Предизборно је вријеме, зрак мирише на неправду, зато скрените са познатог пута

Предизборно је вријеме. Најтежи је то период у животу босанскохерцеговачког човјека. Зрак почне мирисати на неправду. Тројка из пакла из етера нас бомбардира фразетинама за које мисле да ће користити њиховим партијама и тако то иде у круг већ двадесетак година. Двадесетак је то година тјескобе.

Marko Tomaš / 16. август 2016

 ВОТКА

Немојте пити вотку. Немојте је барем пити у огромним количинама док вам се спарина лијепи уз тијело. Нећете тако успјети побјећи. Можда, једино, након пар дана почнете дрхтати.

ЦЕСТЕ

Понекад скрените с познатог пута. Чак и када идете на познато мјесто одвезите се тамо неком споредном цестом на којој вам пут у глави није унапријед исјечен у етапе. Видјет ћете колико је пустих мјеста у вашој земљи. Видјет ћете и како је небо ту некако другачије сиво и, сигуран сам, једино што човјек може је презирати усуд који га је из мајчине утробе избацио међу та сурова брда и спржену вегетацију. Стид ме је признати али први сам пут прије неколико дана према Корчули ишао рутом преко Стоца, Лјубиња, Равног, преко пријелаза Чепикуће до првог познатог мјеста, а то је у нашем случај био мост Бистрине. Сво сам вријеме размишљао да је у тим предјелима живот могућно био одувијек суров, али исто сам тако сигуран да се у неким временима ту живјело с више осмијеха. Осмијех на лицима људи учинио би крајолик мање суровим.

ЦИНИЗАМ МАЛОГ ЧОВЈЕКА

Предизборно је вријеме. Најтежи је то период у животу босанскохерцеговачког човјека. Зрак почне мирисати на неправду. Тројка из пакла из етера нас бомбардира фразетинама за које мисле да ће користити њиховим партијама и тако то иде у круг већ двадесетак година. Двадесетак је то година тјескобе. Тјескобе коју изазива понајвише цинизам малог човјека, чињеница да живимо у неповјерењу, невјеровању, подозриви према свакој могућности да постанемо другачији људи. Те креатуре какве смо постали створили су управо ови који непрестано говоре о еуропској будућности Босне и Херцеговине коју све више притишће тама која долази из нутрине људи који у њој живе. Од те таме често пожелим побјећи. Од ње најчешће и задрхтим. Јер какав је то живот ако не можемо искрено разговарати и вјеровати једни другима да имамо часне намјере.

ФАКТОР

Бјежим понајвише од вијести из домовине. Али читам задњих неколико тједана да се у Сарајеву појавила нека екипа која жели постати неки фактор и одлучивати о томе тко и што и како у Босни и Херцеговини може мислити. То су некакви новинарски специјалци с јасним задатком кога се има помести из јавног живота, тко је и због чега непоћудан, тко је непријатељ а тко темељни народ у Босни и Херцеговини. Можда су такви тиквани нацртали слабо видљиву зелену петокраку на фасаду моје куће. Ваљда тамо, у тим рупама из којих они изничу, влада несташица црвене боје. Ваљда газде ових новоустановљених фактора има какве користи од оних које фактори бране од непоћудне јавне мисли која се усуди критизирати господаре живота и тјескобе у Босни и Херцеговини.

ДОМОВИНА

Домовина је душевно обољење. Ја бих је барем тако категоризирао. Сукладно тому и патриотизам, мимо основних грађанских права и дужности, сматрам душевним обољењем. Зато ме је ваљда припала мука од слогана под којим су наши спорташи испраћени на Олимпијске игре. ПатРИОтизам. То добијете кад босанскохерцеговачки мозак размишља о Копакабани.

СТИЈЕГ

Јесте, и сам знам бити циничан. Кад стигнем на фешту у корчуланско љетње кино мом мостарском мозгу прво упадне у очи велики хрватски стијег који се вијори на кули изнад кина. Циничан мозак ствари повезује овако: хрватска застава и гомила расплесаних Београђана под њом јесте једнако – замисли да стијег с јарболом падне (била је вјетровита ноћ) и озљеди десетак расплесаних људи, тко би послије објаснио да се то догодило случајно.

НАПРИЈЕД У 19. СТОЉЕЋЕ

Сад ме спопало да смислим слоган за предстојеће локалне изборе у Босни и Херцеговини. Најбоље рјешење, које пластично описује намјере наших политичара, можете прочитати у наслову овог пасуса.

БОМБАРДИРАЊЕ

Синоћ је у сплитска Три волта за столом изнесено занимљиво рјешење. ИСИС би требало бомбардирати пакетима пуњеним чварцима и ракијом. Чисто као експеримент. Није лијепо, али је зато глупо и смијешно. Такве ствари људима падну на памет кад необавезно састанче по кафанама.

РОЛАНД С. ХОАРД

Посљедњих неколико тједана опсједа ме пјесма „Схиверс“. Као да познајем мјесто с којег допире та тама. Као да живим на таквом мјесту. Ова ме пјесма опсједа попут мисли о бјежању. Човјек има од чега побјећи, али нема камо.

 

(зурнал.инфо)


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.