Политицо: Дволична стратегија Европске уније према Балкану

Зашто ова регија тако споро напредује? Крива је европска хипокризија.

Teresa Reiter / 30. јун 2020



Ево једне смјеле идеје: Шта би било када би политичари Европске уније престали тапшати аутократске вође по рамену сваки пут када побиједе на изборима и дају нову хрпу празних обећања?

Након што је владајућа Српска напредна странка освојила убједљиву побједу на парламентарним изборима у недјељу, неколико европских лидера стали су у ред за честитање. Без обзира што ниједна друга странка није имала никакве шансе. Или што предсједник Србије Александар Вучић, вођа владајуће странке, контролише државне институције и медије и што је искористио кризу изазвану вирусом корона да још више ограничи грађанска права и слободе.

Оно што се замјера режимима као што су Русија или Турска некако се сматра прихватљивим када се дешава на Западном Балкану. Бивши предсједник Европског вијећа Доналд Туск објавио је своје честитке на Тwиттеру, казавши да је тај резултат “доказ повјерења грађана и ваше учинковитости” молећи Вучића да “искористи овај успјех за европски пут Србије и за добро народа, укључујући и поражену страну. Више моћи, више одговорности.” Аустријски канцелар Себастиан Курз такође је био међу онима који су му честитали.

Више од деценије, преставници ЕУ играју по истим правилима. Проповиједају важност европских вриједности, демократије, владавине права и људских права на Западном Балкану, док истовремено подржавају политичаре попут Вучића, који се односи према тим истим вриједностима са нескривеним презиром.

Вучићево стезање контроле у Србији није се десило преко ноћи. Она је јачала у већем дијелу деценије током које је он прихваћен као нада Европске уније за европску Србију.

Разумљиво је да су ове контрадикторне поруке допринијеле одуговлачењу реформи и ерозији повјерења у ЕУ међу грађанима Србије и другдје у регии, гдје западне владе такође окрећу главу на другу страну од недемократског понашања у име политичке стабилности.

Па ипак, европски лидери још увијек гледају збуњено када државе остваре мало или нимало напретка у демократским реформама, и обиљежавају регију као "темпирану бомбу" која није спремна да се придружи Европској унији у скорије вријеме.

Разлог у позадини овог зачараног круга није нека мистерија. То је европска хипокризија.

"Ако ЕУ настави да приказује уљепшану слику ситуације у Србији и користи увијен језик, само ће још више допринијети слабљењу про-ЕУ расположења и даље обесхрабрити искрено продемократске и реформистичке снаге”, навела је у свом извјештају о будућности процеса проширења опозициона странка у Србији Грађанска платформа, која је бојкотовала изборе у недјељу.


Њихове ријечи требало би да буду упозорење европским лидерима. Опасност да ће ЕУ прокоцкати свој кредибилитет на Западном Балкану је стварна.
Наша дволична политика према Балкану неизбјежно ће нам се обити о главу. Сваки пут када изаберемо стабилократију умјесто системске трансформације на Западном Балкану, подривамо властиту инвестицију у регији и властиту сигурност — да не помињем будућност милиона Европљана на Западном Балкану.

Оно што ми називамо “неуспјелим државама” заправо су државе које смо ми изневјерили. Умјесто да се жалимо на одсуство напретка, или рециклирамо старе приступе у новој "Балканској стратегији, или да гомиламо нове критерије за приступ чланству у ЕУ, ЕУ треба да преиспита цијели свој приступ.

Наши лидери морају уложити додатни напор и учинити инсистирање на стандардима и вриједностима ЕУ темељним елементом билатералних односа и односа између ЕУ и Западног Балкана на сваком састанку са својим партнерима у регији.

Ово ће, наравно, захтијевати од њих да упражњавају оно што проповиједају, да буду носиоци промјена на Балкану, а не да буду вјетар у леђа једној политичкој странци или једном лидеру. Подршка би требало да буде резервисана за продемократске снаге које се боре за  права и слободе појединаца и мијењају правац своје државе.

ЕУ не би требало да помаже лидерима попут Вучића да забетонирају статус qуо. За промјену тактике биће потребна упорност, интегритет и прије свега храброст. Али зар то није бољи примјер који ЕУ може дати?

 

Тереса Реитер је шефица комуникација у Европском форуму Алпбацх и бивша политичка савјетница за вањску и европску политику, одбрану, миграције и развојну сарадњу у Аустријском парламенту. 

 

Извор: Политицо.еу; Превод: Милица Плавшић


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.