Пшеницу у БиХ ускоро више нико неће садити

Велики број пољопривредника у БиХ одлучује се да престане с узгојем ове културе јер се, како кажу, не исплати, цијене су ниске, а немају ни помоћ државе

BUKA portal / 10. јул 2019

Foto: Ilustracija

 

Босна и Херцеговина за потребе млинске индустрије годишње увезе око 70 посто пшенице, док тек 20-30 посто задовољи с домаћег тржишта. Међутим, и то би се за неколико година могло промијенити. Наиме, како су нам казали и произвођачи пшенице, али и представници млинске индустрије, све мање пољопривредника наставља да се бави производњом пшенице. Велики број оних који су то до сада радили или је престао или намјерава престати.

Тако је, након година постојања и волонтерског рада, Удружење Житозаједница БиХ престало с радом, а потврдио нам је то Алија Шабановић, који је обнашао функцију директора. Каже Шабановић како Житозаједница не постоји више јер никога није занимао њен рад, нико им није помагао те није ни било више смисла да постоје јер је и произвођача све мање.

Проблеми с набавком

- Од 2017. године не сијем пшеницу јер од тада нисам добио потицај за њу и схватио сам да ми се то више не исплати, па сам се преусмјерио на кукуруз. Наша власт неће да потиче нашу производњу, већ потиче увоз и због тога преко 90 посто пољопривредника одустаје од производње пшенице и пребацује се на кукуруз и друге културе. За кукуруз макар добијемо нешто потицаја од Кантона. Велику кривицу за овакво стање сноси и федерални министар пољопривреде који је упропастио нашу производњу, рекао нам је Енес Хасановић, пољопривредник.

Каже Хасановић и како су временски услови посљедњих година били лоши те како су и они кривац за лоше стање у овој производњи. Када дође вријеме, каже, да се пшеница скида, падне киша и онда јој опадне квалитет и неће нико да је прими.

- Мислим да ћемо у наредне двије до три године доћи у ситуацију да увозимо 100 посто пшенице која нам треба јер, да би се покренула ова производња, држава се мора више посветити пољопривредницима, повећати потицаје и дати стимулацију људима. Што се тиче продаје, ту нисмо имали проблема, али с цијеном јесмо. Када пшеница роди, цијена падне на 23 фенинга, а за ту цијену ми не можемо покрити ни основне трошкове, док се увозна пшеница плаћа по 35-36 фенинга, прича Хасановић, који већ од прошле године на четири хектара земљишта, на којима је раније сијао пшеницу, сада сади кукуруз.
имаге

Цијене брашна би у аугусту могле бити ниже

Проблеми с набавком пшенице за домаће произвођаче су већ почели те су нам из фирме Млин “Мајић” из Оджака казали како пшеницу набављају по десетак посто вишој цијени него прошле године.

- Тренутно пшеницу довозимо из Хрватске и Мађарске те вршимо откуп од домаћих пољопривредника. У Србији је ситуација са жетвом веома лоша, чак нисмо успјели добити ни понуду за пшеницу, казали су из овог млина, а додали су и како се цијене брашна сигурно у јулу неће мијењати те како је у аугусту могуће благо снижење цијена. Међутим, жетва је тек почела, па не могу са сигурношћу ништа рећи.

Очекивани приноси

У цијелој Републици Српској, према подацима ентитетске владе, у прошлој години засијана је пшеница на око 45.158 хектара, при чему је очекивана производња у овој години 203.211 тона, односно вриједност производње је 61.354.300 КМ. Највећи очекивани приноси су у регијама Градишке, Бијељине, Приједора и Добоја и крећу се више од 4,5 тона по хектару. Према процјенама, у овој години би се, због лоших временских услова, могла очекивати мања производња за 4,5 посто у односу на 2018.

- Просјечна производња пшенице у РС-у, у посљедњих 10 година, износи 155.000 тона, што је испод количина које су потребне за задовољење потреба млинско-пекарске индустрије, које се процјењују на 230.000 тона, навели су из Владе.

Директор пекарске индустрије Млинпек из Прњавора Миладин Станић казао је за Ослобођење како и произвођачима у овом бх. ентитету недостају потицаји како би ова производња опстала. Додаје како пшеница није економична за производњу, јер “нема ту рода који оправдава сјетву”.

- Нама цијене увијек диктира окружење. Ако има довољно пшенице у Хрватској, Мађарској и Србији, та пшеница нам одређује цијену брашна. Они нису мијењали те цијене, па очекујемо да неће бити промјене цијена ни код нас, закључио је Станић.

Ослобођење


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.