Da li je „probijanje imuniteta” znak da je zakazala vakcina?
Ne. Ali ni jedna vakcina ne nudi stopostotnu zaštitu. Institut Robert Koh je izračunao da je u starosnoj dobi između 18 i 59 godina u poslednjih devet mjeseci efikasnost vakcina 83 odsto. Za starije od 60 godina ta efikasnost je 82 odsto. Zaštita od težih oblika bolesti koji bi zahtijevali liječenje na odjeljenju intezivne njege je 95 odnosno 93 odsto.
Zaštita vakcinacijom zavisi i od vremena vakcinisanja.
„Ovdje još nema osoba koje su vakcinisane prije više od jedne godine. Zato ne možemo da kažemo koliko traje zaštita”, kaže Kristina Falk, predsjednica Njemačkog društva za imunologiju (DGfI). Ali dodaje da je već poznato da se broj antitela donekle smanjuje poslije šest do devet mjeseci.
„To me ne bi brinulo da nema delta soja, koji je znatno zarazniji od prethodnih sojeva”, rekla je ona. „Kada odbrana nastala na osnovu vakcinisanja više ne stoji pod konac, onda virus może da probije tu odbrambenu liniju, da uđe u ćeliju i tu, u usnoj duplji izazove infekciju”, kaže ona. „To je onda ‚probijanje imuniteta‘.“
Ipak, ostaje zaštita od težih oblika bolesti. Institut Robert Koh navodi da je svega 0,56 odsto pacijenata od 67.661 identifikovanih „probijanja imuniteta" stiglo na odjeljenje intezivne njege. Smrtnost kod tih pacijenata iznosi 1,06 odsto.
Institut Robert Koh navodi da je od 722 osobe koje su oboljele uprkos vakcinaciji i umrle njih 75 odsto bilo starije od 80 godina. To znači i da je četvrtina vakcinsanih umrlih - mlađa od 80 godina.
Da li je broj „probijanja imuniteta“ porastao?
Da. Prema zvaničnim podacima Instituta Robert Koh, u nedjelji od 27. septembra do 3. oktobra registrovano je 8224 novih slučajeva „probijanja imuniteta" u starosnoj dobi između 18 i 59 godina. U odnosu na ukupni period od početka vakcinisanja to je više za 7,2 odsto.
Ako se uzmu samo poslednje četiri nedjelje, taj porast je znatno veći - 28,4 odsto. Broj pacijenata sa težom kliničkom slikom je porastao za 7,7 odsto u poslednje četiri nedjelje.
Institut Robert Koh navodi da je svega 0,56 odsto pacijenata od 67.661 identifikovanih „probijanja imuniteta" stiglo na odjeljenje intezivne njege
I u grupi pacijenata sa preko 60 godina porast je takođe evidentan. Slučajevi „probijanja imuniteta” su porasli za 10,1 odsto od početka godine, ali taj procenat je veći u poslednje četiri nedjelje i iznosi čak - 52,6 odsto.
Od početka godine na odeljenja intezivne njege moralo je 6 odsto onih kod kojih je evidentirano „probijanje imuniteta”. U poslednje četiri nedjelje taj broj je porastao - na 24,1 odsto.
Za Institut Robert Koh je taj porast očekivan jer je više ljudi vakcinisano, a virus se još uvijek širi, pa je veća statistička vjerovatnoća da vakcinisane osobe dođu u kontakt sa virusom.
Da li su nevakcinisani odgovorni za „probijanje imuniteta“
Ne. Ali ponašanje ljudi bitno utiče na tok pandemije i na opterećenje nacionalnih zdravstvenih sistema. Zvanične statistike kažu da na bolničko liječenje trenutno moraju skoro isključivo nevakcinisane osobe preko 60 godina starosti, a da je mali broj vakcinisanih koji su u istoj situaciji takođe iż te starosne grupe.
Ukoliko jesen donese rast broja zaraženih, to će biti uglavnom nevakcinisane osobe. Ali Kristina Falk upozorava da se i vakcinisane osobe mogu lakše zaraziti jer više virusa cirkuliše u populaciji.
Do koje mjere s vremenom opada zaštita?
Zaštita na osnovu vakcinacije ne mijenja se na isti način kod svih ljudi. Postoji više uzroka opadanju vakcinacionog imuniteta.
To zavisi od starosti, preležanih i aktuelnih bolesti, intervala između primljenih doza i od same vakcine.
Imunitet opada brže kod najstarijih osoba, pacijenata koji boluju od raka i pacijenata koji iza sebe imaju presađivanje organa.
Zato je Stalna komisija za vakcinaciju u Njemačkoj preporučila 7. oktobra osobama starijim od 70 godina da prime treću dozu vakcine. Osoblju u staračkim domovima, institucijama za njegu starih i nemoćnih osoba, kao i osoblju u bolnicama biće takođe ponuđena treća doza vakcine.
Vremenski razmak između prve i druge doze je takođe faktor efektiviteta vakcine.
Kristina Falk objašnjava da je „efekat pamćenja kod Bajonteka bolji poslije 42 dana nego poslije 21 dana". Prema njoj je druga doza izuzetno značajna za obrazovanje imunološkog pamćenja. „Zaštita počiva na toj memoriji”.
Ona navodi da je mnogo bolji vremenski razmak između dvije doze Fajzerove vakcine šest umjesto tri nedjelje, a kod Astre 12 umjesto 6 nedjelja.
Ona stoga sada ima kritički stav prema dozvoli koju je dobila vakcina Džonson i Džonson, jer ta vakcina jedina predviđa samo jednu dozu. „Ispitivanja na kojima se zasniva dozvola urađene su na osnovu prvobitnog virusa. Ali poslije njega su došli drugi sojevi. Zato ne mogu sva antitela koja su se stvorila tako dobro da prepoznaju deltu".
