"Пратите напредак дјетета, а не само оцјене": Седам ствари за које би учитељи вољели да их родитељи знају

Још се и данас сјећам када сам први пут ушла у учионицу након стјецања дипломе. Преда мном се нашао неки потпуно нови свијет.

Zadovoljna.hr / 18. септембар 2019

getty images

Иако је теоријска подлога на факултету била сјајна, тек се уласком у учионицу стјече прави дојам о занимању професора, ученичкој динамици и свему што чини тај посао.

Како су мјесеци пролазили, тај ми је посао, иако невјеројатно стресан и тежак, све више улазио под кожу.

Успјешни наставни сати, напредак ученика који су се до тада мучили, њихов осмијех након што схвате да су савладали градиво, понос који су осјећали када би остварили добар резултат на натјецањима и одушевљење њихових родитеља након школских приредби само су дио лијепих успомена које памтим.

Но да би посао учитеља и наставника био што успјешнији, нужна је уска сурадња родитеља (или старетеља) и њих.Без тога је напросто немогуће да се дијете развије у успјешног појединца који ће знати како се носити са свим изазовима које ће живот прије или касније ставити пред њега.

Сусретала сам се с родитељима који би тврдили да је њихово дијете анђео, онима који су форсирали успјех јер су и сами били високообразовани па су једнако очекивали и од своје дјеце, па све до оних који су здушно навијали након сваке исправљене оцјене и показивали стопостотну подршку своме дјетету, али и учитељима.

Ученици у школи проводе већину свог дана па је зато нужно да се ондје осјећају угодно, али и да родитељи знају што и како њихова дјеца раде, како се понашају према другима, јесу ли сретни. Кратки родитељски састанци никако нису довољни да би се неком родитељу подастрла читава слика њихова дјетета.

Потребни су чести доласци на индивидуалне информације, но и изван тога постоје неке ствари које би сваки родитељ ученика требао имати на уму.

1. Ваше дијете не мора бити савршено 
Иако бројна истраживања говоре у прилог томе да свако дијете у себи крије велики потенцијал, то не значи да ће бити једнако успјешно на свим подручјима. Појединцима то успијева без проблема, но већина ученика ипак је просјечна. И то није нешто због чега би требало радити драму.

Притисак који дијете осјећа ако га се присиљава да стално учи или се бави изваннаставним активностима које га не занимају неће донијети напредак. Умјесто тога потичите га да се развија у ономе што воли. Примјерице, неки су ученици сјајни у спорту, другима нема премца у умјетности, трећи су прави математички генијалци. И једно подручје истинског занимања и више је него довољно за успјех.

2. Пратите напредак дјетета, а не само оцјене 
Пракса показује да се родитељи пречесто усредоточују на оцјене умјесто на напредак дјетета. Дијете не мора низати одличне оцјене да би било успјешно. Да, оцјене јесу пресудне за упис у најбоље средње школе, али никако не одређују животни успјех. Много је значајније ако дијете покаже напредак у неком од наставних предмета који му је представљао велик проблем.

Било да је ријеч о математици, страном језику или пак превладавању страха од спортских активности, похвалите дијете једном када буде примијећен напредак у односу на раније стање. То ће га потакнути да се и даље труди те му показати да вам је стало до њега.

3. Разговарајте с дјететом о школском дану 
Када дијете стигне из школе, питајте га како је провело дан, што је ново научило, што се догађа у разреду, како су његови пријатељи и слично. Такви мали разговори, макар у трајању од неколико минута, могу вам дати добру слику о томе како се дијете сналази у школи.

Примијетите ли да је дијете шутљиво или на питање како је било само даје кратке одговоре, могуће је да нешто није у реду. Наиме, дјеца се код куће и у школи врло често понашају потпуно друкчије. Док је код куће можда ријеч о мирном дјетету, у школи не мора бити тако, а вриједи и обрнуто. Зато је константан разговор нужан како бисте могли наслутити ако се у неком тренутку догађа нешто на што треба реагирати.

4. Потичите га да што више чита 
Читање је изнимно важно не само када је у питању лектира него и успјех у одраслом животу. Бројна су истраживања показала да успјешни подузетници, професори, знанственици, лијечници и други професионалци редовито читају.

Да би дијете стекло навику читања, одведите га повремено у књижару или књижницу, дајте му да одабере било коју књигу по своме избору која неће бити дио лектирног пописа. Потичите га да чита и дјечје часописе, напосе оне едукативног карактера, а након читања можете заједно расправљати о обрађеној теми. Тако ће дијете уједно вјежбати анализирање и синтетизирање текста.

5. Смањите вријеме испред екрана 
Паметни телефони и други уређаји на свакоме су кораку и није ријеткост да већ и ученици првог разреда основне школе посједују властите мобителе. Иако је то у једну руку добро јер у било којем тренутку можете доћи до свог дјетета, провођењу времена пред свим врстама екрана треба приступити врло озбиљно. Зато морате поставити границе и држати их се.

Такођер се препоручује да умјесто тога одведете дијете у природу. Боравак у природи, чак и у градскоме парку, два сата тједно значајно побољшава здравље и благотворно дјелује на наш ум и тијело, а дјетету омогућује и развијање моторичких способности.

6. Ви сте највећи узор своме дјетету 
Нереално је очекивати од дјетета да ће бити све оно што ви желите ако сте сами далеко од тога. Примјерице, ако сами никада не посежете за књигом те вас дијете заиста никада није видјело како читате, не можете очекивати да ће само весело прионути на читање. Једнако је и с боравком у природи и свиме осталим. Дјеца уче помоделуодносно копирају понашање својих родитеља, и то несвјесно. Зато је нужно да им будете узор.

7. И учитељи су само људи 
Иако су дјеци често и учитељи узори, и они су само људи. Неријетко се може чути како је учитељски посао заправо позив. Иако је то у некој мјери точно јер напросто не може било тко радити у разреду, унаточ дипломи, учитељима је ово посао и начин осигурања средства за живот.

Баш као и сви други, и они имају своје добре и лоше дане, своје приватне проблеме, своје обитељи, здравствене тегобе, али и слободно вријеме у којем престају бити на располагању родитељима. Поштујте то. Једино се тако може створити складна веза оних који су најважнији у животу дјетета – родитеља и учитеља.

 

Задовољна.хр


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.