Писмо Предрага Матвејевића на дан рушења Старог моста

На данашњи дан 1993. године јединице Хрватског вијећа обране (ХВО) срушиле су Стари мост у Мостару. Прије него што је срушен, мост је претрпио велики број директних артиљеријских погодака.

Buka / 09. новембар 2019

Као рођеног Мостарца дубоко га је погодило рушење симбола града на Неретви, Старог моста, којег су припадници ХВО-а 9. новембра 1993. срушили након што су га гранатирали неколико сати. Матвејевић је на тај тужни дан објавио писмо које је пренио Ферал Трибуне 16. новембра 1993.

"Др Предраг Матвејевић

 

МОСТ

Нисам вјеровао да ће се итко усудити срушити Стари мост у моме родноме граду. Путовао сам посљедњих мјесеци по страним градовима и говорио о њему: 6 мостова је уништено у Мостару и око њега, али ипак није овај стари. Чинило се да ће, унаточ барбарству, остати као вриједност и као повијест. Повјеровао сам да ће се, управо на темељу вриједности и повијести, наћи неко рјешење и спасити оно што се још може у Босни и Херцеговини спасити. Још једном сам био наиван.

Неумјесно би било у овом часу расправљати о љепоти Мостарског моста, о његову складу с околином, о смјелости његове градње и бјелини камена од којег је био исклесан. За њ ме вежу успомене из дјетињства и младости. Звали смо га напросто “стари”, као што се зове оца или другара: налазили смо се “на староме”, купали се “под старим”, најхрабрији од нас скакали су у Неретву “са старог”. Испод њега су стијене које Мостарци зову пећинама: “Зеленика”, над којом су расли смоква и шипак, “Шупља” под којом је опасни вртлог (“капак”), мали и велики “Соко”, “Главар” налик молу у некој малој луци, велики “Дураджик” на којем су се дјечаци припремали за “скок са ћуприје”. На сва та мјеста слијетали су галебови с мора. Ту је Медитеран…

Ту смо живјели одавно у слози унаточ разликама. Моји су пријатељи носили католичка, православна и муслиманска имена: препознавали смо се више по особинама, него по именима. Нисмо вољели оне који су долазили са источних или западних страна, кад су им разлике биле важније од слоге. Звали смо их у срджби “грмаљима” и “скуторима”. Као да смо слутили шта ће учинити од нашег суживота. За вријеме претходног рата, Другог свјетског, у град кроз који су пролазиле и харале војске стране и домаће – Нијемци, усташе, Талијани, четници – увукао се ноћу у Мостар батаљон рањених и изнемоглих партизана, били смо солидарни унаточ разликама. Поносили смо се тиме: повијест је потврдила такве вриједности.

У повијести барбарства, најгоре мјесто добили су рушитељи градова. Мостар су почели рушити “Срби”, наставили “Хрвати” – стављам их под наводнике да их разликујемо од оних Хрвата и Срба који нису криви, који се заједно с нама стиде. Без обзира на то тко је “први почео”, тко више а тко мање срушио или убио, једна се кривица не може оправдати другом. Сватко ће одговарати за се, рушитељи Мостара као и Вуковара, мучитељи Сарајева.

Стари су мост коначно срушили, нема више двојбе, бојовници, тзв. Херцег-Босне. Нанијели су тиме неизмјерну штету самој Хрватској у часу кад ју је свијет почео боље схваћати, прихваћати је као рањену нацију. Поуздани страни свједоци, они исти које смо и сами наводили кад су свједочили о српским злодјелима у логорима попут Омарске, Мањаче, Оджака или Трнопоља, упозорили су недавно свијет на постојање сличних логора у Дретељу, Габели, Љубушком, на страшном “хелиодрому” крај сама Мостара. Поштење нације очитује се, уз остало, у спремности да призна злодјела која су у њезино име почињена. То је можда највиши ступањ националног осјећања, истодобно најплеменитији и најризичнији.

Уз ратне злочине које су починиле хорде Караджића и Младића, спомињу се већ мјесецима убојства у Мостару и Херцеговини, као и освете за њих у средњој Босни. Мате Бобан неће моћи никога увјерити да је рушење моста неважни, случајни инцидент. Он је недавно написао писма предсједнику Хрватске, пуна неуког и неукусног ласкања, истичући да они остварују његову “визију”. Нисам чуо предсједникову ограду од таквих ријечи, од рушитеља дјела које је уврштено у баштину вриједности и повијести човјечанства.

Придружујем се хрватским интелектуалцима који су затражили од предсједника да размисли о оставци.

Париз, 9. студеног 1993. год.

На дан рушења Старог моста у Мостару"

(Ферал Трибуне, 16. XИ 1993. год.)

Извор Н1

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.