Пјесникиња Селена Берић: Бањалука је препуна талената, многи од њих ће кад тад испливати

Селена Берић бањалучка је пјесникиња, која, иако је тинејджерка, иза себе има прегршт пјесама и завидан број успјешних наступа на књижевним вечерима у Бањалуци, Љубљани, Франкфурту, Београду и другдје.

Ernest Bučinski / 16. децембар 2019

 

Своју прву књигу "Капутић" објавила је са једанаест година, а ових дана је изашла и њена друга књига поезије "Танка нит". Љубитељи поезије моћи ће да се упознају са Селениним пјесмама на промоцији њене најновије збирке у понедјељак, 16. децембра, на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске, која почиње у двадесет часова. Поводом овог догађаја, разговарали смо са Селеном Берић о писању, поезији, умјетности и младим креативним људима.

У понедјељак у НПРС имаш промоцију књиге. Шта публика може очекивати те вечери? 

СЕЛЕНА: Публика може да очекује прегршт поезије из угла некога ко још расте и ствари гледа на различите начине. Имаћу госте, своје две рецензенткиње Неду Гаврић и Енеу Хотић, које су, поред тога што су одличне пјесникиње, и моје пријатељице. Осим њих, кроз програм ће нас водити Анастасија Ђорђа Босанчић, биће ту и музичка пратња, коју чине Тара Јованић и Милош Грубешић.

Твоја збирка пјесама се зове "Танка нит". Шта те је инспирисало да даш такав назив?

СЕЛЕНА: Назив је настао из пјесме која носи назив "Танка нит". Танка нит за мене представља повезницу између људи, ону неку жицу која их спаја и која веже човјека за свакодневне ствари којима тежи, које воли и за које се веже. Било ми је интересантно писати о томе и размишљати о међуљудским односима и уопште односима људи према свијету из таквог угла, јер свако од нас има те невидљиве нити  које га спајају са нечим, био он свјестан тога или не.

О каквој је поезији ријеч, колико си стварала пјесме за своју најновију збирку и шта им је главна тематика?

СЕЛЕНА: Рекла бих првенствено о мисаоној и рефлексивној. Већина оних који су је читали би можда рекли о љубавној. Не знам колико се слажем или не слажем са тим, на прву је можда таква, али свако је доживљава на своје начин, који поштујем, јер свако има своје виђење. Пјесме стварам континуирано и никад их не пишем са намјером да их сврстам у књигу, тако да се у „Танкој нити“ налазе пјесме писане у различитим временским периодима. Најстарија пјесма је написана прије двије и по године, а посљедња само пар дана прије предавања рукописа у штампу. Главна тематика је начин проживљавања ствари које свакодневни живот доноси и трудила сам се да то упакујем онако да свако види да сам покушала изнијети суштину, а опет сам тежила да не запоставим поетски доживљај. 

Прву књигу "Капутић" објавила си са једанаест година. Колико се ова најновија збирка разликује од те прве?

СЕЛЕНА: Та књига није ни слична „Танкој нити“,  јер су пјесме сатиричне, духовите, саркастичне, писане у рими, скроз различите теме, али вјероватно су за то криве моје тадашње године. Промијенила сам скоро потпуно начин писања и тренутно сам се нашла у овој фази, али то не значи да можда у трећој збирци неће бити све другачије и ново.

Гдје си до сада наступала?

СЕЛЕНА: Наступала сам на много мјеста, у више држава и сигурно и не памтим све своје наступе, пошто сам од малих ногу у томе. Сјећам се да је први наступ мене као пјесникиње био у Народном позоришту РС на малој сцени, али од тада па све до данас, наступала сам на разним мјестима. Издвојила бих за мене најупечатљивије, а то су Сусрети писаца у Франкфурту, гдје сам освојила двије награде, наступ у Љубљани, на сајму књига у Београду и, наравно, своју промоцију „Капутића“ у НПРС, која је била најпосјећенија промоција у Бањалуци посљедњих неколико година.

Има ли довољно књижевних портала и часописа гдје се могу објављивати пјесме и гдје си ти до сада објављивала своје пјесме?

СЕЛЕНА: Има их одређен број, бар колико знам, али то не значи да их је довољно. Надам се да ће их у будућности бити све више, јер су друштвене мреже одлична ствар за промоцију. Наиме, људима у данашње вријеме од обавеза некада књига и није при руци, а на књижевним порталима се може наћи много квалитетних текстова. Од таквих портала објављивана сам на порталу „Срп“ и „Фронтал“, такође и у штампаним часописима.

Ти си млада пјесникиња. Шта те је понукало да пишеш и када се родила твоја љубав према писаној ријечи?

СЕЛЕНА: Мислим да су за сам почетак мог писања највише криви гени, јер сам одрастала са татом који је књижевник и пратила сам га на разне књижевне вечери, иако ме то у почетку скоро и да није занимало. А онда је једном из чиста мира поезија изашла из мене. Тај тадашњи осјећај не могу ни да опишем, осјећај када и не размишљаш о томе шта радиш, већ то само изађе на папир. То је почело од моје девете године и траје и сада. И даље ме покрећу исте ствари да пишем, да стварам неки свој свијет у којем живим, потпуно свјесна да не могу са оним што радим промијенити и значајније утицати на реалан свијет у којем живим. Ето, трудим се да гурам ту потцијењену умјетност у свом окружењу. Покушавам да људе који читају моју поезију натјерам да размишљају, пробуде своје емоције и кроз њих прихвате ствари какве су и да се труде да их мијењају набоље.

Које су теме о којима највише волиш да пишеш?
 
СЕЛЕНА: Баш тај свијет и људски односи. Волим и да убацим своје субјеткивно мишљење и поставим то које питање и себи, а и читаоцу. 

Колико је заинтересована твоја генерација за писање и има ли још неко кога познајеш, а да је твојих година, ко се озбиљније бави писањем?

СЕЛЕНА: Знам их свега пар који то раде на озбиљан начин. Моја генерације више тежи ка другим стварима и није само да ријетко пишу, већ све мање и мање читају. Знам и оне који пишу, али не објављују некој широј маси. Надам се да ћу бар неког од своје генерације својим писањем подстаћи да размисле зашто и они не би могли изаћи на сцену. И не бојим се да нас који пишемо у будућности неће бити, јер преживјеће у том свијету писања они који су истрајни. Надам се да још увијек  живи она изрека да се добар глас далеко чује.

Да ли ти искључиво пишеш поезију или се бавиш и другим књижевним формама?

СЕЛЕНА: Искључиво за сада пишем поезију, у друге форме нисам претјерано ни улазила. Једном сам за један конкурс писала форму прозног писма, писмо Петру Кочићу, и за то сам освојила награду „Змијанче“. То ме је и мотивисало да размислим да се бавим и другим формама. Нисам се још толико играла са њима, али сигурно да у скоријој будућности хоћу.

Како су те прихватиле старије колеге писци?

СЕЛЕНА: Колико ја видим, јако добро. Често се сусрећем са њима на разним књижевним вечерима и дивни су и увијек фино попричамо. Видим да подржавају то што радим.

Даје ли Бања Лука довољно простора младим писцима, али и омладини уопште да искажу своје таленте?

СЕЛЕНА: Из мог угла даје, мада је сигурно да може дати још више, али када поредим са неким другим градовима, видим да смо у бољој позицији. Битно је да то што нам се даје искористимо, то је на нама.  Град је пун талената и неки ће испливати једном.

Планираш ли да промовишеш своју књигу и у другим градовима?

СЕЛЕНА: Прије бањалучке промоције имала сам малу београдску промоцију на сајму књига и ту је „Танка нит“ започела свој промоциони живот. У плану ми је и неколико градова Републике Српске из којих сам већ добила позив и њих остављам за сљедећу годину, а за даље ћемо видјети. 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.