни смо и празновјерни, вјерујемо у све и свашта

Писац Нинослав Митровић недавно је објавио своју трећу књигу ”Врапци у олуји” за издавачку кући Имприматур, а промоција ће се одржати у Бањалуци 22. јула.

Ernest Bučinski / 22. јул 2021

 

”Ми изнова, упорно и безглаво пролазимо кроз те неке циклусе ужаса. Хорор писац у мени би рекао да је у питању ово тло које је проклето и које увијек тражи крв, зној и сузе којих се никад неће заситити све док овдје има људи који су спремни да их пролију. Моја рационална страна се не би сложила, већ би рекла да смо једноставно у питању ми који смо већ вијековима навикнути на полупане и окрпане животе у тим циклусима из којих је тешко наћи излаз”, рекао је Митровић у разговору с новинаром Бука магазина. 

Писац Нинослав Митровић недавно је објавио своју трећу књигу ”Врапци у олуји” за издавачку кући Имприматур, а промоцију романа одржаће у Бањалуци 22. јула у башти ”Цхилл оут цаффеа” која се налази у ”Народној и универзитеткој библиотеци Републике Српске”.

Читаоци су до сада навикли да читају приче настале из Митровићевог пера надахнуте мистиком и стравом, међутим, његов најновији роман жанровски се не дотиче тих ствари. Он говори о времену након Првог свјетског рата и главном лику Боградну Првуловићу који се враћа кући с крвавих бојишта и покушава да се снађе у злу времену и изведе породицу на прави пут. 

О његовој најновијој књизи разговарали смо с аутором Нинославом Митровићем и сазнали шта га је инспирисало да напише овај роман.

До сада сте објавили збирку прича ”Глуво доба” и роман ”Црни пупољак”. Обје књиге жанровски припадају страви и ужасу. Да ли и Ваш најновији роман ”Врапци у олуји” спада у тај жанр?

Мој нови роман није хорор у правом смислу те ријечи, иако то не значи да је пријатно, опуштајуће штиво. Роман ”Врапци у олуји” говори о људској природи која је често већи монструм од неких измишљених бића из прича или филмова страве. Ипак, није га лако сврстати у само један жанр. Он је подједнако и историјски роман и психолошки трилер и драма и детективска прича. Па на мјестима чак и хорор, јер мени је битно да у својим књигама што вјерније дочарам атмосферу која је у овом роману прилично тјескобна, па и страшна. Оно што сам за роман рекао кад сам га најавио прије двије године, а то је да се ради о јужнокорејском вестерну у источној Србији, можда га најтачније описује.

Одакле интересовање да пишете мистичне и хорор приче?

Рекао бих да је то била љубав на први поглед, односно на прво гледање ”Ноћи вјештица” некад тамо давних осамдесетих, или можда мало прије тога филма ”Wестwорлд” у ком је Јул Бринер глумио језивог каубоја у црном. Није једноставно објаснити шта ме је то привукло хорор жанру. Можда је у питању сама та помисао на нешто што не може бити која би ми увијек убрзала срце и покренула мозак да ради брже него иначе. Нисам неко ко је склон авантуризму, па вјерујем да је хорор управо та мала доза адреналина која ми је сасвим довољна.

Вампир је ријеч која етимолошку потиче из српској језика, што говори да се овај народ у прошлости јако бавио појавом тих мистичних бића који својим жртвама испијају крв. Мислите ли да је овдашње становништво сујевјерно и данас као што је било у прошлости?

Сујевјерни смо, или боље речено, празновјерни. Вјерујемо у све и свашта, само не у оно у што треба. Притом, веома мало знамо о властитим предањима, укључујући ту и богатство мистичних бића којима наш фолклор и митологија обилују. То је донекле разумљиво јер смо дуго живјели у временима која нису благонаклоно гледала на ишта фантастично или онострано. Ја исто нисам много знао о тој тематици, све до студија етнологије, које су ми помогле да сагледам и схватим колико је дубок тај бунар из ког, нажалост, малобројни грабе тражећи у њему инспирацију за своја дјела.

”Врапци у олуји” ипак говоре о сасвим другим стварима, баве се периодом након Великог рата и коруптивним временима у којем поштен човјек тешко може да се снађе, јер морал друштва тог доба био је на најнижем нивоу. Не могу се отети утиску да је и данашње доба слично том од прије стотину година. Овај период послије грађанског рата на тлу бивше Југославије као да је наш повратак у прошлост. Зашто је то тако?

Ми изнова, упорно и безглаво пролазимо кроз те неке циклусе ужаса. Хорор писац у мени би рекао да је у питању ово тло које је проклето и које увијек тражи крв, зној и сузе којих се никад неће заситити све док овдје има људи који су спремни да их пролију. Моја рационална страна се не би сложила, већ би рекла да смо једноставно у питању ми који смо већ вијековима навикнути на полупане и окрпане животе у тим циклусима из којих је тешко наћи излаз.

Врапци из наслова ваше књиге су заправо метафора за те фине душе које су највише пропатиле и које се се не могу снаћи у злу времену. Ко су врапци данашњице?

То су исти људи као и тада, прије тих сто година, као и стотину година прије њих. То су сви они обични, једноставни људи који живе у смутним временима када поштење и марљивост нису карта до успјеха и признања.

Имамо ли ми шансе да се одупремо том злокобном враћању ка истом? Хоћемо ли икада ишта научити из својих грешака?

Човјек се нада док живи. Без наде, живот је без смисла. Тако се и ја надам да хоћемо, бар када стасају нове генерације које ће, вјерујем, бити паметније од нас.

Када би писали хронику о садашњим временима да ли би та књига спадала у драму, комедију, трагикомедију или можда чак и Ваш омиљени жанр хорор и зашто би одабрали баш тај жанр?

Трудио бих се уопште да не напишем ту књигу. Шалим се, наравно. У свакодневници оваквој каква је, не проналазим инспирацију. Као што сам рекао, у писању ме интересује првенствено нешто што не може бити, нешто што је искључиво плод моје имагинације, било да је у питању хорор или фантастика или нека дистопијска сатира. Притом, данашњица нам је толико сулуда да би ју било тешко надмашити иједном књигом.


 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.