Респиратори некима обољелима од короне штете?

Љекари мисле да се стање дијела пацијената нагло погоршало након интубације

BUKA portal / 16. април 2020

Лијечници од Италије до Сједињених Држава неколико задњих тједана расправљају о томе када је прави тренутак да тешко обољеле пацијенте од цовида-19 ставе на респиратор.

Ријеч је о једном од актуалних питања које сада није ништа мање важно од расправе о учинковитости хидроксиклорокина, рекао је амерички лијечник за агенцију АФП.

У јеку пандемије студије су недостатне и немогуће је знати би ли особе које су стављене на респиратор свеједно умрле због тежине њихова стања.

Међутим, бројни лијечници констатирали су да се стање дијела обољелих од цовида-19 рапидно погоршало након интубације и стављања на респиратор, због чега већ неколико тједана америчке болнице одгађају тај поступак иако је, у страху од несташице, америчка влада недавно наручила више од 130.000 тих стројева за дисање. 

Прва упозорења стигла су из Италије гдје је умрла велика већина пацијената која је завршила на респиратору.

Статистике су једнако неумољиве и у Великој Британији те у Неw Yорку гдје је 80 посто интубираних пацијената умрло, према ријечима гувернера те државе који наводи да је смрт често наступила тједан или два након тог поступка, а то је дуг период који ослаби тијело јер су готово сви пацијенти стављени у умјетну кому и атрофирају им мишићи.

Према пацијентима који су остали без даха на почетку пандемије поступало се према добро уходаном протоколу за акутни респираторни дистресни синдром (АРДС).

То стање које спрјечава плућа да узму довољно кисика за опскрбу органа, може бити изазвано инфекцијом или физичком озљедом. АРДС је врло тешко стање и смртност му је око 40 посто.

Уходана је пракса да се такви пацијенти релативно брзо интубирају.

Такав се протокол примјењивао и за обољеле од коронавируса све док лијечници нису установили да синдром цовида-19 није посве идентичан "уобичајеном" респиратнорном дистресу, барем не за дио обољелих.

Плућа нису на једнак начин оштећена, односно мање су крута.

Лијечник Луциано Гаттинони и његови колеге из Милана описали су крајем ожујка како су прилагодили поступак.

"Све што можемо учинити вентилирањем тих пацијената је 'купити вријеме' с минималном додатном штетом", написао је Гаттинони у часопису Америцан Тхорациц Социетy.

"Морамо бити стрпљиви", казао је.

"Учимо у ходу"

Кевин Wилсон, професор медицине на бостонском свеучилишту и члан америчког торакалног друштва, слаже се да је потребан опрез.

"Већина здравствене заједнице постала је нервозна извјешћима да пацијентима не иде тако добро на респираторима и покушавају одгодити интубацију", рекао је.

"Одгађамо колико можемо, али не до точке хитности", додао је.

Лијечници су установили да има пацијената којима је постотак кисика у крви јако опао, што би у нормалним увјетима захтијевало интубацију, али који заправо нису у тако лошем стању.

Умјесто да брзо интубирају, лијечници се користе другим поступцима давања кисика: назалним канилама (мале цјевчице које се стављају у носнице), конвенционалним или софистициранијим маскама с кисиком или полијегањем обољелог на трбух јер то помаже плућима.

"Учимо у ходу", објашњава Wилсон.

То се догађа и у Неw Yорку гдје је вирус покосио више од 10.000 људских живота.

"Покушавамо мало дуље причекати, ако је могуће, па тек онда интубирати", рекао је за АФП Даниел Гриффин, епидемиолог за ПроХеалтх Царе, мрежу више од тисућу лијечника који раде у двадесетак болница у Неw Yорку.

"Ако се оцијени да пацијенти још могу издржати, дају им се мање количине кисика и неки од њих тако се успијевају опоравити без респиратора", казао је.

Ако пак пацијенти ипак требају респиратор, Гриффин објашњава да се могу различито подесити тако да опскрбљују кисиком под мањим тлаком.

Медицинска друштва управо раде на смјерницама за најбољу употребу, али нитко још нема коначан одговор.

  • БРИСЕЛ - Белгија је са својих 11,5 милиона становника тешко погођена епидемијом корона вируса, а стопа смртности од цовида-19 је једна од највећих у Европи, јавља у четвртак АФП и истиче да с данашњим даном та земља има највише умрлих на милион становника те је премашила и Шпанију.

 

Свеукупни број умрлих у Белгији је нарастао на 4.857, а од првог случаја заразе почетком фебруара број обољелих је премашио 33.500.

У поређењу с Белгијом, Уједињено Краљевство има досад 13.000 умрлих, а Француска 17.000, али иако је њихов тужни биланс три до четири пута већи, ради се о земљама које имају шест пута више становника.

Гледајући број умрлих од корона вируса на милион становника, Белгија с бројком од 419 увелико предњачи пред својим британским сусједима (190), као и пред Француском (263), а први пут је премашила и Шпанију (409).

Али премијерка Софи Вилмес истиче "потпуну транспарентност у комуникацији у вези с бројем умрлих од Цовида-19" те чињеницу да прате број умрлих у домовима за старе и немоћне.

Наиме, здравствене власти броју умрлих у болницама додају и број умрлих у старачким домовима, гдје је вирус похарао штићенике домова упркос забрани посјета од самог почетка епидемије.

Премијерка такође наводи да су том броју придодали и број умрлих за које се претпоставља да су подлегли вирусу иако то није доказано тестирањем, што друге земље не раде.

"У Европи свака земља броји умрле на свој начин. Ми у Белгији смо најдетаљнији", тврди министар здравства Маги Де Блок.

Виролог Емануел Андре сматра да "узимање у обзир и броја умрлих за које постоји тек сумња да су подлегли Цовиду-19 представља добру праксу у погледу праћења епидемије".

За социолога Джефрија Плејерса, "једна људска, друштвена и етичка трагедија се већ мјесец дана одвија иза затворених врата" старачких домова, док је власт била искључиво заокупљена капацитетом болница да апсорбују шок епидемије и бројем кревета на интензивној њези.

"Колики је удио тих смртних случајева који су се могли избјећи да је тим људима била омогућена болничка њега", запитао се Плејерс, чији осврт преноси дневни лист "Ле Соир".

Због драматичног стања с вирусом САРС-Цов-2, влада је одлучила удесетостручити број тестова, на 210.000 само у старачким домовима.

Винсент Фредерик, главни секретар Фемарбела, удружења старачких домова у франкофоној Белгији, сматра да је то недовољно, с обзиром на 160.000 штићеника и 110.000 запослених у цијелој земљи који су потенцијални носиоци вируса.

"Само у бриселској регији 95 одсто особља долази на посао јавним превозом, подземном жељезницом, трамвајима, аутобусима, и све су то нажалост мјеста гдје се лако можете заразити", рекао је Фредерик.

Извор: Јутарњи.хр


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.