Професор Славо Кукић за БУКУ: Милановић је макијавелист и човјек без идеологије

Славо Кукић доктор социолошких знаности и професор на Економском факултету Свеучилишта у Мостару за БУКУ коментарише тродневну посјету хрватског предсједника Зорана Милановића и поруке које је овај износио у јавност

Milovan Matić / 13. јул 2021

 

Како коментаришете долазак Милановића у БиХ и избјегавање званичне посјете Сарајеву?

Било би логично да је предсједник Хрватске прву своју посјету учинио земљи с којом његова земља дијели границу од преко 1000 километара. Ако већ није учинио то, било би логично да је своју прву посјету учинио највишим институцијама извршне и законодавне власти наше земље. Господин Милановић је, међутим, важнијим сматрао посјету дијеловима земље у којима Хрвати чине номиналну већину. Колико год се то не уклапало у добре дипломатске обичаје, не мислим да је то главни проблем. Али, питање које се не може заобићи јесте јесу ли код ове посјете, што год ми о њој мислили, поштовани и добри дипломатски обичаји и уобичајене дипломатске процедуре. Је ли, хоћу рећи, посјета најављена код Министарства вањских послова БиХ како би се могле подузети све мјере да посјета протече без икаквих ризика. Ако је то учињено, до Милановићева је образа што се одлучио на сценариј који није уобичајен. Ако је, пак, све то заобиђено, онда се оправданим поставља питање поштује ли хрватски предсједник суверенитет и територијални интегритет БиХ или један њезин дио и сам сматра властитим феудом на којем нема обвезу поштовати никаква правила у међународним односима. И у том случају му треба у најотворенијој форми дати до знања да му та арогантност више неће бити толерирана.

Како гледате на то да не жели да дође у Сарајево јер Хрвате у Предсједништву не представља човјек којег су они бирали?

Што се мене тиче, то је већ изравно мијешање у послове друге земље. Јер, шеф друге државе себи узима за право тумачити што јесте, а што није у складу с уставом и законом у земљи коју посјећује. При томе, мора се признати да то чини на начин који је карактеристичан за приступ који је мјешавина политичког популизма и национализма. Јер, о начину избора чланова државног предсједништва суд су изнијели од Милановића много компетентнији, међу њима и Венецијанска комисија. И мислим да чињеница, да га нитко није на то подсјетио, такођер говори о стању ствари у БиХ. Јер, то што је он изрекао не разликује се од евентуалне подуке, коју би хрватским властима у вези с њезиним законским рјешењима давао, рецимо, Александар Вучић. Можемо само замислити какав одговор би добио. А управо то чини Милановић уочи и а вријеме посјете БиХ.

Како коментаришете данашње поруке из мостара о БиХ као предзаднјој рупи на свирали, небитности званичника БиХ и слично?

То је, нажалост, већ однос који је подцјењивчки. И колико год нисам фан Шефика Джаферовића, слажем се с његовом реакцијом на Милановићеву изјаву. Јер, чињеница је да структуре НАТО-а не дијеле Милановићево мишљење, као и то да Европски парламент не дијели увјерење хрватских еуропарламентараца у вези с БиХ. А то, другим ријечима, значи да, ако је БиХ „предзаднја рупа на свирали“, далеко од те рупе није ни држава којој је начелу.

Какву је уопште поруку Милановић хтио послати овом посјетом и да ли је једини циљ био ново заоштравање односа у региону?

Што се мене тиче, Милановић дефинитивно потврђује тезе да је човјек без идеологије, макијавелиста који је због моћи спреман и с врагом тикве садити. Још конкретније, он већ сада кује планове како осигурати потпору бирача за други предсједнички мандат. И процјењује да би му овај тип популизма, којега му не недостаје и у унутарњим политичким питањима, могао донијети гласове десног бирачког тијела, у Хрватској, али и у БиХ. Бојим се, међутим, да није научио лекцију из избора за хрватски Сабор 2016. године. Тада је, наиме, заиграо на исту карту како би добио ХДЗ, који је ионако био на кољенима и није била потребна специјална памет да га се отпреми у опозицију. А губитка власти га је коштао баш тај популизам, додворавање десном бирачком тијелу. Напросто, тај дио бирачког тијела није добио, а изгубио је велики постотак традиционалног бирачког тијела, у коначници и изборе које би добио да није проговорио ни ријечи. То ће му се, живи били па видјели, догодити и у трци за нови мандат, колико год му  овом моменту аплаудирали политички десничари и у Хрватској и по БиХ.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.