ПЛАШЕ ЛИ ВАС ПАРАВОЈНЕ ФОРМАЦИЈЕ: Ако су наоружани и ратним вјештинама обучени, то не значи да се спремају пуцати

Зато што су вам неки тетовирани људи у маскирним униформама, наоружани дугим цијевима, побили фамилију и запалили кућу није разлог да до краја живота попријеко гледате све тетовиране људе у маскирним униформама са дугим цијевима, нарочито када долазе из земље из које су стигли и они који су вам окрастили породично стабло, нарочито када носе исте заставе и пјевају исте пјесме као они

Andrej Nikolaidis / 15. јануар 2018

 Знали смо да је Миле Додик ауторитет за Митра Мирића. Али ко је могао претпоставити да је некадашња узданица генијалних познавалаца Балкана из западних тхинк танкова и амбасада, који су га довели на власт, а данашњи Путинов топ на геополитичкој шаховској табли чији дио покрива Босну и Херцеговину,  приљежно читао великог Борислава Пекића?

Који у „Писмима из туђине“ пише:

У Европи се вели: „Хода као патка, кваче као патка, изгледа као патка, онда је то патка.“ Енглез би казао: „Хода као патка, кваче као патка, изгледа као патка, вероватно је патка.“ Само сам ја као Србин независног мишљења, казао: „Хода као патка, кваче као патка, изгледа као патка, све је то истина, али је то ипак – слон.“

Пекићеву литерарну иронију Додик претвара у брутални политички цинизам.

Суочен са писањем Журнала (на који се који дан доцније позвао Тхе Гуардиан) о паравојној формацији која је марширала улицама Бање Луке и засјела у Скупштину Републике Српске, он саопштава да у Додикату нема паравојних формација.

Јер, као што на једном мјесту пише Пекић: „Оно што је очигледно, није истина“.

Дакле: то што је „Србска част“ очито паравојна формација, која се као паравојна формација представља, нипошто не значи да и јесте паравојна формација. То што су припадници паравојне формације снимљени у Бања Луци нипошто не значи да у Републици Српској има паравојних формација.  То што су припадници паравојне формације у скупштини Републике Српске добили ВИП третман не значи да је та паравојна формација тамошњим властима блиска, а још мање значи да је под њиховом заштитом.

ЦРНОГОРСКИ СЦЕНАРИЈ

Слично смо већ видјели у Црној Гори. 

Тамо је Демократски фронт својевремено основао такозвану „редарску службу“, односно „војску Фронта“, како су је неки звали. Та је хуманитарна формација, оформљена од чланова злогласног Милошевићевог Седмог батаљона и асова рубрике „Црна хроника“  снимљена како се постројава на улицама Подгорице. Врх демократског фронта себе је називао „Врховном командом“ и сљедбеницима поручивао „да сачекају наредбе Врховне команде“. 

Ништа од тога, дакако, није значило да се Демократски фронт спрема за нешто насилно. Опште је познато да се Врховне команде баве свим и свачим, од хуманитарног рада до заштите околиша – само не ратом. Када на завршном предизборном митингу маси, коју си позвао да се у изборној ноћи окупи испред Скупштине, поручиш да сачека наредбе Врховне комаде, то може значити свашта: да узму и читају Хегела, направе највећи бурек на свијету, већи и од оног који су савили у Тузли, загрле једно друго и запјевају „Гиве Пеаце а Цханце“, на примјер. Када се Црном Гором на моторима возикају Путинове банде, па у Котору, гдје их дочека Амфилохијев поп Момчило Кривокапић изведу перформанс током којег развију српске, руске и грчке, али не и црногорске заставе, они тиме не шаљу никакву политичку поруку, него шире хришћанску и православну љубав.

Исто чине и припадници „Србске части“. Зашто би то што су добро наоружани и од руских служби ратним вјештинама обучени значило да се спремају пуцати и убијати?

ЗАШТО НАМ СМЕТАЈУ ПАРАВОЈСКЕ

Зашто би некоме у Босни сметало присуство неформалних војних јединица сачињених од криминалаца? Зато што су, деведесетих, сличне формације, попут Арканових тигрова и викенд-кољача из Србије и Црне Горе, починиле језиве ратне злочине? Дајте, молим вас. Друго је вријеме данас.  

На основу властитог искуства закључити како се паравојне формације оснивају тамо гдје се спремају злочини крајње је злонамјерно. Зато што су вам неки тетовирани људи у маскирним униформама, наоружани дугим цијевима, побили фамилију и запалили кућу није разлог да до краја живота попријеко гледате све тетовиране људе у маскирним униформама са дугим цијевима, нарочито када долазе из земље из које су стигли и они који су вам окрастили породично стабло, нарочито када носе исте заставе и пјевају исте пјесме као они.

„Врховној команди“  Демократског фронта данас се у Подгорици суди за покушај државног удара. Они се бране да никакав државни удар планирали нису. Нашто их човјек мора упитати само једно: будући да сте формирали Врховну комаду и постројили „редаре“ а пјешадији поручили да сачека наредбе – зашто нисте? 

Одбрана Демократског фронта, у бити, гласи: пушка којом смо пријетили била је празна. Док грађани чекају да им суд саопшти је ли пушка била права и напуњена, или пак пластична, црногорске су власти Врховној команди ту пушку узеле, команданте нагнуле преко судске клупе и њоме их излупетале по стражњици.  

Снага Милорада Додика лежи у деструктивној моћи коју има. На примјер оној да заустави улазак Босне у НАТО и ЕУ. Исти циљ имао је и Демократски фронт, али за његово остварење није имао снаге. 

Краткорочно, Додик од медијске буке о „Србској части“ неће имати штете, а хоће користи. Човјек је управо демонстрирао да је његов деструктивни арсенал већи него што се мислило.

Дугорочно, једно је истинска опасност за Додика: да неко ко има моћ да замахом руке сруши фигуре на шаховској табли на концу помисли како он пријети правом пушком.

(зурнал.инфо)       


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.