Професор Рефик Шећибовић: Високо образовање после корона вируса (ЦОВИД 19) доживеће велике промене

Стручњаке који се баве развојем високог образовања ова ситуација са корона вирусом (кризног образовања и трансформације универзитета) није баш изненадила, они су већ истраживали проблем учења у неизвесним временима, и објављивали своје радове

Refik Šećibović / 28. март 2020

Foto: BUKA, arhiva

 

Министар Рајчевић (министар за научно технолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади Републике Српске) пре неколико дана дао је изјаву о великим расправама о будућности високог образовања у свету. Криза са корона  вирусом отворила је опет расправе о потреби трансформација универзитета, али данас у једном сасвим новом светлу, а то је  питање безбједности и очувања здравља студената и постизања квалитета студија без традиционалне наставе.

Проф. Маргинсон са Оxфордског универзитета (проф. Симон Маргинсон директор – Центер фор Глобал Хигхер Едуцатион) је  јасан, универзитети у Америци и Европи већ ће од јесени гледати како да пређу на он лине системе у учењу због ове епидемије, али он истиче да је образовање на даљину сасвим другачији систем од традиционалног система наставе лицем у лице (фаце то фаце едуцатион) . Међутим, већина стручњака и водећих менаджера универзитета све више указују да ће ово бити велика трансфомација, која ће у великој мери променити односе између студената, државе и институција високог образовања. Овоме иду у прилог истраживања која су у последње две године рађена у свету о студијама у неизвесним временима, те о стварању паметног окружења за учење (смарт леарнинг енвиронментс) и нарочито о флексибилизацији универзитета. Тематски број Часописа за развој високог образовања (Зеитсцхрифт фüр Хоцхсцхулентwицклунг, број Вол. 14 / Иссуе 3 Новембер 2019, Флеxиблес Лернен ан Хоцхсцхулен гесталтен ) чији је издавач Универзитет у Бечу, посвећен је флексибилном образовању као новој методи рада у високом образовању и то пре избијања ове кризе.

Дакле, стручњаке који се баве развојем високог образовања ова ситуација са корона вирусом (кризног образовања и трансформације универзитета) није баш изненадила, они су већ истраживали проблем учења у неизвесним временима, и објављивали своје радове у последње две године,  али та тематика је обрађивана из других разлога, пре свега економских, (то су питања школарина и немогућности студената да себи обезбеде завршетак овако скупих студија), међутим, ова криза је поново актуелизирала нека од тих решења, од којих су на првом месту били дигитализација студија и флексибилност организације универзитета.
Па кога је изненадила? Пре свега, менаджмент великих универзитета и државне службенике који прате ову проблематику, и то из више разлога:

- Прво, избијањем епидемије корона вируса (ЦОВИД 19) у Кини и Европи многи студенти у свету (па и многи наши) спаковали су своје ствари,  и са престижних универзитета и последњим авионима и возовима вратили се кући, свесни да су ту најсигурнији у време епидемије. Нажалост, у међувремену их је испунила неизвесност када ће се вратити у своје кампусе или студентске домове ( или изнајмљене приватне станове) да наставе студије, јер управо њихови универзитети нису могли да дају јасан одговор колико ће ова криза трајати  и кад ће наставити са нормалним наставним активностима (немачки универзитети су објавили да ће зграде универзитета бити затворене до 19. априла). Многи елитни универзитети ( као Оxфорд,  Манцхестер Метрополитан Университy и др.) најавили су да ће пребацити традиционалну наставу на студије на даљину (Дистанце Леарнинг Систем - ДЛС) и тако завршати школску годину.

- Друго, последњих дана, текстови на ову тематику преплавили су све познате образовне портале који се искључиво баве високим образовањем, указујући да постоји велика доза неспремности појединих универзитета да се организује квалитетан систем наставе (ДЛС), али и учења на овај начин у кризним временима. Овде се показало да није проблем у технологији, већ у организацији, у дизајну курикулума, и времену предвиђеном за усвајање знања.  Исто тако показало се да су ресурси универзитета у дигиталном облику врло ограничени (библиотеке, алати за израду радова, видео садржаји, итд.).

- Треће, отворила су се питања будућности универзитета у односу на традиционални систем рада, али и примену нових технологија, као и на отвореност универзитета у односу на окружење у коме се налазе. Неспретне реакције појединих влада утицале су да се створи представа о њиховој незаинтересованости какав је положај страних студената на њиховој територији.

Сада је већ јасно, да ће криза са корона вирусом оставити видне последице и на савремено друштво (о чему је писао и говорио Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел), а великим делом утицаће и на систем високог образовања. Ови догађаји на почетку 2020. године снажно ће утицати на међународна кретања у високом образовању. Симон Маргинсон предвиђа да ће требати најмање 5 година да се мађународна кретања студената врате на овај ниво. У марту, пошто су многи студенти хитно морали да напусте своје кампусе, изненада нашли су се  заглављени на аеродромима, граничним прелазима, жељезничким станицама и већина се једва успела пребацити до својих домова. Била је то стресна ситуација, али данас је и велика је опомена за многе родитеље и будуће студенте, да размисле где ће студирати.

И реакција је брзо дошла, кроз смањену заинтересованост за америчке универзитете ове године. То је одмах изазвало реакцију америчких универзитета, чак и у току уписа, они задужују менаджмент да промени политику уписа (на основу извештаја агенција које прате високо образовање, истиче се да чак 65% анкетираних универзитета сада мења политику уписа). Комплетно се мења приступ будућим студентима, јер су сасвим другачији захтеви од стране родитеља и будућих студената. С друге стране, многи родитељи и будући студенти нису у овој ситуацији спремни да сада донесу одлуку где ће и да ли ће студирати, и многи изјављују да су спремни да сачекају развој ове ситуације са корона вирусом. Многа руководства универзитета зато одлучују да продуже уписни рок, очекујући да ће се ова ситуација смирити. Генерално гледајући увукла се несигурност у студентску популацију у свету (посебно када је ријеч о студијама у иностранству), питања где отићи на студије, како се понашати, ако се пандемија корона вируса појави на јесен, а при том не дође се до адекватне заштите (вакцине) и да ли финансирати такве студије. Садашњи облици студија ( а код нас је то сада случај) зависе у великој мери од прихода студената, односно од њихових родитеља, било да се ради о плаћању школарине или издвајању средстава за студирање у неком другом граду (за буджетске студенте). Криза је тиме покуцала на све универзитете и јавне и приватне, и код нас и свету.
Анна Фазацкерлеy у Гардијану од 17. марта ове године, јасно указује да ће универзитети морати што пре да се прилагоде дуготрајној коронарној кризи. Др Доугх Цлоw с друге стране  указује да је Отвореном универзитету (Опен Университy – који има искључиво ДЛС наставу) у Лондону требало годину дана да пређе на на студије на даљину (ДЛС), да ово што се сада ради је у суштини привремено, јер велики број наставника нема искуства са овом наставом.

У ствари сви истичу да је систем студија на даљину био резервна варијанта традиционалном облику наставе (фаце то фаце) на великим универзитетима, па је зато сада ова организација универзитета је сувише крута и неприлагодљива овој новој ситуацији. Да би се прихватио овај систем рада потребно успоставити флексибилнији систем рада и нове облике мерења знања, а за то је потребно одређено време.

Аутор овог текста у интервјуу порталу БУКА од 11.10.2017. године истакао је да овај систем високог образовања неодржив у многим сегментима и то највише у оном који се односи на мерење наставног процеса и положаја студената и  наставника. Истакли смо да је процес преноса знања застарео и да нема довољно развоја персоналног учења и развоја каријере, да се углавном сви само баве собом на универзитетима, без озбиљног приступа иновативним методама наставе. Јасно да наши универзитети нису пратили (неки су знали за ова решења, али их игнорисали), да се у Европи (поготово скандинавске земље) озбиљно баве променом организације универзитета и то са различитих становишта: дигитализације, безбедности, персоналног учења, примене свих врста едукативних алата, дизајна курикулума итд. Иако је аутор овог текста са својим тимом у децембру 2018. године у просторијама Бошњачке академије наука и уметности приказао иновацију (сличну европским истраживањима– Флексибилне мреже за каријеру  пројекат је привукао пажњу неких страних стручњака, али никога са наших универзитета, а и медија), која је управо говорила о могућностима преласка са једног вида студија на други, мада у сасвим другом контексту (ова иновација је објављена ове године је у часопису Лимес у Београду) повезивања образовања, обуке и учење кроз праксу са основним студијама. Али у читавој иновацији инсистирали смо на јачању облика прилађавања универзитета променама у окружењу. Корона вирус је управо отворио као велики проблем однос универзитета и његовог окружења. Зато што је ова криза натерала јавност да постави питање које ће потезе учинити владе многих земаља у односу на високо образовање. Наше претпоставке су да ће се ићи у следећем правцу:

- Високо образовање ће се још више везати за државу и то заједно са здравством, науком и социјалном политиком (Жижек говори о некој врсти новог комунизма, али овде се ради о политици државе према младим људима, односно о њиховој сигурности, а да при том добију квалитетно образовање). То ће у високом образовању моћи једино јачањем јавног сектора високог образовања и проглашавања свих врста образовања и обуке непрофитном делатношћу.

- Потреба је да се у високом образовању гарантују безбедност и квалитетна примена нових технологија, а то ће бити услов да држава усмери студенте у институције које ће то моћи да обезбеде. Што ће довести до укрупњавања институција, које ће бити под директном контролом партнера високог обазовања.

- Држава ће морати да донесе нове законске мјере којима ће притиснути универзитете да се отворе према иновацијама у настави, партнерству у преношењу знања (послодавци, локалне заједнице, невладине организације итд.), јаче повезивања студентског рада са научним пројектима, увођење степенастог курикулума, јачање образовања одраслих на универзитетима, умрежавање са другим институцијама (струковним школама, институтима итд.).

- Повезивање приватних универзитета у смислу смањивања трошкова и прилагођавања новој ситуацији, чак и са елементима ограничавања школарина, новим облицима лиценцирања, развојем јавно-приватног партнерства. Приватни универзитети ће врло брзо морати да озбиљно преговарају са властима око прихватања њихових правила или напуштања територије где се налазе (најбољи пример је однос Централноевропски универзитет и Мађарска).
Иновација која је приказана 2018. године о флексибилним мрежама за каријеру управо говори о трансформацији универзитета према дигитализованом персоналном учењу и односу према окружењу. Њене основне карактеристике су следеће:

- Увођење флексибилног каријерног образовања за студенте, али и за програме за одрасле, које ће бити дигитализовано и засновано на грађењу компетенција, према посебним програмима и темама, који могу да се разликују од темпа традиционалног студирања(одличан су пример програми које развија едукативна мрежа НОРДПЛУС, коју финансира Нордијско вијеће министара, а који пролази преко 10000 полазника сваке године хттпс://www.нордплусонлине.орг/#);

- Увођење организационих јединица под називом Студио за учење, чија основна сврха персонално учење, дигитализовано учење и каријерно образовање;

-   Учење по степенастом курикулуму који ће вредновати пре свега компетенције које студенти стичу, и тако им омогућавати да излазе са студија када освоје поједине компетенције, али и да се без проблема враћају и наставе студије;

-  Јачање образовања одраслих на универзитету, јер преко флексибилних мрежа може се студирати и нормално радити у предузећу, али и повезивати редовне студије са различитим врстама обука и усавршавања у пракси;

-  Нов начин мерења знања и то кроз мерење компетенција, исхода, практичног рада, дипломских атрибута, специјалистичког усавршавања;

-  Нов начин организације универзитета кроз формирање саветодавних служби за дигитализовано учење, каријеру, мерење знања.

- Стварање слободних наставничких занимања који могу да помажу универзитетима кроз различите форме рада са студентима ( о чему смо говорили у интервју БУКИ од 2017.године).

Ми у овом истраживању заговарамо спајање мрежног образовања са каријерним образовањем ( у овом случају везани смо за теорију Социјално-когнитивне теорије каријере - Социал цогнитиве цареер тхеорy – СЦЦТ), јер би се тиме добиле веће могућности комбиновања облика студија, али и оно што је битније очување квалитета студија, што се заснива увођењем различитих партнера у процес студирања.

У ствари, за универзитете пројекат Флексибилних мрежа за каријеру, представља умрежавање различитих институција и организација  (факултета, послодаваца, невладиних организација, стручних друштава, едукативних центара, средњих школа) са циљем да се развије персонално учење код студената у различитим ситуацијама (рецимо каква је сада у време корона вируса). И да темпо усвајања знања за све не мора да буде исти, а све је то уз помоћ дигиталних технологија. Својства овог персоналног образовања је да се заснива на мерењу компетенција, а да се занемари време стицања истих, као наставни план. Све је то могуће уз помоћ нових технологија које се баве процесом образовања (увођење вештачке интилигенције у процесе развоја нових врста учења).

 

 
Због тога је и предвиђено да универзитети стварају своје јединице за учење – Студио за учење који већ има припремљене материјале, дигитализоване програме, банке задатака, који су припремљени за менторско учење појединца, али и за стварање виртуелних заједница. Већ на неким универзитетима у Европи то се истражује, одличан пример је Центар за учење на Хоцхсцхуле Оснабрüцк (погледати детљаније  хттпс://www.хс-оснабруецк.де/де/цорона/), где се по затварању универзитета примењених наука све пребацује на Компетенциони центар за е- учење.

Да смо ми данас имали дигитализоване Студија за учење сви наши велики универзитети би могли да у року од 48 сати потпуно пређу на овај систем рада. Све би било припремљено и оног тренутка када би се затворили универзитети , ови центри би преузели даљу координацију наставног процеса.

Међутим, да би ово остварили потребна је припрема која захтева промене структуре рада, припрему материјала за учење, стварање паметног окружења за учење, каријерни центар са праћењем студената. Односно, сви би требало да буду спремни (и студенти и наставници) на ове облике рада.

Криза условљена корона вирусом отворила је једно ново питање, а то је питање организованог праћења појединца на универзитету. Каријерно праћење појединаца више би било као кредитно праћење клијената у банкарству, са дигитализованим системом кретања кроз студије. Флексибилне мреже за каријеру дају управо ту могућност комбиновања различитих облика учења, које не искључује и традиционалне приступе рада (фаце то фаце), али уводи нову логику размишљања о преносу и стицању знања код појединца. Ту више нема личних процена већ наставник је ментор у стицању знања, студент кад испуни одређени стандард иде даље у освајање компетенција. То доводи до флексибилног универзитета, а то је већ позната тема коју је пре пола године обрађивао часопис Универзитета у Бечу, и то је тема о којој ће се ове године у новембру расправљати на форуму Европске асоцијације универзитета (ЕQАФ –Еуропеан Qуалитy Ассуранце Форум, где ће бити главна тема – Флексибилни облици рада на универзитету).

 

 
Мишљења сам да нашој академској заједници треба да буде јасно, да овај крути, неприлагодљиви и традиционални систем организације универзитета нема перспективу, криза настала корона вирусом утицаће на однос државе према младим људима уопште, тако да ће институције и те како морати да се окрену питању развоја људских ресурса у друштву. То значи да промењена улога универзитета подразумева отвореност према свих сегментима друштва у циљу решавања проблема заједнице, али и адекватнијег укључивања младих у њу, и током студија, али и после њих.

 

Рефик Шећибовић професор је на Високој школи за туризам и менаджмент у Коњицу и члан Босњачке академије наука и умјетности.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.