Прије 12 година потрошачка корпа у БиХ била јефтинија за 641 КМ! А тек плате...

РАЧУНИЦА ЈЕ ЈАСНА

Tatjana Čalić / 08. април 2021

Грађани Босне и Херцеговине сваке године све теже и теже живе.

Види се то поприлично јасно ако упоредимо ситуцију са платама и потрошачком корпом из ове године са оном из 2009. године када је просјечна плата, према подацима Агенције за статистику БиХ била 790 КМ док је у истом том периоду потрошачка корпа била 1.396 КМ.

Сада, просјечна плата према Агенцији за статистику износи 969 КМ, док је према подацима Савеза синдиката БиХ потрошачка корпа износила 2.044,23 КМ.

Па тако док ће се политичари радо похвалити да је плата у овом посматраном порасла за 179 марка, знајте да је у у истом том периоду потрошачка корпа порасла за пуно више 641,51 КМ.

Међутим и ови поразни подаци о пуно већем расту трошкова живота од раста плата, су уљепшана стварност када све ово упоредите са чињеницом да већина радника, око 40 посто запослених прима плату мању до 600 КМ! Икада се зна да је у ситуацији са корона кризом много радника остало без посла или су им примања смањена, док истовремено цијене основних животних намирницама вртоглаво расту. Брашно, шећер и со у просјеку су скупљи за 25 посто, као и литар уља који је данас у БиХ скупљи од горива!

А присјетимо се само посљедњег извјештаја Еуростата који нас је оцјенио као једну од најсиромашнијим земаља у Европи. Иза нас је само Албанија.

На темељу њихових анализа објављених прије него што су државе почеле уводити мјере заштите од ЦОВИД-19, АИЦ по глави становника изражен у „стандардима куповне моћи“ (ППС) кретао се у распону од 59 посто до 135 посто просјека Еуропске уније широм 27 држава чланица, док је ситуација на Балкану на знатно нижем нивоу - у Босни и Херцеговини тек 42 посто просјека ЕУ, лошије је само у Албанија са 40 посто просјека, док је Сјеверна Македонија на 43 посто просјека, Србија на 49 посто, Црна Гора на 60, а Хрватска 66 посто.

И по другом мјерилу бруто-друштвеном производу по глави становника поново смо на зачељу - Албанија са 31 посто просјека ЕУ, БиХ са 32 посто просјека, док Сјеверна Македонија има 38 посто, Србија 41, Црна Гора 50, а Хрватска 65 посто просјека ЕУ.

Коментар смо потражили од економисте Фарука Хаджића.

Евидентно је, каже, да трошкови живота свакодневно расту, а више је разлога за тако нешто од повећања пореских оптерећења, која се онда ланчано преносе и на цијене разних производа и услуга, па до раста енергената и сировина. То само по себи и не би било проблем да у истом или већем обиму расту плате. Оне, појашњава наш саговорник, номинално расту у неком омјеру, тако да радници и грађани имају илузију раста плата, али реално су плате мање, због много већих трошкова живота. Најбољи примјер су, истиче Хаджић, акцизе које су повећане прије четири године: “Акцизе су имале ефект као да је стопа ПДВ-а повећана за 1%. Њихово повећање је довело до раста цијена горива, превоза, па и гријања, а у другој фази хране и пољопривредних производа. Послодавци оптерећени високим пореским оптерећењима и исељавањем радне снаге не могу преко неке границе повећати плате, тако да смо фактички заковани када је у питању значајније повећање плата радника. Због тога доста људи и напушта државу, јер не могу са овим платама, а растућим трошковима живота покрити основне трошкове. Онда се дешава да готово цјелокупну плату радник у БиХ потроши на храну, за разлику од радника у Њемачкој или некој другој земљи, гдје се за плату одваја много мањи дио”.


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.