Ред Хот Цхили Пепперс: Бенд који се не зауставља

<п><стронг>Шта спречава чланове бенда Ред Хот Цхили Пепперс да се повуку на плажу и да само сједе и једу бурритос? Роб Фитзпатрицк пита краљеве рока из ЛА-ја како након толико времена и даље успијевају правити такав хаос.</стронг></п>

The Guardian / 22. август 2011

 

 

 

Тхе Ред Хот Цхили Пепперс су Јосх Клингхоффер, Антхон Киедис, Цхад Смитх, Флеа.Пола бенда сједи насупрот мене на раскошним софама у апартману на посљедњем спрату хотела на плажи у градићу Санта Моника, у Калифорнији. Кроз прозор с моје лијеве стране види се Пацифик, док се кроз прозор с моје десне стране види сајам ужитака – плажа Венице Беацх. Два су сата послије подне и сунце немилосрдно пржи. Чак је и момак који је до малочас лежао на леђима крај базена са ногама раширеним тако да му и бедра с унутрашње стране буду осунчана, граби пешкир и повлачи се у хлад крај шанка. Доље на плажи, огромни булдожери ваљају се напријед-назад, пребацујући пијесак у недоглед. Пиштање рикверца чује се на крају сваке наше реченице.Бас гитариста Мицхаел "Флеа" Балзар је невјероватан. Са 48 година он је реклама за вјечну адолесценцију. Објашњава нешто о томе како његова љубав према сурфању инспирише његову љубав према писању стихова. Покушавам да га пратим, али његова одјећа и држање ми одвлаче пажњу. Флеа је силно познат већ толико дуго да је потпуно одбацио све конвенције у свом понашању и сада неспутано плови по властитом менталном плаветнилу, блаженог, препланулог осмјеха, који носи као пркосну гусарску заставу."Та машинерија мора бити у служби наше непредвидљивости и импровизације," изјављује, као одговор на моје питање како бенду основаном прије готово 30 година полази за руком да им ствари буду интересантне на још једној свјетској турнеји. "Није довољно добро свирати. Није довољно ни бити забаван – брига ме за то. Морамо импровизовати и морамо експериментисати и морамо радити и ствари које могу испасти лоше и све што понесемо са собом – људи и опрема – морају служити том циљу."Шта год мислили о Ред Хот Цхили Пепперсима, не можете а да се не дивите некоме ко има тако високе идеале за своју поп групу. Нарочито када тај неко на себи има комбинезон са својим иницијалима, исте вриштеће, психоделичне бејби плаве боје у коју је офарбао и своју косу."На крају ми је неважно да ли људи воле наш нови албум или нас као бенд," каже Флеа. "Али забавно је причати о свему томе."На другој софи, једнако опуштен, бубњар Цхад Смитх, 49, тихо се намјешта на свом мјесту. Скупоцјени сат величине тањира за ручавање који виси са његове руке једини открива да се не ради о обичном човјеку. Трећи је дан промотивних активности за њихов нови албум И'м итх оу, и сви настоје да испуне свој задатак.Питам Флеа и Смитха да ли наслов албума значи да они разумију друге или да су уз њих."Свеједно! Можете то схватити како желите" каже Флеа, пуцајући од енергије. "Ја ћу га однијети у ваздухопловну базу и пуштати га у нултој гравитацији.""Знате, веома цијеним то што Флеа ради у овом процесу," Смитх каже, полако узимајући боцу минералне воде из фино изрезбарене сребрне посуде с ледом. "Он је артикулисанији, па одрађује велики дио посла."И'м итх оу је десети студијски албум Ред Хот Цхили Пепперса – што је приличан подвиг за бенд основан “из зафрканције” у Лос Анђелесу 1983. године. Албум комбинује сурферску музику, диско, фанк, спејс џез 70-их Георга Дукеа и Хербие Ханцоцка ("То ми је велики комплимент," каже Флеа), чак и глам-попа групе Т-Ре ("Е то ми је уљепшало дан," пјевач Антхон Киедис каже касније). Ако сте већ одлучили да их не подносите, то неће промијенити ваше мишљење, али то говори да се ради о бенду који се и даље одушевљава могућностима које музика пружа. С обзиром на то да је историјат бенда окаљан употребом дрога и смртним случајем, Пепперси одржавају изненађујући ниво продуктивности: Киедис и Флеа говоре о "гомили" материјала који нико осим њих и њиховог дугогодишњег продуцента Рицка Рубина никада није ни чуо."Креативност је некад већа некад мања," каже Флеа. "Ми смо имали среће. Зарадили смо гомилу новца. Могли бисмо сједити на плажи и јести бурритос, али чак и када смо љути једни на друге и даље сједимо у соби и радимо. Игор Стравински је сједио за својим клавиром сваки јебени дан. Некада би његова музика била срање и жена би га излуђивала – али он је истрајао. Исто важи и за Ницк Цавеа, највећег живог текстописца. Он иде на посао! Сваки дан. И то је оно што и ми радимо."Упркос прозаичном начину на који Флеа описује њихове садашње радне навике, у причи о Пеперсима има много мрачне романтике. Флеа и Киедис су пријатељи из раног дјетињства. Обојица су синови неодговорних очева алкохоличара (и очуха у Флеаевом случају). Киедис је надугачко писао о свом оцу, глумцу Блецкие Дамметту, у својој фасцинантној књизи, Сцар Тиссуе, али Флеаево дјетињство било је једнако хаотично. Нјегов насилни отац био је џез басиста који је, према легенди, пуцао на полицију тако често да је Флеа почео спавати ван куће ради властите безбједности. Са 12 година већ се дрогирао и ноћу лутао сам улицама."Био сам криминалац тада”, клима главом. "Пљачкао сам људе."Оснивање бенда дугују једној аутостоперској вожњи у јапанском аутомобилу. Једног послијеподнева, прије 33 године, Кеидис и Флеа стопирали су до воденог парка у удаљеном предграђу ЛА-ја. Након пливања, попушили су џоинт, а онда су схватили да се не могу вратити кући. Неколико минута касније угледали со момка који је возио цестом, а који је ишао с њима на часове геометрије. Махнули су му да стане и он их је повезао у свом Датсуну Б210. Сазнали су да свира гитару у неком бенду. Предложио је Флеау да почне свирати бас."То је био Хиллел," каже Флеа, мислећи на Хиллела Словака, првобитног гитаристу бенда, који је умро од предозирања хероином у јуну 1988. године. "Тај случајни сусрет је промијенио наше животе."Бенд заправо није оформљен до 1983, када се триу Киедис-Флеа-Словак придружио бубњар Јацк Иронс. Своју прву свирку имали су као Тон Фло анд тхе Мирацулоусл Мајестиц Мастерс оф Махем, постепено освајајући публику, што их је учинило атрактивнијима за издавачке куће него Иронова и Словакова "права" група хат Ис Тхис? Нјихови рани наступи започињали су поздравом, "Добро вече даме и вуцибатине!" и понекад би за госта имали степ плесача који је балансирао на столицама, или бакицу која би пјевала Тие а елло Риббон док би правила лутке од папира. Једна од првих критика дивила се њиховој “изненађујућој чврстини упркос хаосу"."То донекле и даље важи за нас," тврди Флеа. "Ми смо мрачни кутак ЛА панк сцене, а та сцена је била насилна и агресивна и дивља и интензивна. Напорно смо радили да бисмо добили ствар која ти може откинути главу. Већина људи то не схвата, они воле лаке ноте. Не желе да чују Цаптаин Беефхеарт. Е па ја желим! Ја желим да чујем јебеног Цаптаин Беефхеарт!"Требало је неколико година, заправо, да Пепперси нађу своје мјесто. Свој деби албум из 1984. године оцијенили су као промашај, а сљедећи, Фреаке Стле, није доспио на топ листе. Затим, мање од годину дана након албума из 1987. године Тхе Уплифт Мофо Парт План бенд је почео да се пробија. Тада је умро Словак. Након периода када се чинило да ће се група распасти, прегруписали су се, тако што је Јохн Фрусцианте замијенио Словака а Смитх је преузео бубњеве од Иронса, и снимили два албума – Мотхер'с Милк и Блоод Сугар Се Магицк – што је довело до њиховог успона међу рок аристократију.Фрусцианте, чији је боравак у бенду био прекидан проблемима због овисности о хероину током 90-их (што је довело до тешке оралне инфекције због које су му морали повадити све зубе и замијенити их зубним имплантима), напустио их је заувијек 2009. И тако данас Киедис, који такође има 48. година, дијели апартман са новим гитаристом Јосхом Клингхоффером, а у апартману преко пута су Флеа и Смитх. Прочитао сам им једну стару критику која описује бенд који се премаже племенским ратним бојама и наступа под пригушеним свјетлом. "Замислите вокал Др Јохна, електричну гитару Јимија Хендриа, бас рифове Георгеа Цлинтона – све то заједно са ставом опаких одметника.

 

 

"Ох, о, купујем!" Киедис се насмија, понављајући фразу. "Опаки одметници! Свиђа ми се. То ми је најбоља критика."Киедис је откровење. Док говори тихо, с дискретним брковима, у потпуности разбија слику о себи као мачо, истетовираном лику каквим се приказује на сликама и спотовима бенда. Тада се окреће свом новом колеги из бенда и пита га да ли је он уопште икада слушао Др Јохна, као добронамјерни ујак, забринут за културни одгој свог младог нећака. Клингхоффер, који прије изгледа као да му је 21, а не 31 година, колико заправо има, клима главом и смјешка се."Сјећам се једног наступа када се моја дјевојка попела на стејџ усред свирке док сам ја плесао са неком голом цуром," Киедис уздише. "Ударила је дјевојку, затим је мене гурнула на под и покушала да ме шутне у јаја. Али ја нисам престајао пјевати. Свирали смо Фо Лад и да знаш да сам је отпјевао до краја!"Киедис посједује смиреност некога ко ово ради годинама, за разлику од Клингхоффера, који не престаје да се мешкољи. Стално се смјешка, одсутно гризе нокте и навлачи рукаве. Питам га да ли је застрашујуће придружити се тако великом бенду."Познајем момке већ десет година и ово желим цијели живот," каже тихо. "Мада, када помислим како је то све велико, уплашим се.""Али знаш, када је Јосх први пут свирао са нама ушао је у малу собу пуну инструмената и појачала," Киедис вјешто скреће с теме. "Тада није било издавачке куће нити менаџерске компаније. Све је почело као обична романса.""Знаш, никада нисмо мислили да ћемо заувијек остати у рокенрол бенду," каже Кидис. "Само смо хтјели да свирамо једну вече. Онда се десило сво то лудило. Заиста смо владали ЛА-ем неко вријеме – то је било као да имамо своје приватно краљевство."Булдожери за пијесак и даље се ваљају и трубе док се растајемо. Флеа, што никога не изнанађује, наставља да прича. Присјећа се како је са седам година први пут размишљао о томе да постане музичар."Испред моје куће је била уличица у којој би се старији клинци, са празним лименкама и метлама”, прича копчајући комбинезон и навлачећи чизме, "претварали да имају бенд и да свирају, док би пуштали музику са радија који је био негдје скривен”. А ја сам стварно мислио да то они свирају и то ми је изгледало као права магија. И даље се тако осјећам. И даље ми је све то потпуно магично."И'м итх оу излази 29. августа.

 

За БУКУ текст превела и прилагодила Милица Плавшић

 




Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.