Принц Филип - најпознатији супруг на свијету

Војвода од Единбургха, вјеројатно најпознатији супруг на свијету, умро је данас у 99. години.

BUKA portal / 09. април 2021

Провео је седам деценија у сјени своје супруге, британске краљице Елизабете ИИ, али јачина његове личности није му допуштала да остане само професионални супружник, пише ББЦ.

Војвода, познат и као принц Филип, никада није био на реду да наслиједи пријестоље. То је припало његовом најстаријем сину. Он такођер никада није имао титулу краља.

То је зато што у Великој Британији, традиционално, жена која се уда за монарха може користити церемонијалну титулу краљице, али мушкарци који се ожене за монархиње не могу користити титулу краља.

Краљица и принц Филип имају четверо дјеце: принца Цхарлеса (72), принцезу Анне (70), принца Андреwа (61) и 57-годишњег принца Едwарда.

Како они кажу, Филип је често био веома строг према њима док су били млади.

Краљевска биографкиња Ингрид Сеwард цитирала је принца Андреwа како прича о свом дјетињству.

- Суосјећање долази од краљице. А дужност и дисциплина долазе од њега - казао је тада принц Андреw.

Али Андреw се такођер сјећао како је његов отац увијек проналазио времена да им прича приче за лаку ноћ или слуша њих како читају приче из серијала 'Јуст Со' Рудyарда Киплинга.

Принц Филип је поживио довољно дуго да види својих осморо унучади како одрастају и да дочека рођење 10 праунучади.

Занимљиво је да је Филипово путовање у Буцкингхамску палачу започело давне 1922. године у дјечијем креветићу направљеном од кутије од наранджи.

Рођен је 10. јуна 1921. на грчком острву Крф као најмлађе дијете и једини син грчког принца Андреwа и принцезе Алице од Баттенберга.

То насљеђе учинило га је грчким и данским принцом, али сљедеће године породица је прогнана из Грчке након државног удара.

Британски ратни брод однио их је на сигурно у Италију, док је беба Филип мирно спавала у импровизираноом креветићу направљеном од кутије за нарандже.

Филипово дјетињство обиљежено је низом губитака.

Године 1930. када му је било само осам година, његова је мајка затворена у заштићени психијатријски центар након што је доживјела нервни слом.

У годинама које су слиједиле Филип је ријетко виђао своје родитеље. Отац се с љубавницом повукао на Француску ривијеру, а родбина мајке у Великој Британији помогла му је у одгоју. Касније ће усвојити њихово презиме Моунтбаттен - англицизирани облик презимена Баттенберг.

Шкотски интернат, Гордонстоун, био је његов дом током тинејджерских година. Његов оснивач и директор био је јеврејски пионир у образовању Курт Хахн, који је био присиљен напустити Нјемачку због нацизма.

Школа је Филипу дала структуру и његовала његову самосталност. Донекле спартански режим заступљен у интернату значио је рано устајање ујутро и туширање хладном водом након чега би ученици ишли на трчање. Хахн је вјеровао да је ово најбољи начин да обузда "отровне страсти" адолесценције.

Године 1937.  једна од четири Филипове сестре Цецилие погинула је у авионској несрећи заједно са својим њемачким супругом, свекрвом и два млада сина. У то је вријеме била трудна.

Цецилие се прије тога придружила нацистичкој странци, која је имала готово тоталитарну контролу над Њемачком. Ожалошћени Филип, који је тада имао 16 година, шетао је улицама Дармстадта иза мртвачког ковчега своје сестре, пролазећи поред људи који су поворку поздрављали са "Хеил Хитлер".

- Једноставно се све то догодило. Породица ми се распала. Моја мајка је била болесна, моје су сестре биле удате, мој отац је био на југу Француске. Једноставно сам морао наставити живот. Морао сам. Свако би - рекао је принц Филип касније за тај период.

Када је Филип напустио школу, Британија је била на рубу рата с Њемачком. Придружио се Британском краљевском поморском коледжу у Дартмоутху, гдје се показао као бриљантан кадет и показао се као најбољи међу својим вршњацима.

Када је краљ Георге ВИ био у службеној посјети у јулу 1939. године, Филип је био задужен да води рачуна о његовим младим кћеркама, принцезама Елизабет и Маргарет.

Њихова гувернанта Марион Цраwфорд (запослена као чуварица принцеза) присјетила се касније да се Филип "пуно разметао". Оставио је поприличан дојам на 13-годишњу Елизабету, што ће ускоро постати јасно.

Принц Филип служио је с одликовањем у Другом свјетском рату. До октобра 1942. имао је 21 годину и био је један од најмлађих првих поручника Краљевске морнарице.

Тинејджерка и официр одржавали су везу писмом. Помоћно особље било је сумњичаво. Говорило се да је принц "груб, лоше одгојен, необразован и вјероватно неће бити вјеран".

Али нису могли учинити ништа да одврате будућу краљицу од њене одлучности.

Према биографу Пхилипу Еадеу, Филипова писма из 1946. откривају горљивог младића с новим смислом за сврху.

Писао је својој ускоро свекрви.

- Сигуран сам да не заслужујем све добре ствари које су ми се догодиле. Нисам страдао нити сам повријеђен у рату, доживио сам побједу, добио сам прилику да се одморим и прилагодим себи, заљубио сам се потпуно и безрезервно и то све чини личне, па и свјетске проблеме ситним и ништавним -написао је.

Краљ Георге дао је Филипу дозволу да ожени његову кћер. Али прво је требало урадити неколико уступака.

Некадашњи грчки и дански принц постао је натурализирани британски поданик, формално се придружио Англиканској цркви и напустио своје стране наслове.

На дан вјенчања, 20. новембра 1947. године, постао је војводом од Единбургха, титулом по којем је био надалеко познат до краја свог живота. Имао је 26, а његова нова супруга 21 годину.

Краљевски пар био је у браку само четири године када је она морала да преузме улогу краљице. Тада су имали двоје дјеце.

Кобне вијести стигле су до њих током спортског такмичења у Кенији у вријеме њихове турнеје по Цоммонwеалтху 1952. године. Краљ Георге ВИ, Елизабетин отац, умро је у 56. години.

Заповједник Мицхаел Паркер, пријатељ и приватни секретар војводе од Единбургха, описао је тренутак када је схватио да је његова супруга сада краљица.

- Изгледао је као да је на њега пала тежина пола свијета. Никад у животу нисам никога толико сажалијевао. Само је тешко дисао, као да је у шоку. Одмах је видио да је идили њиховог заједничког живота дошао крај - казао је Паркер.

Филипове поморске амбиције биле су обуздане. Новој краљици Елизабети требао је супруг који је морао бити поред ње. Његова примарна функција била је да подржава рад своје супруге.

Дугогодишњи спор ескалирао је почетком педесетих година када је Филип желио да краљевска породица узме његово презиме Моунтбаттен.

- Ја сам једини човјек у земљи који не може дати презиме својој дјеци! Ја сам само једна проклета амеба - вриштао је он када му је краљица рекла да ће задржати презиме Wиндсор.

Филип се трудио пронаћи сврху у ограниченој улози која му је задана. Али као природни прагматичар, био је одлучан да уводи нове ствари у Буцкингхамској палачи.

Војвода никада није заборавио присилни егзодус своје породице из Грчке и вјеровао је да се монархије морају прилагодити да би преживјеле.

Приредио је неформалне ручкове на којима је краљица могла упознати људе из ширег окружења. Лакаји - слуге палаче у традиционалном униформом - престали су да пудеришу перике за косу које су носили. А кад је сазнао да у палачи ради друга кухиња искључиво за припремање хране за краљевску породицу, затворио је једну.

Неке промјене биле су особније и одражавале су његову дјечју љубав према уређајима. Прије крунисања, када су се Филип и будућа краљица 1949. преселили у Цларенце Хоусе, поставио је низ уређаја за уштеду рада, укључујући један у свој ормар који би притиском на дугме избацивао одијело.

У Буцкингхамској палачи, Филип је ставио интерфон, тако да слуге више нису морали преносити писане поруке до његове супруге. Носио је властити пртљаг, а доручак је у својим собама кухао на електричној тави - све док краљица није приговарала због мириса.

Као супруг с најдужим стажом у британској краљевској хисторији, принц је имао око 22.191 соло ангажмана. Када се повукао са краљевских дужности 2017. године, речено је да је покровитељ, предсједник или члан више од 780 организација.

Пратећи краљицу на свјетским турнејама Цоммонwеалтха и државним посјетама, службено је посјетио 143 земље користећи свој течни француски и њемачки језик.

Међу тим земљама налазио се Вануату, острвска држава на јужном Пацифику, гдје га једна прашумска заједница штује као реинкарнацију древног ратника.

Упитан да сажме свој допринос британском друштву, принц Филип одговорио је на њему својствен начин: "Управо сам учинио оно што мислим да је најбоље. Неки људи мисле да је то у реду. Неки не. Шта се ту може урадити. Не мијењам мој начин рада. То је дио мог стила."

Принц је често био мета критика због својих контроверзних и расистичких коментара, укључујући инцидент 1986. годину, када је рекао групи британских студената у Кини: "Ако останете овдје још дуго, сви ћете постати косооки."

Критичари су га сматрали склоним гафовима и неинформисаним. Његове присталице видјели су принца производом његовог времена који је покушавао насмијати људе шалама.

Упућени кажу да је смијех било то што је држало искреног принца Филипа и краљицу заједно док је он говорио да је то била њена толерантност.

Њено Величанство краљице Елизабета резимирала је принца Филипа у срдачном говору поводом прославе златног пира.

- Бојим се да ме пречесто принц Филип морао слушати како говорим. Често смо разговарали о мојим говорима прије него што би их одржала и, као што ћете замислити, његови ставови су били изражени на отворен начин. Он је неко ко не прихвата лако комплименте, али он ми је, једноставно, био снага и остао свих ових година, а ја и цијела наша породица, те ова и многе друге земље дугујемо му дуг већи него што ће он икад схватити - казала је она.


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.