Порука најстаријег човека на свијету је депримирајућа

Пре смрти је оставио поруку о тајни дуговечности која новим генерацијама не нуди утеху.

BUKA portal / 18. мај 2019

Човек за ког Руси кажу да је био најстарији човек на свету је преминуо у 123. години. Пре смрти је оставио поруку о тајни дуговечности која новим генерацијама не нуди утеху.

Апаз је рекао да је избегавао алкохол, пушење, али и лекове, као и да је спавао 11 сати у току ноћи. Ово последње је тешко достижан циљ за људе које меље савремен начин живота и који у просеку спавају мање од осам сати.

Он је почео да ради у седмој години живота, тада је био пастир, борио са на страни Црвене армије у Руског грађанском рату 1917-1922, а у 45. му је речено да је престар да би се борио у Другом светском рату и тада је постао возач трактора.

Године 1944. Саљин га је депортовао у Казахстан где је живео у екстремном сиромаштву. Имао је осморо деце, 35 унучади и 34 праунучади. Уколико су његове године биле тачне (крштеница му је изгубљена) дочекао је дубљу старост од човека који је званично био најстарији, Јапанца Джироемона Кимуре који је 2013. преминуо у 116. години.

 

Апаз је умро у 123. години Фото: Профимедиа

 

Апаз није гледао телевизију, никада није пио ни пушио, држао се даље од лекара и лекова колико је могао, али је у 121. оперисао катаркту. Јео је само свеже поврће из своје баште и локално месо из села Гули у ком је живео. Пио је свеже млеко и пио свежу, изворску воду. Свако вече је одлазио у кревет у седам и обавезно је спавао 11 сати.

- Цените оно што имате и делите то са другима - савет је који је дао својој великој породици. Апаз је тврдио да му је и деда живео 120 година, да се оженио у 80. те да је после тога добио још осморо деце.

 

Пре Апазове смрти његов унук Мустафа је рекао: "Деда нам је причао да је најважније да будеш активан, у покрету. Волео је да каже: "Ако видиш човека ком треба помоћ не окрећи главу. Ускочи и помози му. Када те гледају људи треба да кажу - браво, чији си ти син? Из које си породице? Јер ниси одговоран само за сопствено достојанство, већ и за достојанство целе твоје породице. Његов други савет је да ценимо оно што имамо и делимо то с људима. Често је убијао животиње да би добио месо и делио га сиромашним људима. У изгнанству у Казахстану наша породица је често била гладна, све знамо о животу у сиромаштву. Радили су на пољима, али нису смели да једу усеве. Сваки дан када су кретали кући проверавали су им джепове и шешире да виде да ли су украли нешто. Тако су научили да носе дубоке чизме и успевали су мало усева да сакрију у њих. Тако су преживели и хранили породицу".

Извор: Ноизз.рс


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.