Предраг Личина: Пакао једног хрватског антимаскера

Нисам цијепљен, нити ћу се икада цијепити — то је моја слобода избора.

Predrag Ličina / 19. новембар 2021

 

Сличан став имам и о цовид потврдма — неће мени нитко ограничавати слободу кретања, па макар никада више у животу не ушао у ресторан, кафић, шопинг центар, или прешао границу друге земље. Живимо у демократској, слободној и сувереној Хрватској, а не у Трећем Реицху.

Стјецајем околности, земљу би вечерас требао напустити како би отпутовао у Нјемачку гдје живи моја кћерка која се за седам дана удаје у Берлину за неког кретена. (На моју жалост мали је неки Грк. Ал’ ајде – барем није Србин). Јутрос сам први пут купио лажну дигиталну ЕУ цовид потврду за 75 еура. Прелазим граничну контролу без проблема, улазим у авион, и тада креће мој пакао којег морам подијелити с напаћеним народом, јер фашизам у којем тренутно живимо доиста је нечувен!

Дакле, сједам на сједало 11А, свучем сако, преклопим га и ставим преко струка. Прилази ми стјуардеса и упита ме јесам ли везан. Везан сам за мајку, одговорим јој. Она заклолута очима – није јој нешто смијешна моја фора. Кажем јој да сам везан. Онда ме упита да ли могу помакнути сако да провјери јесам ли доиста везан. Мичем сако, а она опет заколута очима.

– Господине, молим вас да се вежете.

– Никад!

– Молим?

– Слобода избора! Нећу се везати!

– Господине, ја вас заиста молим да се вежете.

– Везање ми ограничава слободу кретања! Нећу се везати!

– Господине, у противном мораћу да зовем полицију.

– Само изволите. Иначе, ја сам хрватски бранитељ. А ти? Гдје си била ’91?

– Ја сам деведесет пето годиште… Не разумем питање.

– Не разумеш??? Зашто причаш српски?

– Ја сам из Србије.

– Што радиш у овом авиону?

– Ово је авион Ер Србије.

– Молим?! Гдје је Цроатиа Аирлинес? Или барем Луфтханса.

– Не знам, ово је редовна линија Београд-Загреб-Берлин Ер Србије. Ајде молим вас вежите се па да полетимо.

– Никад!

– Ја сад стварно морам да зовем полицију.

Оде стјуардеса, а ја, без неких већих потешкоћа, истргнем појас са слободног сједала до мојег. Пребацим га само преко струка, а овај појас с мојег сједала сакријем иза леђа. Успут размишљам у што се ова земља претворила – нека српска балавица, заправо обична конобарица у авиону која ми ограничава слободу кретања, усред Хрватске зове нашу полицију како би ме пријавила само зато што се залажем за слободу избора. Катастрофа!

Долази полицајац и одмах открива лажни појас, те ми нешто промрмља о уништавању туђе имовине, али опростит ће ми.

– Господине, молим вас да се вежете. Путници чекају.

– Да ниси и ти Србин?

– Молим?

– Не би ме уопће зачудило! Ова се земља све више претвара у Југославију. Усред Загреба плаћам да летим у српском авиону. Опет све паре иду у Београд!

– Господине, дајте ми особну карту и скините маску.

– Не могу скинути маску.

– Како то мислите?

– Ја сам антимаскер. Ово није маска.

– Него што је?

– Тетоважа.

– Хоћете рећи да је то на вашем лицу тетоважа?

– Да.

– У облику маске?

– Да, слободно додирните.

– О, јеботе!!! Види стварно! Па како сте прешли граничну контролу?

– Ставио сам маску.

– ???

– Имам маску с врло реалистичним цртежом доњег дијела мог лица коју користим у сличним ситуацијама.

– Молим вас да узмете своје ствари и кренете за мном. И молим вас да ставите маску.

– Али онда ће ваши мислити да немам маску.

– Допуштам ту могућност, али без бриге – ријешит ћу ја то с њима.

Задржали су ме пола сата на глупом испитивању у полицији. Онда сам одлучио да на кћеркину свадбу у Берлин кренем пјешице. Требат ће ми, кажу гоогле мапе, нити шест дана – таман да на свадбу стигнем на вријеме. Док ово пишем сједим у шуми у Словенији, десетак километара од границе с Аустријом, у друштву десетак избјеглица из Сирије које сам упознао још раније, на граници Хрватске и Словеније.

Заправо, баш ми је добро с њима – не морам носити маску, прелазим границе без пасоша, слободно се крећем, и нитко ме у шуми не малтретира с цовид потврдама. Већ смо се двапут и сакривали од полицијских патрола па сам се осјећао као у неком шпијунском филму. Поред свега тога, видио сам три јежа, двије вјеверице и јелена, и питам се кад би их све видио уживо?

Нова.рс


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.