"Размножавање домаћих животиња" Тање Ступар Трифуновић у ужем избору за награду "Бранко Миљковић"

У ужи избор књига поезије објављених током 2018. године уврштена је и књига бањалучке књижевнице Тање Ступар Трифуновић.

BUKA/M.I.D. / 19. април 2019

Foto: Borislav Brezo

 

У ужем избору за награду "Бранко Миљковић", која ће почетком маја бити додељена 48. пут, налази се 12 наслова књига, одлучио је жири који чине Горан Максимовић, Марјан Чакаревић и Никола Живановић.

У ужи избор књига поезије објављених током 2018. године за награду су дела "Материна" Ане Сеферовић, "Ја, Клаудија" Данице Вукићевић, "Аве Мариа" Драгана Бошковића, "Иза запаљене шуме" Звонка Карановића, "Биће све у реду" Зорана Пешића Сигме, "Богзна" Ласла Блашковића, "Песме страха и патетике" Миломира Гавриловића, "Непоновољиви код" Мирослава Алексића, "Рубови" Петра Милорадовића, "Гибралтар" Саше Јеленковића, "Страх од савршенства" Слободана Јовића и "Размножавање домаћих животиња" Тање Ступар Трифуновић.

Награда ће бити додијељена током вишедневне манифестације „Дани Бранка Миљковића“.

Награду додјељује Град Ниш, а технички организатор је Нишки културни центар.

Тања Ступар Трифуновић, рођена је у Задру 1977. Дипломирала је на Филолошком факултету, Одсјек српски језик и књижевност у Бањалуци. До сад је објавила неколико књига поезије, књигу прича и роман. Радови су јој превођени на енглески, њемачки, пољски, словеначки, македонски дански  и француски.

 

Размножавање домаћих животиња

Суров је то звук када лопата зарије свој кљун у шљунак
у земљу у тијело глисте
које се ломи и савија живо а сведено на патрљке
Суров је то звук који оштро улази у ткиво земље
Пресијеца јасну линију кржљаво бусење траве
насеобину полудјелих мрава
И све се стрмоглављује ка доље
Ка теби
И дан је суров и вјетар је прејак
и прехладно је за овај љетни дан
Па ниси ти била нека мека
Нека крхка
Да одеш неког мирног дана без буре
И без клетви
И без зазивања предака и псовања свих животиња у штали
Ниси ти била нека која би нас оставила
без поздрава без да нам се језа хладног дана завуче у кости
Ниси ти била толико плодна
колико си жељела
Ни толико синова
ниси имала колико ти је требало
да покажеш комшијама да с тобом нема шале
Ниси ти била нека безвезе
знала си више него све жене у селу
али кога је то твоје знање занимало
од ових твојих покуњених
од троје двоје
преосталих
Ни да крикну не знају као ти
Када су ти јавили да твог најстаријег сина више нема
умрла си с тим јауком
и почело је вријеме чекања одласка
Ниси ти ничег имала довољно
Ни дјеце ни хране ни љубави
Само те очи ужагрене
које су се нама потомцима котрљале кроз сан
Ко ће сад то све
Ту муку
Ту земљу пусту
Те празне штале
То мукло блејање оваца које се паре по небеским ливадама
Тај чемер камена и лопате који воде љубав
Ко ће то да наслиједи од тебе
док кључ кружи из руке у руку нико не смије
ватру да упали на огњишту крај којег сте се зими
и ти и све домаће животиње порађале трајни склопивши савез
међу вашом младунчади
они су благи као јагњад мислила си гледајући своју дјецу
начету зубима вукова
Суров је то звук када тупо одјекне камен о сандук
јер је овдје више
камења него земље
И како да ти буде лака када одлазиш са свим тим тешким спознајама
како у ником од нас немаш достојног насљедника

 

Везан текст:

Тања Ступар Трифуновић: Друштво у којем живимо све више је налик каквој гротескној арени у којој побјеђују они који су кадри смислити више лажи и смицалица

 

 

 

 


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.