Посљедња (и највећа) прича о кошарци и Джордану

Дохват његовог талента потпуно је занемарен, његов утицај на читав спорт је релативизован, остало је неколико прича о његовом такмичарском духу и трофејна сала.

BUKA portal / 20. мај 2020

 

Био је 8. април 1977. године када је у хали Чикаго Булса током представљања играча угашено светло. Такве ствари нису биле уобичајене у НБА лиги тих година. Франшизи која је халу могла да напуни само када дођу Селтикси, Лејкерси и Сиксерси, а кош противника само под посебним климатско-судбинским условима, био је потребан спектакл. Добили су га седам година касније када им је светло упалио Мајкл Джордан, а када је у комбинацију са разгласа укључена и музичка тема “Сириус”, Булси су откључали сеф будућности. Тамо су противници бивали побеђени већ када спикер у микрофон изговори: “Ааааанд ноw, тхе стартинг лине-упс фор yоур Цхицаго Буллс…”

Ти су звуци са разгласа и двадесетак година касније, када Булси нису личили ни на шта, а камоли на себе, били једини мост ка неким срећнијим временима која су прошла. Последњих недеља, тај је мост продужен све до уводне шпице серије “Тхе Ласт Данце”. То је онај тренутак када се на екрану – први пут без икаквог смисла – појави оно Нетфликсово “скип интро”.

Не, не постоји део ове серије који би требало прескочити…

 

 
Требало је да се појави ова серија да бисмо схватили невероватну чињеницу – Мајкл Джордан је у ствари потцењен. Дохват његовог талента потпуно је занемарен, његов утицај на читав спорт је релативизован, остало је неколико прича о његовом такмичарском духу и трофејна сала. Тек када смо видели како Джордан заиста мрзи, како се подсмева, како се плаши да изгуби једнако колико воли да победи, како се сломи и поново састави и опет се сломи, да му его ради брзо скоро као мозак, да је Човек – тек тада је постало јасно да не постоји поређење које Джордан не би претворио у бесмислицу.

Цијели текст у Недјељнику.


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.