U zagrebačkom Muzeju prekinutih veza prošle je sedmice predstavljen film rediteljke Dane Budisavljević „Dnevnik Diane Budisavljević”, koji donosi istinitu priču o hrabrom podvigu Austrijanke Diane Budisavljević koja je svojom Akcijom DB tokom Drugog svetskog rata od sigurne smrti spasila više od deset hiljade dece.
Film će imati premijeru na Pulskom filmskom festivalu 18. jula u Areni, a potom će biti prikazan na Motovun Film Festivalu i u sklopu Splitskog leta. Film je nastao kao koprodukcija Hrvatske, Slovenije i Srbije, uz podršku, između ostalih i Filmskog centra Srbije.
Diana Budisavljević sa suprugom lekarom, ćerkama i tek rođenom unukom živi životom zagrebačke visoke građanske klase. U jesen 1941. doznaje da Jevrejke i Srpkinje s decom odvode u logore gde umiru od gladi i bolesti. Jevrejska opština šalje pomoć za Jevrejke, ali o Srpkinjama se niko ne brine. Koristeći svoje austrijsko poreklo, Diana apeluje na vlast, crkvu i Crveni krst da spase barem decu. Niko od njih ne želi preuzeti odgovornost. S nekolicinom prijatelja u svom stanu prikuplja pomoć i organiziuje akciju kojom će do kraja rata od sigurne smrti biti spašeno više od 10.000 dece. Među njima su i Živko, Milorad, Zorka i Nada koji se gotovo 80 godina kasnije vraćaju u logore svog detinjstva i tek tada spoznaju da život duguju nepokolebljivoj snazi jedne žene. Svesna da će i rat jednom proći, Diana je pomno vodila kartoteku dečjih sudbina, no nju će joj bespovratno otuđiti komunistička vlast 1945. kada njeno germansko i građansko poreklo postaju nepoželjni. Zahvaljujući Dianinom dnevniku, koji je nakon njene smrti pronašla unuka, rasvetljena je herojska uloga žene uverene da njen život nije vredniji od života nedužno progonjenih.
O filmu su tom prilikom govorile redateljka Dana Budisavljević, glumica Alma Prica, te Olinka Vištica iz produkcijske kuće Hulahop.
„Diana Budisavljević bila je drugačija heroina. Nije bacala bombe, nosila pištolj, niti bila ilegalka, već gospođa iz visoke klase koja je sasvim drugim sredstvima krenula u riskantnu akciju. Upornošću, nepristajanjem na ‘ne’ zapravo je bila rodonačelnica onoga što danas zovemo građanski aktivizam“, izjavila je rediteljka Dana Budisavljević istaknuvši da je za priču o Dianinoj velikoj akciji doznala iz njenog Dnevnika koji joj je pre desetak godina dala tadašnja upravnica Spomen područja Jasenovac Nataša Jovičić.
„Ovo je bio najzahtevniji autorski proces u kojm sam učestvovala. Morala sam da savladam nova znanja i veštine kako bih se mogla nositi s tako velikim projektom. Zato je sve trajalo skoro deset godina, ali rezultat je konačno tu. Kada ulazite u toliko kontroverznu i osetljivu temu, morate se uveriti da se sve tako dogodilo i morate pronaći filmski jezik koji može preneti tako veliku priču“, rekla je Dana Budisavljević kojoj je ovo prvi celovečernji film, a ranije je snimila dokumentarne filmove „Nije ti život pjesma Havaja“, kao i „Sve pet“.
„Diani su 1945. oduzeli kartoteku koju je brižljivo gradila kako bi deca nakon rata mogla pronaći roditelje i zabranili su joj daljnji rad, pa ona odlazi u potpunu anionimnost. Nakon svog tog napora, rizika i žrtve to što su joj sve oduzeli toliko ju je to bolelo da više nikada nije govorila o onome što se događalo, a dnevnik je pronašla njena unuka Silvija Szabo tek nakon Dianine smrti 1978. godine“, napomenula je rediteljka.
Producentkinja Olinka Vištica istakla je da su godine rada na filmu pre svega bile ambiciozan istorijsko-istraživački projekt u službi filma.
„Kako drugačije nazvati višegodišnji rad istoričarakoje je predvodio Silvestar Mileta, u kojem su pregledane hiljade stranica arhiva, zabeležene stotine sati intervjua i sakupljeni vredni materijali koji su Dani omogućili da na verodostojan način istrgne priču o Diani iz zaborava, ispuni je kockicama sećanja, sagradi mozaik Zagreba tog doba, ljudi koji su u njemu živeli“, rekla je Vištica dodavši da je s druge strane kamere, uz rediteljku debitantkinju, radio vrsni snimatelj Jasenko Rasol i montažer Marko Ferković.
Glumica Alma Prica, koja otelotvoruje lik Diane Budisavljević, film je pogledala noć pre zagrebačkog predstavljanja i nije krila uzbuđenje.
„Diana je bila dokaz obrane ljudskosti, neto ko je u takvim okolnostima pokrenuo akciju, išao protiv svega što je spoljno i što ometa, što onemogućava i samo je imala pred očima sudbinu te dece i ljudi. Film sam pogledala sinoć i jako me dirnuo, posebno prisustvo te dece, danas ljudi trećeg doba, koji bez velike dramatike pričaju o svojim sećanjima. Videla sam koliko je to jedna strašna trauma koje se ne sećaju ali je upisana u njihova tela. Možemo biti ponosni i srećni da je takva žena postojala u našem gradu“, rekla je Prica.
Uz nju, u filmu učestvuju neka od najzanimljivijih glumačkih imena regiona, poput Igora Samobora, Ermina Brava, Arete Ćurković, Krešimira Mikića, Mirjane Karanović, Vilima Matule, Urše Raukar, Biserke Ipše, Tihomira Stanića i dr.
Dana Budisavljević potpisuje režiju i scenario a koscenaristkinja je Jelena Paljan. Direktor fotografije je Jasenko Rasol, scenografi Dušan Milavec i Ivo Hušnjak, kostimografkinja Martina Franić, a majstorica maske Dušica Vuksanović.
Producentkinje filma su Miljenka Čogelja i Olinka Vištica iz produkcijske kuće „Hulahop“, a koproducenti Vlado Bulajić iz slovenskog „December filma“ i Snežana Penev iz srpske produkcije „This and That“.
Sufinansiranje filma podržali su Hrvatski audiovizualni centar, Slovenski filmski center, Filmski centar Srbije, Savet Evrope Eurimages, te program MEDIA, te Hrvatska radio televizija (HRT).
Izvor Filmske Radosti
