Професор Дарко Лукић: Зашто је Сарајеву потребан Приде

Театролог, универзитетски професор Дарко Лукић за Фену је говорио о томе зашто је Сарајеву потребан Приде, као и потреби међусобног разумијевања и поштовања.

BUKA portal / 19. мај 2019

Foto: Krasnodar Peršun

Свјетска здравствена организација уклонила је хомосексуалност с међународне класификације болести 17. маја 1990. године и тиме потврдила стајалиште струке, након што је Америчка психијатријска асоцијација још 1974. године изнијела званичан став да хомосексуалност сама по себи не представља проблем у расуђивању, стабилности, поузданости и опћенито у друштвеним и радним способностима.

Широм свијета 17. маја обиљежава се Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије с циљем подизања свијести о нужности борбе против предрасуда и дискриминације према особама хомосексуалне оријентације те према трансродним и трансексуалним особама.

Театролог, универзитетски професор Дарко Лукић за Фену је говорио о томе зашто је Сарајеву потребан Приде, као и потреби међусобног разумијевања и поштовања.

Коментирајући реакције типа "нећу да ми то дијете гледа", Лукић подсјећа да дјеца, нажалост, пречесто гледају како им очеви туку мајке, како им родбина крши законе, како се око њих "на огласнику купују дипломе, а сиротиња бездушно оставља без икакве бриге и помоћи", гледају алкохол и дрогу у школским двориштима.

"Та дјеца на својим телефонима имају приступ свакој врсти порнографије. Чудно је да тим моралистима уопће не смета што њихова дјеца сваки дан све то гледају. Јесу ли баш толико несигурни у свој родитељски одгој и здрав разум своје дјеце или заиста мисле да свако дијете које погледа један криминалистички филм одмах постаје разбојник", истакао је.

Лукић, говорећи о предрасудама, наглашава да сваки страх потјече од неког незнања. Да се плашимо непознатог и страног, замишљамо како би то могло бити, те углавном замишљамо криво.

"Свеједно јесу ли ти другачији, ти други различити од нас расно, етнички, вјерски, родно, сексуално… Када једном нешто упознамо и разумијемо, страх нестаје. Онда више нема оних неких тамо, страшних. Хеј, па то је мој комшија, то ми је сестрична, то ми је колега с посла, моја зубарка… Свако незнање своје рупе у знању попуњава предрасудама и стереотипима", устврдио је.

Негативне предрасуде када се говори о хомосексуалцима, појашњава Дарко Лукић, су те да су хомосексуалци нужно промискуитетни, неморални, ексцентрични, па чак и да су педофили.

"Позитивне су предрасуде једнако тако глупе, осим што су мање опасне. Као сви су хомосексуалци естете, умјетничке душе и јако фини. Ништа од тога. То су сасвим обични људи као сви други, једнако добри и једнако лоши као хетеросексуалци. Људска је сексуалност само један дио сложеног људског идентитета, који, иако јако важан, није једино, па чак ни прво што одређује људску нарав и понашање", подвукао је.

Он појашњава да гаy и лезбејски парови које познаје живе исте животе као и страигхт парови. Иду суботом у куповину у супермаркет, преговарају о томе чији је ред да извади суђе или веш из машине, што ће вечерас гледати на телевизији итд.

"То су ти људи који баш сваки дан тихо ходају свуда поред нас, али им, ето, према некима не би требало бити допуштено гласно ходати два сата један дан у години", мишљења је Лукић.

Истиче да на свијету има осам милијарди људи, да увијек лако нађете некога коме су све људске различитости љепота свијета и изазов за упознавање других и другачијих те да с људима којима сметају други људи, било да им смета нечија боја коже, род, вјера или сексуалност, нема баш никаква посла.

"По мом искуству, нимало није важно колико је некоме година, колико је образован или образована, долази ли из велеграда или са села, које је вјере и вјерује ли уопће. То је више оно што народ зове 'кућни одгој' и питање карактера. Кад су у питању јавна заговарања права других и другачијих, мислим да свака јавна особа има одређену одговорност према томе како о тим темама наступа у јавности", сматра он, додавши да ће једне јавне особе отклањати предрасуде, а друге ће их потицати и заговарати.

Говорећи о предстојећој паради у Сарајеву најављеној за 8. септембар и отпору који постоји за тај догађај, он истиче да је то посве очекивано, уобичајено и предвидиво, додавши да је тако било с првим поворкама и у Неw Yорку, Паризу, Мадриду... Само, подвукао је, што је то било прије више од четрдесетак година.

"Данас је у тим градовима Приде велики културни и друштвени догађај и дио туристичке понуде. И наравно, за све те године није се земља под њима отворила, није им пао наталитет и нису случајни пролазници због параде постајали другачији него што су рођењем били. И зато се то тамо сада може звати парада", оцијенио је.

Кад је ријеч о БиХ и регији, Лукић сматра да то није никаква парада, него мирна протестна поворка.

"То су мирни протести за људска права и темељно људско достојанство који су у овом тренутку, нажалост, угрожени. Тиме се једном годишње жели показати да десетак посто становништва сваки дан у години живи дискриминирано и ускраћено за своја основна људска права, а да за такав протестни ход заиста постоји потреба, најбоље доказује сва та рика мржње, бијеса и агресије којој свједочимо", подвукао је.


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.