ПРВАК РС И БИХ ПРЕПУШТЕН САМ СЕБИ Упознајте младог атлетичара из Лакташа који се окитио са 100 медаља и исто толико одбијеница

Стефан Станковић је млади атлетичар из Лакташа са освојених близу 100 медаља, диплома и других признања.

Tatjana Čalić / 14. новембар 2019

 

Првак је БИХ и Републике Српске у дворани и на отвореном већ 5 година у двије дисциплине - скоку у даљ и у троскоку.

Са колегама из Атлетског клуба " Бањалука" већ двије године чини најјачу екипу у БиХ, а уједно су и прваци БиХ и РС у штафети  4x100м.

Стефан је ове године остварио и свој најбољи резултат скоком од 6.94 и заузимањем  6. мјеста на Балканијади одржаној  у Клужу, у Румунији.

Једноставно, не постоји такмичење, од школског, републичког, државног, па до међународног нивоа, са кога се Стефан вратио без барем једне медаље.

 

Овај успјех, каже, дугује прије свега свом раду, родитељима, тренеру и клубу, који су од почетка његова највећа подршка. За институције то не може рећи.

Тражио је помоћ за младе спортисте на разним адресама од Града, Министарства за породицу омладину и спорт, једнократне помоћи, помоћ од игара на срећу, али увијек безуспјешно.

Посљедња одбијеница у низу пристигла је прије пар дана из Града Бањалука.

“Када представљам клуб, град, ентитет, државу, онда нема везе гдје живим, а кад ми треба подршка, то је најбитније. Нажалост, ово је само још један показатељ да је спорт код нас занемарен, улагања готово па и нема, а атлетика  је у посебно лошем положају”,  разочарано коментарише овај млади спортиста, који већ пуних десет година из Лакташа путује на тренинге у Бањалуку.

Опрема за овај спорт није скупа, али има доста мјесечних трошкова зависно од дијела сезоне, мјеста у која се путује на такмичења и иде на припреме.

Све је то посебно тешко извести када су оба родитеља незапослена, а без помоћи институција може само маштати о такмичењима у иностранству која су неопходна да би један спортисти свој квалитет показао на међународном нивоу.  

“Када идем на државна првенства, пут углавном сноси клуб, а смјештај и храну плаћамо сами. Идемо и на припреме 20 дана, такође већину тога сами плаћамо. Због цјелокупне финсијске ситуације  одласци на међународна такмичења, а самим тим и већи резултате су под великим знаком питања. Ипак одустајати не планирам, волим овај спорт и вјерујем да још пуно тога могу дати”, прича нам Стефан који не одустаје ни од своја два највеће сна - учешћа на Олимпијским играма и олимпијске медаље.

Само се бојимо да ће тада Стефан, као и многи млади слични њему, представљати неки други град и државу - оне који су препознали његове резултате, и вјеровали у њега.


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.