РАМБО АМАДЕУС за БУКУ: Знање је слобода, глупост је заразнија од короне

"Ријечи су доживјеле инфлацију, служе само за манипулисање. Више вриједи једно домаћинство које има своје соларне панеле, рибњак, козе, кокошке, башту, сеоски туризам, него трошити ријечи и енергију на оно што не ваља"

Ernest Bučinski / 29. август 2020

Foto Jelena Jovanov

Антоније Пушић, умјетничког имена Рамбо Амадеус, умјетник је за којег се с правом може рећи – да га нема морали би га измислити. По свему се разликује од својих колега музичара. Популаран је, мада не свира поп музику, маинстреам је, али у исто вријеме и авангарда, оригиналан је и својствен, постојан, одличан музичар и текстописац. Неко би рекао да је у свом свијету, али само зато јер нико не може да му парира, мада су многи покушавали да га копирају. Укратко, Рамбо Амадеус је свјетски мега цар. Преко тридесет година лети на музичком небу, не дозвољавајући себи да буде Икар музичке сцене, иако су многе његове колеге које су почињале каријеру крајем осамдесетих забистале, али убрзо потом и згасле. Иако је каријеру започињао у временима политичких превирања у Југославији, а касније и ратних страхота, он је успио да нађе себи мјесто на музичкој сцени еx-Yу простора и да буде прихваћен у свим новоствореним државицама од Вардара до Триглава.

Његова критичка оштрица је искрена и окренута увијек према онима на врху, који владају, „сивој еминенцији” одговорној за зло које нас је снашло, па га је публика прихватила као човјека и умјетника који је на њиховој страни без обзира на њихово име, презиме, вјеру и нацију. Колико је борац за боље и поштеније друштво, толико је и заљубљеник у природу. Еколог је, борац за очување околиша, чисту енергију и здраву храну. Иза њега је осебујан музички опус, двадесетак студијских и живих албума, а задњи материјал на којем је радио посљедњих годину дана назвао је ”Брод будала”. 


Са Рамбом Амадеусом разговарали смо о каријери, музици, али и о актуелним глобалним проблемима, екологији и тренутној ситуацији у свијету.

Твој најновији албум зове се „Брод будала”. Куд плови овај наш „брод” и да ли се на њему заиста налазе будалетине или само изгубљени, збуњени људи?

Ми се налазимо у периоду највећег изумирања биљних и животинских врста у последњих 60 милиона година, док се људска популација од појаве парне машине - за само 200 година удесетостручила, баш откад  је и кренуло уништавање природе.  Човјек је ту очигледно највећа штеточина, која се размножава на уштрб свих осталих живих бића. Цyбер Диносаурус који гази и прождире све око себе. Или ћемо као врста промијенити понашање, или ће временом, кад поједемо све око себе и потрошимо ресурсе, питку воду, кисеоник,  неумитно доћи до драстичног смањења  људске популације. Првобитна заједница хомосапиенса бројала је мање од један милион јединки, данас нас је седам милијарди. Прије само двјесто година било нас је мање од милијарде. Бахато се понашамо као врста. Заиста би било тужно да нас најинтелигеннија бића у овом углу космоса  узнемирена природа скроз  истријеби.  Свима је јасно да је свијет, овако организован као сада, заиста брод будала, за чијим кормилом се налази слијепи профит, сасвим независан  од људске воље,  који има само један циљ, увећање, макар и по цијену бродолома. Још да додам, постоји велика разлика између друштва и појединца. Појединац може да буде веома разборит, али се заправо друштво у цјелини понаша као најглупљи појединац. Од разборитих се очекује да дјелују, утичу на друштво – њихова пасивност је заправо рђавија работа од штетног дјеловања глупих. Да би глупост доминирала,  довољно је да паметан  појединац не реагује. Глупост је заразнија од короне.    

Из албума у албум текстови твојих пјесама све више одишу мудрошћу, што би Далматинци рекли „удараш у сриду”. Да ли себе некад доживљаваш као модерног Његоша?

У сваком ко се родио и одрастао у Црној Гори чучи мали Његош, мање или више модеран. Више бих волио да за двије стотине година неког новог прозову “Модерни Рамбо Амадеус”. Ипак је световна поезија мy цуп оф теа. 

„Удараш” по свему, свакоме и свачему, од приземног грађанства до оних који су на највишим положајима. Имаш ли некад проблема због тога? Добијеш ли понекад неку „ћушку” санкције од тих „виших инстанци”, забрану наступа, већи порез на некретнине...?

Па нема ме нешто по телевизијама и радију, али интернет је свакако преузео примат, па и нисам нешто оштећен. Модерним, неолибералним властима је потпуно свеједно шта кењате, само ако им не дирате у њихову лову, још  ако им нисте на платном списку, јебе им се. Само те не ангажују - принуђен си да гледаш како опортуне колеге упитног талента узимају добре послове теби испред носа. Ја сам океј с тим, волим да сам по страни, удобно је, не морам да  играм “пипиревку”.  

Везано за претходно питање. Мислиш ли да треба да буде више јавних личности, у које свакако спадају и музичари, који би имали просто речено „веће тестисе” да се одупру постојећем стању, то јест онима који ово стање држе под контролом – властодршцима?

Джаба је кењажа. Треба  правити конкретне ствари. Мале, офф грид системе, домаћинства, производити своју енергију и храну, бити што је могуће више независан од система, то дјеловање има мало више смисла него “плашити мечку решетом”. Ријечи су доживјеле инфлацију, служе само за манипулисање. Више вриједи једно домаћинство које има своје соларне панеле, рибњак, козе, кокошке, башту, сеоски туризам, него трошити ријечи и енергију на оно што не ваља. Треба бити конструктиван, спроводити идеје. Сад је главни хит у свијету  правити баштице на крововима зграда. Уз мало труда станари имају своје зачине, поврће, цвијеће, а зграда постаје додатно топлотно изолована, штеди се струја на хлађење и гријање, нарочито оних који живе испод плоче. И наравно, гласати за секуларне, еколошки освијештене  странке, кад год се укаже могућност. Тешко да креационисти могу да буду еколози, ако су увјерени да је Бог створио земљу за седам дана, онда је логично да вјерују и да ће је поправити за једно поподне. Ја бих то поподне радије био негдје друго. 

Мислиш ли да је дужност јавних личности да се одупру тим „чуваоцима овдашњих нација” који се служе свим средствима да се одрже на позицијама, па и говором мржње према комшијским народима. Колико нас заправо та наративна мржња и мржња уопште спречавају да живимо боље?

Нису они измислили то „Дивиде ет импера”. Завади па владај изрека је још из Римског Царства. Успијева  више од двије хиљаде година, али сигуран сам да ће људима кад-тад досадити да се дијеле и живе у мржњи. Напосљетку, ваљда се људи уморе од мржње. Неки народи су већ успјели у томе, погледајте цијелу Сјеверну Европу. Двјесто година нису ратовали. 
А прије тога јесу сваки дан, вијековима, па им је досадило. Досадиће и нама. И нације ће као појам, баш као што су и настале, једног дана нестати. Просто, људи ће тражити неке нове, модерније и комплексније колективне идентитете и колективне симулације. 

Да ли умјетници икако утичу на јавно мнијење и могу ли да мијењају постојећа стања и свијет око себе?

Могу да мијењају сензибилитет, стање свијести, да нема културе, данас би се људи јели између себе. Могу много, само је проблем што се много тог лијепог заната данас назива умјетношћу. Умјетност без етичких или барем естетских пропитивања и провокација је кич. Кич је гори од шунда, јер је симетричан, сладак, улази под кожу и успављује тежњу ка слободи. Шунд је много мање опасан, он је видљив, профан, гласан, лако га је препознати и заобићи. Сва “умјетност “ коју и локална и свјетска владајућа елита  протажира је кич, што је сасвим нормално, јер је лакше управљати успаваним мозговима. Шунд се  пропагира кад треба одгојити генерације јефтине радне снаге, да би човјек пристао да ради тежак, глуп посао за малу плату, мора претходно мозак да му се импрегнира шундом. 

Албум си почео да ствараш када корона није ни била на помолу. Да ли си икада предосјећао да би нас могла стрефити оваква пошаст и пропаст?

Да, предосјећам одавно, али мислим да је ово само увертира. Озбиљна еколошка криза тек слиједи, а са њом и увођење врло тврдог тоталитарног друштва, које се сада лагано вјежба. Уколико се не догоди неко чудо, коме се надам. Надам се неком изуму који ће усисати сав вишак Цо2 из ваздуха и од њега произвести протеински додатак јелима. Теоретски је могуће. Сав живи свијет око нас је од угљоводоника. За претварање угљен диоксида у хранљиви протеин треба ти само водоник, кога има колико хоћеш, мало енергије и доста  памети. Надам се и тренутку кад ће добијање струје из угља постати скупље од добијања струје из соларних панела, а тај датум је јако близу. 

Засад свој материјал промовишеш преко друштвених мрежа и интернет сајтова. Хоће ли бити ускоро и неких назнака живих наступа? Вјерујеш ли да ће се ово чудо звано ковид-19 икада стишати?

Мислим да ће се у оквиру тоталитарне агенде драстично смањити могућност јавних окупљања, али с обзиром да је мој опус ипак ундергроунд, ундергроунд је увијек налазио начина да се изрази. Ево, сада већ  ДЈ-еви пуштају снимке навијања на празним стадионима, да се ложе фудбалери и гледаоци. Мени то личи на дугорочно рјешење. 

Велики дио становништва и не вјерује да тај вирус постоји. Какво је твоје мишљење о томе?

Велики дио становништва вјерује у разне глупости, а не вјерује у оно што им је испред носа. Постоји вирус, несумњиво, само је огромна дискрепанција између бројева и реакција држава. Од Шпанске грознице је прије сто година умрло између стотину и три стотине милиона људи, више него у првом и другом светском рату заједно, али тај догађај се није учио у школи. 

Једно питање везано за твоје пјесме које се бави мушко-женским односима и другим свакодневним животним дилемама човјека средњих година. Хвата ли те некад паника од пролазности живота и жал за младошћу?

Немам жал за младошћу, али имам страх од немоћи и понижења. У примитивним друштвима као што је балканско, старији људи се презиру, третирају се као глупани, нарочито ако нису богати. Не бих волио да као старац доживим презир околине. У руралним срединама још увијек срећом старци имају поштовање, па кад ухватим године, вјероватно ћу се повући у планине. 

Ти си породичан човјек, али си и јако популаран. Како си успио да одржиш и породицу и каријеру, а знамо да се налазимо у ери разваљених породица и музичких каријера које су препуне странпутица и лоших процијена?

Па, то је ствар кућног васпитања. Трудио сам се од почетка да се дистанцирам од вртлога естраде свјестан чињенице да ће ми и зарада бити мања, али испоставило се као сасвим добра доктрина. Синови су ми израсли у пристојне и поштене људе. Тешко бих поднио чињеницу да сам одгојио три битанге. 

Твоје музичко путешествије никад није престајало, али није кренуло ни путем екстремне комерцијале, чак ни пјесма коју си радио за Евровизију. Нон-стоп си присутан на сцени, остао си свој траг, а инспирације, чини се, имаш и више него раније. Има ли ту неке магије или је све само у раду?

Све је у мјери. Важно је не досађивати публици. Имати мјеру и у броју свирки, и у броју албума и у броју медијских наступа. Да говорите само кад имате нешто да кажете, а не да млатите празну сламу. Некад нешто ваља и прочитати, пристојан аутор зна да је било много генијалних дјела и прије њега, што више познајете читаву историју умјетности, такође и савремену сцену, то ће бити мања могућност да постанете старо лапрдало које је одавно престало да буде инересантно било коме осим самом себи. 

Имаш ли нешто да поручиш нашим читатељкама и читаоцима?

Знање је слобода. Што више знате, већи је простор којим ходате, веће су могућности да понађете своје парче неба. Бјежите од незналица. Игноранција и ароганција су сестре близнакиње. 

 

 

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.