Популациона политика у РС: “ДРЖАВНИ” ПРИТИСАК НА ЖЕНИНО ТИЈЕЛО И ПРАВО НА ИЗБОР!

Рађање као мјера опстанка народа и патриотска дужност истиче се као главни наратив кроз различите популационе мјере и институције које их проводе.

Maja Isović Dobrijević / 13. новембар 2019

Foto: Ilustracija

 

Популациона политика у РС јасна је политичка доктрина, која јавно и јасно подстиче што више рађања. Са друге стране, резултати анкете показују да и већински став жена на овим просторима иде у корист ове политике. Још увијек живимо у строгим оквирима патријархата, тако да изостаје било који облик другачијег промишљања на тему родитељства. Рађање као мјера опстанка народа и патриотска дужност истиче се као главни наратив кроз различите популационе мјере и институције које их проводе.

То потврђује и одговор на једно од питања из научног пројекта “Демографски развој и популациона политика Републике Српске – анализа стања и приједлог мјера”, које гласи: “Која би од наведених мјера популационе политике код нас утицала на повећање броја рођене дјеце?“. Највећи удио (23,5%) анкетираних запослених жена каже да је то дјечији додатак који би растао за свако наредно дијете. На другом мјесту је национална пензија за мајке троје и више дјеце (15,0%), а затим слиједе запошљавање родитеља са више дјеце (14,1%), флексибилно радно вријеме за мајке мале дјеце (13,2%), мање стопе пореза за дјечију одјећу, обућу и исхрану (11,1%), обезбјеђење бесплатних уджбеника за дјецу (8,8%) и повољнији кредити за породице са дјецом (8,2%)".
Резултати ове анализе показују да жене у нашем друштву сматрају да би држава требало да им плаћа рађање дјеце, а популациона политика, која се већ индиректно спроводи у школама, подстиче младе ученице на рађање и убјеђује их да је традиционална породица једина будућност којој једна млада дјевојка треба да се нада.

Виђење родитељства које се намеће младима не оставља довољно простора другачијим промишљањима на ову тему. Традиција и патријархални оквир толико су јаки да нема простора за другачије. Жена постоји само да би рађала, а у идеалним околностима, држава је ту да пружи финансијску подршку за тај чин.

Александра Петрић из Фондације Удружене жене из Бањалуке каже да је наратив о родитељству погрешно постављен, а и сама питања анализе су била сугестивно усмјерена да доведу до таквих одговора жена.

“Нису жене једине које треба да носе терет подизања наталитета, а овом анализом се то управо покушава наметнути. Усклађивање рада и родитељства јесте важан дио популационе политике и мора  садржавати и мјере државе усмјерене на равноправну подјелу одговорности мушкараца и жена у бризи за дјецу у свим сегментима, која укључује и, на примјер, кориштење родитељског одсуства од стране оба родитеља а не само мајки. Жене које користе породиљско одсуство су веома често дискриминисане јер добијају отказе, послодавци избјегавају запошљавање жена које намјеравају заснивати породицу или имају малу дјецу, јер им ‘нису исплативе’ као раднице. О томе нема нити ријечи у овој анализи, и како држава планира да се носи са овим проблемом”, каже Александра Петрић за БУКУ.

Она додаје да би обука о сексуалном и репродуктивном здрављу требало да буде саставни дио обавезног образовања, али не на начин да сугерише дјевојчицама да им је примарна друштвена улога и сврха да рађају, већ да им омогући да слободно и одговорно доносе одлуке о свом тијелу и животу.

Наташа Глигорић, чланица Удружења “ДРИП” из Бањалуке, каже да је ова анкета рађена да би се сазнало шта би то подстакло жене да више рађају, али у самој анкети нема испитивања мушкараца, а одлука да се створи нови живот није на једној особи, већ на двије особе које планирају породицу.

“Ми данас више немамо породице као основне ћелије друштва, јер она изумире. Ми не планирамо породице, већ се оне дешавају. Кроз анкету се спомиње и укидање пореза на дјечију храну и све остало, то је ок, додатак као додатак јесте ок, али ако нема од чега да се исплаћује, онда се и ту вртимо у круг. Послодавци код нас држе раднике на минималцима пријављене, што значи да се порез не плаћа, само боловање, трудничко или породиљско самим тим је толико мизерно да не вриједи причати, па како да људи заснивају породице?”, пита се Наташа Глигорић.

Она додаје да се треба поставити питање од чега људи да хране своје породице, јер не смијемо заборавити чињеницу да многе жене добијају отказе у трудноћи. Наташа каже да у цијелој причи нису криви само послодавци, јер су им намети толики да то не могу поднијети и често пропадају.

“Сулудо је очекивати да држава може обезбиједити дјечије доплатке, бесплатну школу и лијечење, ако нема привреде. То је просто немогуће. Ми смо данас усмјерени на краткорочна рјешења - дај мени одмах и сада, а послије шта ће бити никога не занима”, истиче Наташа.

Вилдана Джекман, из Фондације ЦУРЕ из Сарајева, каже да би анализа која промовише додатну едукацију у школама о мјерама пронаталитетне политике, нужно требало да укључи и механизме заштите од нежељене трудноће, контрацепције, сигурног сексуалног живота и слично.

“Дакле, закључак је да овај програм који се проводи у РС има за циљ да уведе пронаталне мјере на начин да ‘држава учи жене да рађају’, на начин да објективизирају њезино тијело нарушавајући право на избор и слободу жене. Проблематичним се сматра да државни механизми користе и манипулишу женама на начин да је сведу на тачку особне одговорности за пад наталитета и лошу демографску слику. При томе, државни механизми умјесто да се баве поспјешењем економских стандарда за жене кроз подизање феминистичке економије, те самим тим давајући прилику на здраво родитељство, они врше насилне механизме традиционалних улога који се приписују женама”, рекла је за БУКУ Вилдана.

Она додаје да је важно да сви радимо заједнички на додатној едукацији и осигурању видљивости истинских проблема који тиште жене у бх. друштву, попут сиромаштва, незапослености, ниског стандарда живота, насиља у свим облицима и континуираних притисака на женино тијело и слободу избора.

Александра Летић из Хелсиншког одбора за људска права из Бијељине, истиче да предложене мјере саме по себи не би одбацила као лоше, али поставља се питање колико је све то реално и колико је усклађено са реалним стањем и потребама.

“Овдје се морају десити коријените друштвене промјене. Дјечији додатак не смије бити социјална помоћ, а рађање дјетета не би требао бити разлог економске стабилности жене. Ова анализа као да је рађена за неку богату земљу у Европи која има проблем са наталитетом, а не за земљу која је у дубокој политичкој и економској кризи, која је по свим параметрима неразвијена. Код нас је храброст имати више од једног дјетета, јер већина људи ради за плату од 500-600 КМ, а несигурност и тог посла је огромна”, каже за БУКУ Александра Летић. На крају каже да се треба поставити и питање да ли је уопште одговорно према дјетету рађати га у оваквом окружењу.

“Промовисањем рађања неће се повећати број беба, јер овај проблем је вишеслојан. Морам признати да се и даље мучим са дилемом да ли својој дјеци у овој држави могу осигурати достојно дјетињство, да ли ће она имати перспективу и сигурност”, каже Летић.

Селма Хаджихалиловић из Фондације ЦУРЕ из Сарајева каже да ретроградни тренд у природном прираштају становника многи називају кугом модерног доба.

“Разумијем потребу жена породиља да наводе да као један од стимуланса за рађање свакако мора бити повећање материјалних накнада. То је посебно битно, јер је у БиХ на снази директна дискриминација жена по мјесту боравишта, те чињеница да ми на неки начин имамо 12 различитих тумачења, колико имамо ентитета и кантона, о породиљним накнадама. Постоји очигледна разлика у овом праву између жена које су запослене у државној служби и реалном сектору, а сиву економију и незапослене жене да не спомињем. По мом мишљењу – овакви поступци су хвале вриједни само у односу да на краткорочан временски период врате дигнитет породиљи којој је у сваком другом контексту дигнитет у потпуности уништен”, рекла је за БУКУ Селма.

Ову изјаву поткрепљује информацијама о катастрофалним условима које жене имају у самом процесу остваривања својих сексуално репродуктивних права, јако лоших услова његе жена у трудноћи, лоших увјета у породилиштима, а његу мајке и дјетета да не спомиње.

“Нажалост, у Босни и Херцеговини је право на здравље, а тако и право на сигурну трудноћу, сигуран пород, резервисан само за оне мало вишег социјалног статуса. Овдје нисмо споменули општу несигурност жена да ли ће бити у могућности да се врате на своје старо радно мјесто прије одласка на породиљно одсуство, искуства младих жена које говоре да им се при ступању у радни однос поставља питање да ли ће и када планирају засновати породицу”, каже на крају разговора наша саговорница.

У овом тренутку много се прича о популационој политици РС и о могућностима подстицаја наталитета, али генерално мало се ради на томе да се улога жене помјери са мртве тачке, са позиције патријархалног и традиционалног дискурса у којој је улога жене сведена на репродуктивни чин.

Везан текст:

ПОЧЕЛА ПОПУЛАЦИОНА ОБУКА У РС: Од професора се очекује да убјеђују ученице да се удају и рађају!

 


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.