Право на рађање: Боље од мајки, горе од кћерки

Чак 15 посто удатих или жена у вези у Босни и Херцеговини у доби између 15 и 49, жели да спријечи или одгоди трудноћу али не користе никакав вид заштите, подаци су посљедњег извјештаја о Стању популације за 2019.

BUKA portal / 15. април 2019

Foto: Ilustracija

У Албанији је та бројка мало нижа, 14 посто док 11 посто жена у Хрватској нема могућност или информације о контрацептивним методама. У Црној Гори је та бројка највећа и износи 21 посто жена, у Сјеверној Македонији 18, а у Србији 13 посто.

Глобални покрет за репродуктивна права који је почео 1960-их година трансформисао је животе за милионе жена, оснаживши их да преузму контролу над својим тијелима и да саме креирају своју будућност, наводи се у посљедњем извјештају о Стању свјетске популације УН-а Агенције за сексуално и репродуктивно здравље (УНФПА).

Извјештај прате двије годишњице - 50 година од оснивања УНФПА као прве агенције која се бави порастом популације и здравственим репродуктивним потребама, као и 25 година од Међународне конференције о развоју и популацији током које је 179 влада позвало на право за све људе да имају приступ репродуктивном здрављу, укључујући добровољно планирање породице, сигурну трудноћу и помоћ при породу.

Како би приказали развој који се десио у посљедњих 50 и 25 година, из УНФПА су представили двије групе жена: оне које су имале десет година када је Агенција настала и оне које су имале десет када је Конференција одржана.

Медиха Бешић из Босне и Херцеговине и Тефта Схакај из Албаније дио су те двије групе.

Контрацепција ван домета

Према наводима Извјештаја, много тога се промијенило од 1969. када је Агенција основана. Просјечан број порода 1969. био је 4.9, док је данас 2.5.

Број жена које су умрле при породу пао је са 369 случајева на 100.000 порода на 216 у 2015. години. Додатно, 24 посто жена је 1969. користило контрацепцију, док 2019. тај проценат износи 58 посто.

Међутим, Извјештај наводи да су репродуктивна права и даље ван домета за велики број жена, укључујући и 200 милиона жена које би жељеле да спријече трудноћу али немају могућност приступа информацијама и услугама модерних контрацепцијских средстава.

"Упркос порасту доступних средстава за контрацепцију протеклих година, стотине милиона жена и данас нема приступ тим средствима као и репродуктивним изборима који долазе са њима", казала је за Извјештај извршна директорица УНФПА, докторица Наталиа Канем. "Без приступа, оне немају моћ да доносе одлуке о свом тијелу, укључујући и одлуку да ли ће затруднити или не."

Прије 50 година женама је било веома тешко да осигурају контрацепцију и постојала је велика могућност умирања током порода. Велики број жена је био у немогућности да одлучи за кога и када ће се удати и када и да ли ће уопште имати дјецу, стоји у Извјештају.

По први пут Извјештај укључује податке о могућности жена да доносе одлуке у три кључна подручја: сексуални однос са партнером, кориштење контрацепције и здравствена заштита. У 51 земљи у којима су били доступни подаци само 57 посто жена које су удате или у вези су у могућности да донесу властиту одлуку у ове три области.

Када су у питању земље Западног Балкана постотак удатих жена које користе било који облик контрацепције у 2019. години варира од 39 посто жена у Црној Гори, 48 посто у Сјеверној Македонији, 58 посто у Србији, 50 посто у БиХ. Поређења ради, Извјештај наводи да је рецимо 1969. године само три посто жена у Босни и Херцеговини користило модерни облик контрацепције, а осам посто у Црној Гори.

'Ради како ти кажу'

Највећи постотак особа чије потребе у сфери репродуктивног здравља још увијек нису усклађене односи се на припаднике маргинализованих група, укључујући етничке мањине, младе људе, неожењене/неудате особе, ЛГБТИ припаднике, трансродне особе, особе са потешкоћама, као и сиромашне и људе из руралних средина.

"Позивам свјетске лидере да се поново посвете обећању које су дали у Каиру прије 25 година како би обезбиједили сексуално и репродуктивно здравље за све", рекла је др Канем.

Развој на пољу репродуктивних права али и изазови са којима се жене широм свијета суочавају приказан је кроз приче двије групе жена.

Жене, данас у својим шездесетим а које су имале десет година када је установљена ова УН-ова агенција, за Извјештај су говориле о томе да ли су имале слободу да изаберу свој пут и саме обликују своју будућност.

Међу шест жена представљених у Извјештају налази се и је и Тефта Схакај из Албаније која каже да је увијек жељела студирати и бити докторица но, то није била опција када је била тинејджерка.

​"Били смо дужни да радимо оно што нам кажу", каже за Извјештај Тефта, која је успјела да заврши једногодишњи програм како би постала медицинска сестра. Тефта је имала двоје дјеце када се њен супруг разболио а она остала поново трудна. Због економске ситуације одлучила се на абортус. У Извјештају наводи да вјерује како ће њене кћерке и унучад имати много више избора и прилика но што је она имала, ако ништа друго контрацепција је шире распрострањена и бесплатна, стоји у Извјештају.

С друге стране, жене које су имале десет година када је одржана прва Међународна конференција о развоју популације, имају су могућност да сањају о стварима које њихове мајке нису могле ни помислиле, истиче се у Извјештају.

Оне данас имају 35 година и у Извјештају су представљене и њихове приче и изазови са којима су се морале суочавати у својим срединама када су у питању њихови репродуктивни избори.

Долазе из земаља у којима је економија још увијек у развоју, а како стоји у Извјештају, права и избори су у најбољем случају само дјеломично реализовани.

Медиха Бешић из Босне и Херцеговине је једна од њих. Са 35 година Медиха има четверо дјеце узраста од четири до 19 година. Како је у Извјештају навела када се са 15 година удала она и њен муж нису имали новца да купе контрацепцију те су се морали ослањати на 'традиционалне, мање ефектне' методе заштите. "Жељели смо користити контрацепцију, али када немаш новца, то није могуће".

Медиха, припадница мањинске ромске популације у БиХ, за Извјештај каже да је њен живот сигурно бољи но када је била дјевојчица, но да је и даље далеко од дјечијег сна да буде докторица или учитељица. "Моји родитељи су имали шестеро дјеце и нису могли платити школовање за све нас, тако да сам се ја морала исписати", појашњава Медиха.

За Извјештај Медиха такођер говори о томе како се у култури у којој је одрастала мало разговора било о планирању породице. Данас, она се постарала да са двоје своје старије дјеце разговара о томе како да се заштите те о важности едукације. "Оптимистична сам да ће они имати много бољи живот но ја", каже Медиха.

Упркос напретку који се десио у посљедњих педесет година откако постоји УНФПА, посљедњи Извјештај показује да и даље предстоји дугачак прије но што право на избор и могућност приступа сексуалном и репродуктивном здрављу буду омогућени свима.

РСЕ


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.