Представа Конана у Беговој џамији: Зашто се турско чишћење границе разликује од чишћења границе на Дрини?

Они које је турска војска напала су, рекосмо, такође муслимани, али они немају амбасаду у Сарајеву и њиховом лидеру Алија Изетбеговић није у аманет оставио Босну. Рекло би се да су у питању мање вриједни, некако погрешни муслимани

Andrej Nikolaidis / 29. јануар 2018

Читамо вијест: „У двије најпознатије сарајевске џамије у петак је одржана молитва за војнике војске Републике Турске и њихову кампању у Сирији“.

Даље читамо да је „молитва одржана на приједлог аташеа за вјерска питања у амбасади Републике Турске у БиХ Хасана Атлија. Подсјећамо, аташе за вјерска питања у амбасади Републике Турске у БиХ Хасан Атли одржао је прије неколико дана састанак са реису-л-улемом Исламске заједнице у БиХ Хусеин еф. Кавазовићем, током којег га је информисао о дешавањима на сјеверу Сирије“. У Гази Хусрев-беговој и Царевој џамији су, дакле, проучене дове „у знак подршке акцији Маслинова грана“.

НИШТА НИЈЕ БИТНО

До тренутка када је објављена вијест, Маслинова гранчица је са овога на онај свијет помела неколико стотина војника и педесет цивила, међу њима и дјеце. Убијени су, узгред буди речено, баш као и убице - муслимани, мада то, очито, није битно. Јер да јесте, зар би се у сарајевским џамијама одржавале молитве у знак подршке убијању муслимана? Убијени су, узгред буди речено, и људска бића. Мада ни то, очито, није битно. Јер: зар би се, да јесте, у сарајевским џамијама одржавале молитве у знак подршке убијању људи?   Маслинова гранчица је, узгред буди речено, војна акција, дакле рат. Али ни то није битно. Јер да јесте, зар би се у сарајевским кућама религије мира одржавале молитве у знак подршке рату? Они које је турска војска напала су, рекосмо, такође муслимани, али они немају ТИКА-у, немају амбасаду у Сарајеву и њиховом лидеру Алија Изетбеговић није у аманет оставио Босну. Рекло би се да су у питању мање вриједни, некако погрешни муслимани. Оно што нарочито разгаљује душу и заслужује дивљење је чињеница да је исламска заједница у земљи на коју је деведесетих извршена агресија подржала турску агресију на Сирију. То значи да за ту исламску заједницу постоје исправне и погрешне агресије, при чему оне исправне, дакако, и  нису агресије, него изнуђене и легитимне војне акције. То није ексклузиван став: једнако су деведесетих – а и данас – размишљали у Српској православној цркви и католичкој цркви у Хрвата. И за њих је агресија на Босну била изнуђена и легитимна војна акција.

ШТА ЈЕ ИСПРАВАН СТАВ

Ако је то исправан став, онда је став српске и хрватске цркве о агресији на Босну био исправан. Ако тај став није исправан, онда је став исламске заједнице у Босни и Херцеговини о агресији на Сирију погрешан. Постоји, наравно, и трећа, додуше етички и логички неодржива, али у пракси увријежена могућност: да је један те исти став погрешан када га заузму вјерски лидери Срба и Хрвата, а исправан када га се држе вјерски лидери Бошњака. Свијет је бескрајно сложен. Када Ердоган каже да ће „Турска очистити границу“ то је, јасно, посве другачије и неупоредиво са акцијом „чишћења“ границе на Дрини коју је спровела Србија. Има у Милиусовом ремек-дјелу „Конан варварин“ сцена у којој инфериорни и понизни Конанов пратилац, након што умре херојева драгана, рида над судбином жене коју је једва познавао. Када га питају зашто рони сузе, он каже: „Он је Конан, он никад не плаче. Ја плачем за њега“. Оно што се десило у Сарајеву било је то: Представа Конана у Беговој џамији.

 

Извор


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.