Реакција организација за заштиту жена: Осуда пуштања из притвора оптужених за сексуалне преступе!

„Дијете, жртва наведеног сексуалног злочина налази се у једној од сигурних кућа у Републици Српској и бори се за шансу да настави живот“, кажу из Фондације Лара.

Maja Isović Dobrijević / 03. април 2020

Foto: Ilustracija

 

Из Фондације „Лара“ из Бијељине реаговали су на Рјешење Окружног суда у Бијељини од 01. априла 2020. године о пуштању из притвора оптужених сексуалних преступника В.С. и Н.К., којима се суди за сексуалне злочине према дјетету млађем од 15 година.

„Као организација која се професионално и активистички 22 године бори против свих облика насиља према женама и дјевојчицама, укључујући и сексуално насиље над дјецом, изражавамо дубоку забринутост и осуђујемо Рјешење Окружног суда у Бијељини од 01. априла 2020. године којим су оптужени за дјела обљубе над дјететом млађим од 15 година у стицају са кривичним дјелом упознавање дјеце са порнографијом, В.С. и Н.К. из Лопара, данас пуштени на слободу.  Пред Окружним судом у Бијељини у току је суђење против В.С. и Н.К. из Лопара због наведеног кривичног дјела и главни претрес је у завршној фази“, кажу из Фондације Лара.

Додају да се оптужени налаз у притвору од почетка истраге, а притвор је продужен након потврђивања оптужнице 18. септембра 2019. године, а потом, у складу са Законом о кривичном поступку, продужаван свака два мјесеца.

„Посљедњи пут, притвор је продужен 19. марта 2020. године а укинут је новим рјешењем, по основу одлуке Врховног суда Републике Српске којем се бранилац једног од оптужених жалио.  Врховни суд Републике Српске је Рјешењем од 27. марта 2020. године укинуо рјешење Окружног суда о продужењу притвора и вратио предмет на поновно разматрање, након чега је Вијеће Окружног суда одлучило да оптужене пусти на слободу.  Судови укључени у овај поступак, како се наводи у рјешењу Окружног суда, сматрају да пуштањем на слободу оптужених нема стварне пријетње нарушавања јавног реда ни других разлога због којих би оптужени остали у притвору. Један од аргумената за укидање притвора је и што је жртва наведених сексуалних злочина измјештена из средине у којој су дјела почињена“, истичу из Ларе.

Додају да одлуке Окружног и Врховног суда  показују драматично неразумијевање права и правде и потпуно технократски а не хуманистички приступ у примјени и разумијевању правних норми и улоге правосуђа, из два разлога:  

„Оптужени су починили два изразито тешка сексуална злочина према дјетету која указују да се ради о социопатским личностима и сврстава их у ранг криминалних структура које се називају педофилима. Према сексуалним преступницима у цијелом свијету, као и у Републици Српској, траже се рјешења трајније контроле како би били спријечени у даљем чињењу и понављају кривичних дјела о чему је сваки носилац судијске функције упознат, или би требало да буде. И стога је сваки судија обавезан да дубоко размисли о друштвеној опасности када починиоце ових дјела пушта на слободу, без икаквих мјера обезбјеђења која Закон о кривичном поступку прописује“, појашњавају.

Истичу да у образложењу Рјешења, Окружни суд наводи, да није било никакве реакције јавности због извршења дјела док су оптужени били у притвору што је апсурдно оправдање јер јавност и заједница и нису имали разлога да реагују у ситуацији када су службе за провођење закона на правилан начин радиле свој посао.

„Други поражавајући разлог у образложењу Суда је аргумент да 'оштећена више не живи у мјесту гдје је дјело почињено' јер подржава цијели корпус друштвених предрасуда и понашања који доприносе да се у ситуацијама сексуалних злочина кажњавају жртве а починиоци амнестирају. Дијете, жртва наведеног сексуалног злочина налази се у једној од сигурних кућа у Републици Српској и бори се за шансу да настави живот. Дакле, није са породицом, пријатељима и школским друговима и то је Суду разлог да омогући да оптужени за кривично дјело могу даље да уживају све благодети слободе коју су оштећеном дјетету одузели“, појашњавају.

Фондација „Лара“  као организација која се бави заштитом људских права вјерује у систем  и залаже се за поштивање правних норми и међународног права, а жели вјеровати да ће Тужилаштво реаговати и уложити жалбу и  да ће судови поново размотрити своју одлуку и донијети исправно рјешење.

„Важно је знати да сексуално насиље према женама у нашој земљи спада у врсту злочина која је под највећом стигмом и да су тамне бројке овога криминала огромне. Жртве сексуалног насиља, углавном жене и дјеца, ријетко овај злочин уопште и пријављују јер не могу да се изборе са секундарном виктимизацијом коју пролазе током истраге и судског поступка.   Сви носиоци правосудних функција обавезни су у овом, као и у сваком другом случају процијенити како ће се након изласка оптужених из притвора осјећати друге особе погођење овим злочином, породица оштећеног дјетета, пријатељи. Да ли ће други родитељи страховати за сигурност своје дјеце? Хоће ли се службеници/це који су дјетету помагали такође осјећати угрожено? Како ће се осјећати оштећена?  Желимо вјеровати да у систему правосуђа постоји довољно судија и тужилаца који разумију положај жртава и природу сексуалних злочина а посебно сексуалног насиља према женама“, кажу из ове Фондације.

Нада Голубовић, предсједница Управног одбора фондације Удружене жене из Бањалуке у своје име, али и у име Фондације из које долази каже да оптужени за сексуално злостављане дјетета нису требали бити отпуштени из притвора, јер се ради о тешком кривичном дјелу и од септембра су у притвору, не видим разлог што су сад пуштени.

„Смјештај дјевојчице  на сигурно, је  добра одлука. Смјештена и удаљена из средине да би се опоравила и рехабилитирала. Но, кад говоримо о томе да жртве треба заштити врло је важно, изрицање мјера заштите, на начин да се забрани прилазак жртви. Потребно је да се насилници уклоне од својих жртава из дома без обзира гдје ће бити кад се изрекне мјера. Но, у овом случају кад се ради о сексуалним предступницма према малољетним особама потребно их је притворити. То су особе девијантног понашања. Мене занима и постављам питање судији: На осново чега оцјењује да ова двојица неће наћи нову жртву“, каже за БУКУ Нада Голубовић.

Она додаје да ове злочине треба кажњавати највећим запријећеним казнама.

У овом конкретном случају Нада Голубовић апелује да суд поступи са дужном пажњом у складу да међународним конвенцијама и домаћим законима.

„Апелујем да у ово доба пандемије не забораве да се злочини дешавају.Ја бих проширила проблем и на насиље у породици, које се сад мање види. Жене нису у прилици нити да пријаве насиље, јер тај који је злостављач сједи поред ње. Колики је обим ових дјела немамо евиденцију“, каже наша саговорница.

 


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.