Препјешачила 350 км кроз Сиерра Неваду до највишег врха Америке (ФОТО)

Јохн Муир Траил је жеља и тежња оутдоор ентузијаста из цијелог свијета. Сама активност се зове тхру-хикинг а подразумјева вишедневно узастопно кретање неком званичном стазом у природи од њеног почетка до краја.

Sanja Kavaz / 04. новембар 2019

Foto: Sanja Kavaz, privatna arhiva

 

Јохн Муир Траил (ЈМТ) је најатрактивнији и најпосјећенији амерички мега-траил. Стаза дуга 350 км с 14.000 м кумулативног успона се протеже високим планинама Сиерра Неваде у Цалифорнији. Пролази кроз три национална парка – Yосемите, Кинг'с Цанyон и Сеqуоиа, дивљине Ансала Адамса и Јохна Муира те двије националне шуме – Инyо и Сиерра. Сања Каваз, траил тркачица и блогерка из Сарајева је у септембру успјешно прешла цијелу стазу те испела Wхитнеy (4421 мнв) који је највиши врх блока 48 америчких држава (Аласца и Хаwаии не спадају ту). За читаоце портала Бука је припремила причу о овој несвакидашњој пустоловини.

Јохн Муир Траил је жеља и тежња оутдоор ентузијаста из цијелог свијета. Сама активност се зове тхру-хикинг а подразумјева вишедневно узастопно кретање неком званичном стазом у природи од њеног почетка до краја. Сад кад сам прошла ЈМТ, и док се утисци још увијек слијежу, не могу да се не питам да ли постоји нешто приближно тако лијепо и импресивно још негдје у свијету. Стаза почиње у Националном парку Yосемите (Хаппy Ислес) и завршава у Националном парку Сеqуоиа (врх Wхитнеy) у Цалифорнији. Вијугајући кроз чувену Сиерра Неваду, пролази најљепшим планинским крајолицима САД-а. Њеној атрактивности доприноси изузетна разноликост јер се дужином ове стазе налазе врхови преко 4000 мнв, на хиљаде планинских језера, један од најразноврснијих сливова на свијету, богат шумски фонд, планински пропланци и висоравни, канјони и гранитне стијене. Област ЈМТ-а, односно Сиерра Невада има најумјеренију климу и највише сунчаних дана у години у односу на све остале највеће планинске вијенце на свијету.

 

За илустрацију навешћу да Босна и Херцеговина има стазу Виа Динарица дугу приближно толико (334 км, 19000 м успона) која почиње на граничном прелазу Каменско и завршава на Трновачком језеру, на Маглићу (ЦГ). Замислите да се на тој дужини налази преко 2000 језера и добићете слику раскоша којим су окићене планине Сиерра Неваде. Током похода, добијате увид у један фантастичан природни спектакл у ком се глечери с планинских врхова топе и пуне планинска језера, у ком се вода из једног језера у виду потока излијева и пуни наредно а затим у виду слапова даље спушта стјеновитим коритом према канјону све док не стигне до котлине гдје хвата мирнији ток.

Планине зову, морам ићи

Само 1500 срећника годишње добије прилику да прође стазом јер је за овакву авантуру потребна пропусница за коју се аплицира још у фебруару или марту. Системом пропусница се гарантује да ће они који имају прилику планинарити или трчати овим планинама уживати у њиховој љепоти у осамљености и приватности. Осим тога, увођењем строгих правила којих се сви посјетиоци морају придржавати, креирани су механизми којима се природа штити од нежељених утицаја човјека.  

 

За разлику од европске праксе, овдје нећете видјети никакве планинарске домове, хотеле, насеобине, нема виа-феррата, нити гондола које туристе довозе до врха планине. Чак ни стазе нису маркиране црвено-бијелим круговима како смо ми навикли али се одржавају беспријекорно па их можете пратити без бриге да ћете се изгубити. Свако укрштање с неком бочном стазом или излазом је означено путоказом. 7 принципа обједињених кроз политику ”Леаве но Траце” су свето слово ког се сви придржавају: Планирај унапријед и добро се припреми; Крећи се и кампуј на отпорним површинама; Одлажи отпад прописно; Остави иза себе све како си затекао; Минимизирај утицај ложења ватре на отвореном; Поштуј дивљи свијет; Имај обзира према другим посјетиоцима.  

Стаза је име добила по чувеном природњаку из 19 вијека, Јохну Муиру, ког још зову оцем националних паркова јер је био највећи заговорник очувања америчке дивљине. Њему у част је након 23 године изградње, отворена 1938. године поводом 100 година његовог рођења.  
Просјек за ЈМТ је 21 дан. Нама је за поход Јохн Муир Траилом са свим нашим излетима са стазе требало укупно 14 дана. Могли смо и спорије јер је било таквих мјеста на којима смо жељели остати бар један дан и испети околне врхове или обићи атракције мимо саме стазе. А могли смо и брже јер је оваква стаза прави изазов за нас који се бавимо спортовима издржљивости како би на њој поставили лични рекорд. Но и то смо оставили за неки други пут јер ћемо се ЈМТ-у свакако враћати још.

 

Жене на ЈМТ-у

С посебном пажњом и поштовањем сам гледала на жене које су стазу ЈМТ-а прелазиле саме. А било их је свих генерација! Све је више жена које се у овакву авантуру упуштају саме јер тако желе или једноставно немају адекватног или никаквог партнера за тхру-хике. Велики подстријек том женском пустоловном покрету дала је Цхерyл Страyед својом књигом ”Wилд” из 2012. године. Цхерyл се након животних разочарање и губитака, упркос недостатку искуства, 1995. године запутила на дугачко путовање дивљином. Тих 1770 км које је прешла Пацифиц Црест Траилом укупно дугим 4265 км је заправо пут њеног зацјељења и самоспознаје. Популарности затим значајно доприноси и истоимени фим с Реесе Wитхерспоон из 2014. године као и мноштво књига и публикација које су настале у том периоду а које су писале жене. Све скупа, овај својеврсни покрет женског оснаживања кроз живот у дивљини је резултирао стварним искуставима која су на одређени начин водила до женског ослобађања, мноштвом садржаја различитих жанрова који су настајали кроз ову врсту еманципације.

 

Од свих путева које у животу изабереш, побрини се да неки буду прашњави

Циљ ми је да представим један код нас недовољно промовисан вид рекреације и подстакнем оне који воле природу да пробају тхру-хикинг. Или бацкпацкинг, односно вишедневни боравак у природи без да је циљ поход неком стазом. Увјерила сам се да су ово активности за све генерације. Срела сам јако пуно жена које саме походе ЈМТ, млађе и старије брачне парове, родитеље с одраслом дјецом. Нажалост, код нас је одлазак у природу најчешће кратка шетња и кафенисање у неком угоститељском објекту а ово је нешто потпуно другачије. Без луксуза, комодитета, стреса и свакодневних фрустрација окренути сте себи, упознајете природу, враћате се суштини живљења. Свјесна сам да ће требати времена док овакве ствари постану нормална појава и код нас али од нечег морамо почети па нек то буде промишљање, планирање, улагање у квалитетну опрему што ће на крају резултирати вишедневним боравком у природи. До тог циља свакако пуну подршку даје ми портал Бука кроз промоцију тхру-хикинга и активности на отвореном.

 

Велику захвалност за ово лично искуство и постигнуће дугујем партнерима и спонзорима који су подржали моје припреме и одлазак у Сиерра Неваду: Олимпијском центру Јахорина, Општини Источна Илиджа, Спорт Висиону, Wоолони, Цом Традеу и Ред Буллу.

Више фотографија с похода као и информација о самој стази и авантури, можете пронаћи на Фацебоок профилу и блогу Сање Каваз.

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.