ДЕПРЕСИВНИ, АНКСИОЗНИ, ИМАМО ПРОБЛЕМА СА СПАВАЊЕМ: Проћи ће и пандемија, али шта ћемо са менталним здрављем?

Посљедице пандемије на ментално здравље још увијек су несагледиве, али о томе се мало прича…

Maja Isović Dobrijević / 22. јул 2021

Foto: Ilustracija

 

Пандемија коронавируса вјеројатно ће дугорочно утицати на ментално здравље широм свијета, упозорено је из европске канцеларије Свјетске здравствене организације (WХО) у новом извјештају који је објављено данас.

Психички ожиљци које је оставила пандемија потичу и од инфекција и страха од инфекције, али и психолошких посљедица закључавања и самоизолације за које су се многи одлучили покушавајући зауставити ширење болести, наводи WХО. Уз то и бриге због незапослености, финансија и социјалне изолације могле би довести до пада опћег менталног здравља, упозорава се у извјештају.

"Људи у европској регији дословно се ломе под притисцима Цовид-19 и његових посљедица", рекао је регионални директор WХО-а Ханс Клуге, нагласивши да ће посљедице болести у великој мјери утицати на ментално здравље и осјећај добробити људи. Истовремено, рекао је Клуге, пандемија даје земљама прилику да размисле о начину пружања заштите менталног здравља и да направе потребне реформе, преноси дпа.

У нашем друштву свједочили смо затварњима, све већој дистанци међу људима, али и већим бројем самоубистава људи који се лијече од ковида.

Психолог Соња Станчић рекла је да је у 21. вијеку метално здравље јако угрожено, и о томе постоје многобројне студије, чланци, наравно изоженост додатним стресорима, као што је сада пандемија изазвана вирусом цовид 19 је посебно трауматична.

“Пије годину дана смо мислили да ће трајати пар мјесеци, и чак смо расправљали да ли се ради о пандемији или не.  Живот се за већину људи промијенио, људи су збуњени, преинформисани са тенденцијом да од огромне количине информација буду дезинформисани. Стиче се утисак да људи више не праве планове, него живе од ујуто до подне, од подне до вечери, то је посебно лоше јер сви ми од мале дјеце до старих људи волимо да имао структуру и извјесност…то је нормална људска тежња.  У почетку смо можда више изражавали емпатичност и солидарност, но како вријеме одмиче и емпатија и солидарност нису у првом плану, људи се окрећу себи и тражењу преосталих капацитета како би сачували себе до неког бољег периода”, рекла је за БУКУ Соња Станчић.

Она додаје да ми нисмо научени да штитимо своје ментлано здравље и веома мало се бавимо својим емоционалним развојем, и то у посебно у тешким околностима као што је пандемија. Соња каже да требамо схватити да тешка времена могу бити и периоди развоја како за поједница тако и за друштво, али да ову лекцију још нисмо савладали.

Соња каже да сви ми имамо симптоме који би захтјевали разговор и савјетовање са професионално оспособљеном особом која може сагледати ситуацију у којој се налазимо и помоћи нам да видимо неку другу перспективу.

“Оно што људи могу да примјете код себе јесте, појачана нервоза и афкетивно реаговање, као што су свађа, глама, псовање, често плакање како сами кажу ‘из чиста мира’, преемотивно доживљавње реакција других људи и реаговање на њих. Затим, људи пријављују несаницу, која траје данима, или претјерано спавање, избјегавање контакта са људима, сално одлажу обавезе или сматрају да не треба ништа почињати јер је све неизвјесно. Такође, и порицање околности у којим се налазимо и негирање постојања цовид-19 инфекције и ризично понашање у смислу непоштовања или намјерног кршења епидемилошких мјера су симптоми који нису добри”, појашњава она.

Она сматра да заштита менталног здравља и хигијена живота почиње радом, и када се створи и најмања прилика да нешто радите, да зарадите, радите.
“Нема битних и небитних послова, тражите, креирајте прилике за посао, било какакв посао. Није сарамота радити, учимо дјецу да раде, да је брати јабуке на плантажи сасвим реду, да је брање биљака и прављење чајева посао, да је прављење сира и киселог мјека једне младе жене са села вриједан и достојанствен посао. Учимо се да цијенимо све те људе око нас који раде, подржимо их, учимо од њих. Рад у обезбјеђивању материјално – финансијских средства, рад који омогућава учење, рад који вас учи новим вријендностима је сигурно добар пут да сачувате ментлано здравље и да сачувате своје достајнство и интегритет као личност”, истиче Соња.

Соња напомиње да нам је ова стварност показала да наш досадашњи начин живота и брига о себи не даје довољно резултата, да нисмо довљно јаки или се брзо потрошимо у својим кацитетима да се носимо са стресовима. Истиче да би превенција требала бити доступнија и са много већим обухватом.

Маја Ковачевић, координаторица Плавог телефона рекла је да дуготрајна изложеност стресу свакако може да има посљедице на ментално здравље особе.

“Хронични стрес може допринијети развоју анксиозних и депресивних поремећаја, поремећаја у исхрани, али и до злоупотребе алкохола и наркотика. Када смо свакодневно изложени стресорима, тијело је константно активно што доводи до већег трошења енергије па самим тим и појаве умора, поремећаја расположења и синдрома сагоријевања”, рекла је за БУКУ Маја и додаје да је број позива према Плавом телефону је из године у годину већи, што је посебно осјетно у период пандемије.

“Најчешћи разлози због којег су нам се дјеца и одрасли обраћали јесу проблеми са менталним здрављем, а теме о  којима су причали су депресија, усамљеност, страх и анксиозност те суицидалност. Такође, обраћали су нам се и због тема насиља и злостављања при чему је најзаступљеније емоционално и физичко насиље. Поред тога, у току ове године биљежимо  пораст броја позива који се односе на тему цyбер насиља. Исто тако, честе теме разговора су и  односи између родитеља и дјеце те вршњачки односи. Савјетници Плавог телефона саслушају позиваоца, заједно за позиваоцем дефинишу проблем, а затим заједно осмишљавају план акције и могућа рјешења за проблем. Савјетовање се прилагођава сваком позиваоцу и зависи од проблема због којег нам се особа обратила, али и узраста позиваоца”, појашњава Маја.

А када је у питању ментално здравље у периоду пандемије Маја каже да су најчешћи проблеми због којих им се грађани обраћају јесу усамљеност, депресивност, анксиозност, проблеми са спавањем. Такође, дјеца им се јављају јер имају проблема са учењем, мотивацијом и пажњом.

Наша саговорница каже да када смо изложени стресним ситуацијама, веома је важно да издвојимо вријеме за себе.

“Без обзира колико смо запослени, у току дана можемо да издвојимо барем сат времена и посветимо се себи и активностима које нас опуштају. То може да буде шетња, разговор, слушање музике, медитација, било која активност у којој уживамо. Свако од нас има различит начин за опуштање. Пронађите оно што вама одговара и уживајте у томе. Немојте ваше жеље и занемаривати потребе.  Такође, важно је да се бавимо физичком активношћу. Физичка активност опушта напете мишиће, чини нас задовољнијим и самим тим отпорнијим на фрустрације, тјескобу и стрес”, истиче Маја. Додаје да је важно да одржавамо социјалне контакте, да се дружимо са пријатељима.

На крају истиче да је најважније да уколико особа примјети да не може сама да се носи са тренутном ситуацијом требала би да потражи стручну помоћ психолога, психотерапеута или психијатра.

“Они нам могу помоћи да превазиђете стрес и да нађете боље стратегија за суочавања с проблемима. Исто тако, можете да се обратите и Плавом телефону сваким радним даном од 09 до 17 часова на бесплатан број телефона 080 05 03 05 или да нам пишете путем чета и е-маила који се налазе на нашој страници. Савјетници Плавог телефона ће Вас радо саслушати и поразговарати и проблему с којим се суочавате”, каже Маја.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.